Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
3. Isus se pojavljuje pred apostolima i Tomom (Jovan 20:24-29)
JOVAN 20:24-25
24 A Toma zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, nije bio s njima kad je Isus došao. 25 Ostali učenici mu rekoše, "Videli smo Gospoda!" A on im reče, "Ako ne vidim ožiljke od klinova na njegovim rukama, i ne stavim svoj prst na mesto gde su bili klinovi, i ne stavim ruku u njegova rebra, neću verovati."
Nemojte misliti da se svaki kritičar protivi Svetom Duhu; i nije svako ko odbaci vaše svedočanstvo jogunast i na putu propasti. Ovde Jovan pokazuje da se među mnogim događajima koji su se odigrali tokom četrdeset dana pre Hristovog vaznesenja, odigrao i jedan neobičan događaj. Ovo pokazuje kako milost rađa veru u ljudima, ne po delima, inteligenciji ili logici, već samo po milosti i milosrđu.
Toma je bio pesimista, i video je samo tamnu stranu događaja. On je morao da prodre do dubina stvari kako bi dosegao običnu istinu (Jovan 11:16; 14:5). On je bio promišljen i stvari je rešavao umom. On je video u Hristovoj smrti gubitak smisla za život. On se odvojio od kruga apostola, tako da nije video Isusa te prve nedelje, kada se Isus pojavio među svojim sledbenicima.
Toma je možda rezonovao da je to pojavljivanje bilo samo sotonska obmana – da je zao duh preuzeo Hristovo obličje kako bi ih odvukao sa pravog puta. Onda nije iznenađujuće to što je tražio nepobitne dokaze onoga što se dogodilo, odnosno da je Isus lično došao. On ne bi bio uveren osim ako ne oseti ožiljke od klinova. Na ovakav način on se cenjkao sa Bogom da poveruje, želeći da vidi pre nego što uzveruje.
Stoga, on se vratio grupi sledbenika, koji su bili ispunjeni radošću zbog Hristovog pojavljivanja među njima. On je, međutim, bio tužan, govoreći da on želi da bude siguran u to da je Isus vaskrsao.
JOVAN 20:26-28
26 Osam dana kasnije, njegovi učenici su opet bili u kući, a s njima i Toma. Isus uđe, iako su vrata bila zaključana, i stade među njih pa reče, "Mir vama." 27 A onda reče Tomi, "Stavi svoj prst ovamo i pogledaj moje ruke. Ispruži ruku pa je stavi u moja rebra. I nemoj da budeš neveran, nego veran." 28 "Moj Gosopd i moj Bog!" odvrati Toma.
Nedelju dana kasnije, Isus se ponovo pojavio među svojim učenicima. Oni su i dalje bili uplašeni, tako da su vrata bila zaključana. Hristovo telo, vaskrslo iz mrtvih, nečujno je prodrlo unutra. On ih je blagoslovio mirom, nudeći oproštenje svojim slabim učenicima.
Toma je u čudu gledao svog Gospoda širom otvorenih očiju, slušajući njegov glas. Isus ih je sve video, a njegove oči su probijale Tomine sumnje božanskim pogledom. On je pozvao postiđenog Tomu da ga dotakne, za razliku od njegove zapovesti upućene Mariji Magdaleni, "Dotakni me i oseti, ja sam stvarna osoba, stojim među vama." Isus ga nije pozvao samo da se primakne i vidi ožiljke od klinova, već da "priđe i stavi svoj prst u ožiljke i da poveruje."
On je podsticao svog kolebljivog učenika da savlada svoje sumnje. Isus očekuje potpuno pouzdanje od nas, zato što je on objavio svoj krst, vaskrsenje, sastajanje sa Bogom i njegov drugi dolazak, i sve to radi naše dobrobiti. Onaj ko poriče ove istine, naziva ga lažovom.
Gospodnji stav pun ljubavi je slomio Tomu, i on je samo prošaputao (kao sažetak njegovim molitvi i razmišljanja) najveće priznanje koje je neki čovek izgovorio Isusu, "MOJ GOSPOD, MOJ BOG!" Žalostan, on je čeznući za istinom shvatio da Isus nije bio Sin Božiji nezavistan od svog Oca, već On je sam Gospod u kome je punina božanstva u telu. Bog je jedan, nema ih dva. Toma je Isusa nazvao Bogom, i znao je da mu ovaj Svetac neće suditi zbog njegove nevere, već da će na njega izliti milost zbog toga što je video samog Gospoda. Toma ga je takođe nazvao Gospodom, i u potpunosti je položio svoju prošlost i budućnost u ruke njegovog Spasitelja, čvrsto verujući u ono što je Isus rekao tokom svog oproštajnog govora. Brate, a ti šta kažeš? Da li se slažeš sa Tominim priznanjem? Da li je Vaskrsli došao i do tebe, tako da si se našao u strahopoštovanju pred njegovim veličanstvom i savladao svoje sumnje i tvrdokornost? Prepusti se njegovom milosrđu i priznaj pred njim, "Moj Gospod i moj Bog."
MOLITVA: Zahvalni smo ti, Gospode Isuse Hriste, zato što nisi odbacio sumnjičavog Tomu, već si mu se otkrio. Prihvati naše živote da budu tvoji, i očisti naš jezik od svake prevare.
PITANJE:
- Šta nam nagoveštava Tomino priznanje?