Previous Lesson -- Next Lesson
b) Bog bira kome će da se smiluje, i otvrdnjuje srca kome on želi (Rimljanima 9:14-18)
RIMLJANIMA 9:14-18
14 Šta ćemo, dakle, reći? Da je Bog nepravedan? 15 Nipošto! Jer, on je rekao Mojsiju: "Smilovaću se kome se smilujem, i sažaliću se na koga se sažalim." 16 Stoga, dakle, ne zavisi od onoga ko hoće ni od onoga ko trči, nego od milostivoga Boga. 17 Jer, Pismo kaže faraonu: "Radi toga sam te uzdigao da na tebi pokažem svoju silu i da se moje ime pronese po svoj zemlji." 18 On se, dakle, smiluje kome hoće i čini okorelim koga hoće.
Iz Božijeg otkrivenja Mojsiju u Postanku 33:19, saznajemo da Bog ima autoritet da se smiluje nad nekom osobom i da nastavi da joj ukazuje milost, bez obzira da li je ova osoba sagrešila ili ne. Stoga, Božiji izbor ne zavisi od dela čoveka, nego od milosrđa Svemoćnoga, a spasenje čoveka predstavlja njegovo opravdanje bez ikakvih zasluga, zbog neograničene Božije milosti.
Takođe, na isti način, čitamo u Izlasku 9:16 da je sveti Gospod rekao Faraonu, posredniku, koji je bio prepun egipatskog duha: "Radi toga sam te uzdigao da na tebi pokažem svoju silu i da se moje ime pronese po svoj zemlji." Ova božanska objava je nadahnula Pavla da napiše: "On se, dakle, smiluje kome hoće i čini okorelim koga hoće" (Rimljanima 9:18).
I to je u redu, zbog Božije svetosti. Međutim, Bog nije diktator, nego on želi da se svi ljudi spasu i spoznaju istinu (Rimljanima 11:32; 1. Timoteju 2:4; 2. Petrova 3:9). Ako je neko otvorio svoje srce duhovima koji se protive Bogu, ili je potomak porodice, plemena, ili naroda ispunjenog shvatanjima koja se protive Isusu, podrazumeva se da Bog dopušta štetnom vođi da se javno protivi njegovim zapovestima, ali Bog takođe može da dokaže svoju večnu silu kada je u pitanju tako veliki poricač.
Kao odgovor na prethodno spomenuti stih Pavlove poslanice, neki kažu da Islam prihvata ideju da Bog obmanjuje koga god želi, i usmerava koga želi, jer Bog, u skladu sa njegovom svetošću, ima pravo da obmane sve ljude, pošto nijedan nije pravedan. Ipak, Bog ne postupa na ovakav način, kao što govore druge religije, jer on je svima milostiv, i ko god prihvati Hrista, učestvuje u njegovom izboru, jer Hrist je jedini koji nikada nije sagrešio.
Međutim, ko god stupi u savez sa đavolom, ocem svih laži, i zavoli novac više od Boga, ne sme da se čudi ako mu Svetac dopusti da u potpunosti otpadne od Boga, i da nema sposobnost za razumevanjem Božije reči, kao što Isus kaže u svom evanđelju po rečima jevanđeliste Jovana (8:43-45). Bog može slobodno da donese ovakvu odluku, ali čovek ima udela u ovoj odgovornosti, u zavisnosti od toga da li se iskreno pokajao.
Kako bi pojasnili ovu poentu čitaocu, moramo da ukažemo na to da Pavle nije poslao ova razmišljanja nejevrejima, nego jevrejima u Rimu, kako bi savladali okorelost njihovih srca. On im je jasno stavio do znanja da će ih Bog zavesti, iako ih je On odabrao, ukoliko ne otvore svoja srca njegovom vođstvu kroz Hristovo evanđelje. Ova Pavlova poslanica ne predstavlja filozofiju namenjenu svima, već nam pokazuje na koji način on postupa sa okorelošću jevreja.
MOLITVA: O nebeski Oče, slavimo te zato što si odabrao nas, grešnike, u odabiru Isusa Hrista, i dao si nam pravo da postanemo tvoja deca, iako nismo dostojni toga da nas izabereš. Mi te slavimo i veličamo zbog tvog neprekidnog milosrđa i zahvaljujemo ti svim srcem zato što nas nisi otvrdnuo niti odbacio, uprkos našim gresima, nego si nas privukao k sebi svojom prevelikom svetom ljubavlju.
PITANJA:
- Zbog čega nijedan čovek nije dostojan da ga Bog odabere? Zbog čega nas je Bog odabrao za spasenje?
- Zbog čega je Bog otvrdnuo Faraona? Na koji način dolazi do okorelosti pojedinaca, plemena i naroda?