Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
5. Izlečenje službenikovog sina (Jovan 4:43-54)
JOVAN 4:43-46a
43 Posle ta dva dana, Isus ode odande u Galileju, 44 iako je sam izjavio da je prorok bez časti u svom zavičaju. 45 Kad je stigao, Galilejci ga lepo primiše jer su videli šta je sve učinio u Jerusalimu za vreme praznika, pošto su i oni bili onde. 46a Isus tako opet dođe u Kanu Galilejsku, gde je bio pretvorio vodu u vino.
Isus i njegovi učenici su propovedali u Samariji. U sili večnog života i s radošću oni su širili evanđelje. Još uvek nije došao čas da se dosegnu ostali narodi; On je prvo trebao da porazi zle duhove u svojoj domovini. On je direktno otišao u Galileju, uprkos podsmevanju Nazarećana i uz rizik nasilja. Njegovi prijatelji i rođaci još uvek nisu verovali u njegovu božansku stranu, s obzirom da je poticao iz skromne porodice. Oni su cenili bogatstvo i slavu, a prezirali su siromaštvo u Isusu. On nije mogao ni jedno znamenje da učini među njima zbog ovakvog nepoverenja.
Hristova reputacija iscelitelja se širila naširoko i nadugačko. Vesti o njegovim čudima koje je izveo u Jerusalilmu i Galileji su prednjačile. Mnogi Galilejci su posetili Jerusallim tokom Pashe. Oni su čuli i videli sve što je Isus činio i govorio, propovedajući sa nenadmašnim autoritetom. Oni su mu klicali kada je stigao do Galilejskih sela, i nadali su se da će ga videti kako čini čuda među njima, da bi imali neke koristi od njega. Isus se vratio mladoženjinoj kući u Kani, gde je radost venčanja postala takoreći njegov moto. On je želeo da dovrši svoju službu među onima koji su počeli da ga cene zbog njegovog prvog čuda koje je učinio u Kani.
JOVAN 4:46b-54
46b A onde je bio jedan kraljev službenik čiji je sin ležao bolestan u Kafarnaumu. 47 Kad je čuo da je Isus iz Judeje došao u Galileju, dođe k njemu i zamoli ga da ode u Kafarnaum i izleči mu sina jer ovaj samo što nije umro. 48 A Isus mu reče, “Dok ne vidite znamenja i čuda, ne verujete.” 49 “Gospodaru,” reče mu kraljev službenik, “dođi dok mi dete nije umrlo.” 50 “Idi,” reče mu Isus, “tvoj sin će živeti.” I čovek poverova u to što mu je Isus rekao i ode. 51 A dok je još bio na putu, sretoše ga njegove sluge s vešću da mu je sin živ. 52 On ih upita kad mu je krenulo nabolje, a oni mu odgovoriše, “Groznica ga je ostavila juče oko jedan sat posle podne.” 53 Dečakov otac se seti da mu je baš tada Isus rekao, “Tvoj sin će živeti.” I poverova on i svi njegovi ukućani. 54 Bilo je to drugo znamenje koje je Isus učinio pošto je došao iz Judeje u Galileju.
Jedan značajan službenik sa kraljevog dvora došao je Isusu, pošto je čuo za njega i njegov autoritet. Ljudi iz tog sela su čuli za dolazak pa su rekli, “On ide kod Iscelitelja da bi ga upoznao sa kraljem.”
Ovaj službenik je imao bolesnog sina u Kafarnaumu, na obalama jezera. Otac je već probao kod nekoliko lekara, potrošivši čitavo bogatstvo, međutim nije pronašao lek za svog sina. Njegov poslednji pokušaj bio je kod Isusa; da li će On moći da mu pomogne ili ne? Otac je želeo da Isus napusti Kanu i krene sa njim u Kafarnaum, nadajući se da će samim njegovim prisustvom sin biti isceljen.
Isus nije pravio ništa posebno od tog susreta sa važnim službenikom. Njemu je bilo žao što je službenik pokazao nedostatak vere. Isus ne može da pomogne ukoliko čovek iskreno ne poveruje u njega kao osobu bez premca. Mnogi se mole i veruju dok istovremeno sumnjaju, želeći samo materijalnu pomoć. Iskreni vernik u Gospoda oslanja se bezuslovno na njegovu reč, verujući pre nego što primi pomoć.
Službenik se nije ljutio zbog Isusovog prekora, već se ponizio nazivajući ga “Gospodine” ili “Gospodaru” čime je sebe, što se vidi na grčkom, smatrao Hristovim slugom. Njegova ljubav prema sinu kao i njegovo poštovanje prema Isusu ga je podstaklo da ponovo zatraži od Isusa da dođe u Kafarnaum i spasi mu život.
Na to, Isus je primetio spremnost u službeniku da poveruje u njegovu vlast tako da je rekao, “Idi, tvoj sin će živeti.” Isus je odbio da se pridruži službeniku na putu za Kafarnaum, ali je umesto toga iskušao očevu ljubav i učvrstio njegovu veru. Da li je on imao pouzdanja u Isusovu sposobnost da isceli uprkos udaljenosti između njih i bolesnog dečaka?
Tokom razgovora službenik je otkrio Isusov karakter i njegovu ljubav. On je bio uveren da Isus ne bi lagao i da ga ne ismeva. On je sada verovao iako nije mogao lično da vidi isceljenje svoga sina. Poslušavši Isusa, on je krenuo nazad za Kafarnaum. Njegov odlazak u poslušnosti je ukazao čast Isusu i potvrdio isceljenje. Ako Isus na taj način može da isceli moga sina na samrti, onda je On veći od svih. Isceljenje dokazuje njegov autoritet i božansko poreklo. Put nazad je sam po sebi bio disciplina u rastu u veri.
Isus je takođe podstakao službenikove sluge da požure ka njemu i obaveste ga o potpunom isceljenju njegovog sina. Njegove sumnje su nestale i on je proslavio Gospoda. Željan da bude siguran u koliko je sati groznica napustila njegovog sina, bilo mu je rečeno da se to desilo odmah posle podneva, baš kada mu je Isus rekao i dao obećanje da će njegov sin biti isceljen.
Ovaj službenik je sa zahvalnošću posvedočio svome domu o sili Hristove ljubavi.
Ovaj čudotvorni događaj je drugi znak koji Jovan beleži. Hristov uticaj se probio na kraljev dvor. Ljudi su željno iščekivali buduće događaje. Verujući da vera u Hrista jeste prihvatljivo slavljenje Boga koji to potvrđuje znacima i čudima.
MOLITVA: Gospode Isuse, zahvaljujemo ti na tvom dolasku. Ti si iscelio momka na samrti u Kafarnaumu iako je bio daleko od tvog telesnog prisustva. Ti si doveo oca do čvrste vere u tebe. Pouči nas da verujemo u tvoju ljubav i moć. Molimo se za spasenje mnogih koji su mrtvi u grehu i prestupima, i verujemo da ti odgovaraš na naše molitve.
PITANJE:
- Kroz koje faze rasta u veri je prošao ovaj službenik?