Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
3. Prvih šest učenika (John 1:35-51)
JOVAN 1:47–51
47 Isus ugleda Natanaila kako dolazi k njemu pa reče za njega, “Evo pravog Izraelca u kome nema lukavstva.“ 48 “Odakle me poznaješ?” upita Natanail. A Isus mu odgovori, “Video sam te dok si još bio ispod smokve, pre nego što te je Filip pozvao.“ 49 “Rabi,” reče mu Natanail, “ti si Sin Božiji, ti si Car Izraela!” 50 “Zar veruješ zato što sam ti rekao das am te video ispod smokve?” upita ga Isus. “Videćeš i veće stvari od ovih.” 51 Onda reče, “Istinu vam kažem: videćete otvoreno nebo i Božije anđele kako uzlaze i silaze na Sina čovečijega.”
Natanail je bio donekle iznenađen kada je shvatio da je Isus mogao da gleda duboko u njegovu pravu prirodu. Natanail je bio vernik po Starozavetnim merilima, jer on je priznao svoje grehe Krstitelju, i svim srcem je čeznuo za Carstvom Božijim. Ovde nije bila u pitanju samopravednost, već odnos onih koji su skrušena srca prema grehu - prizivajući Boga da pošalje Mesiju Spasitelja.
Isus je čuo ovu molitvu, i video je poniznog molioca u daljini dok je klečao u senci drveta. Ova moć da dokaže skrivene činjenice u čoveku je božanska spoznaja.
Isus ga nije odbacio već ga je opravdao opisujući ga kao uzornog vernika, utemeljenog u Starom Zavetu, koji iščekuje Hristov dolazak.
Hristova pohvala je rasterala Natanailove sumnje. On se priklonio Isusu i ukazao mu čast koristeći Biblijska zvanja koja su pripadala Mesiji: Sin Božiji i Car Izraela. Prilikom izgovaranja ovakvih izraza Natanail bi bio izložen smrti, zato što su učitelji zakona i članovi jevrejskog veća poricali mogućnost da Bog može da ima Sina. Ovakve izjave bi se smatrale bogohulne. Dok bi tvrdnja za nekog čoveka da je Izraelski Kralj učinila tog čoveka podložnim Irodovom progonstvu, kao i hapšenju od strane rimskih vlasti. Stoga je ovaj iskreni vernik pokazao svoje shvatanje važnosti obećanja otkrivenih prorocima. On se bojao Boga više nego čoveka, i ukazao mu je čast pripisujući mu naziv Otac, bez obzira koliko je to moglo da ga košta.
Niko od ranijih učenika nije dodelio Hristu takva imena kakva mu je Natanail pripisao. Iznenađujuće je da Hrist nije odbacio ni jedno od ovih zvanja, već je uvećao njegovo znanje time što mu je pokazao otvorena nebesa. Sve vreme je Hrist bio okružen nevidljivim anđelima, koji su odlazili na nebo, iznoseći njegova čuda pred Oca, i vraćajući se Sinu, rukama prepunim blagoslova. Na taj način je Jakovljeva vizija bila ispunjena, jer u Isusu pronalazimo puninu blagoslova. Kao što je Pavle napisao, "Blagosloven Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, koji nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom u Hristu." Još od Hristovog rođenja i krštenja nebo je ostalo otvoreno. Pre toga nebo je bilo zatvoreno zbog Božijeg gneva, sa anđelima koji su pred kapijama isukanih mačeva čuvali stražu. Kapija koja vodi do Boga je sada bila otvorena u Hristu.
Ovde Jovan po prvi put koristi izraz tipičan za Hrista, "Istinu vam kažem..." Realnost ovog doba milosti je bila toliko uzvišena kao da je van ljudskog domašaja, a opet čoveku jako potrebna, kao božanski temelj naše nove vere. Jer kad god Isus ponavlja ovaj izraz, trebali bismo da zastanemo i razmislimo o njegovim namerama, s obzirom da ono što sledi posle tog izraza jeste duhovno otkrivenje koje nadmašuje naše umove.
Posle ove objave, Hrist je ispravio Natanailovo svedočanstvo, kao predostrožnost protiv progonstva usmerenog ka njemu i tek rođenoj crkvi. Isus nije rekao, Ja sam obećani Kralj, Sin Božiji, već je sebe nazvao "Sinom čovečijim." Ovo je naziv koji je Isus uglavnom koristio za sebe. Njegovo utelovljenje je bilo njegovo jedinstveno uništenje; On je postao nalik nama - to je veliko čudo, Sin Božiji postaje čovek, da bi umro kao Božije Jagnje radi nas.
Istovremeno, ovaj naziv "Sin čovečiji" ukazuje na misteriju pomenutu u knjizi proroka Danila. Bog je "Sinu čovečijem" poverio sud. Natanail je shvatio da Isus nije samo Kralj i Sin, već takođe i Sudija čitavom svetu - Bog u ljudskom obličju. Na taj način je Isus poveo potištenog vernika do najviših stadijuma vere. Takva vera nije bila površna, pošto je Isus bio mladi zemljak. Već su verom učenici videli skrivenu slavu u njemu - sa nebesima otvorenim nad njime.
MOLITVA: Mi te slavimo, Sine Božiji i Sudijo nad svima. Mi ne zaslužujemo ništa do gnev, ali molimo za oproštenje po tvojoj milosti, i milosrđe za naše prijatelje. Izlij svoje blagoslove na sve one koji traže Boga, kako bi mogli da te vide, upoznaju i zavole, da ti veruju i rastu u znaju i nadi.
PITANJE:
- Kakva veza postoji između naziva - "Sin Božiji" i "Sin čovečiji?"