Previous Lesson -- Next Lesson
5. Čovek bez Hrista uvek pada pred grehom (Rimljanima 7:14-25)
RIMLJANIMA 7:14-25
14 Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat grehu. 15 Ne razumem šta činim jer ne činim ono što hoću, nego činim ono što mrzim. 16 Pa ako činim ono što neću, slažem se da je Zakon dobar. 17 U stvari, to ne činim ja, nego greh koji u meni prebiva. 18 Znam, naime, da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro. Jer, hteti, to u meni postoji, ali činiti dobro, ne. 19 Jer, ja ne činim dobro, koje hoću, nego činim zlo, koje neću. 20 Ali, ako činim ono što neću, onda to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni. 21 Tako otkrivam ovaj zakon: kada hoću da činim dobro, nameće mi se zlo. 22 Svojim unutrašnjim bićem uživam u Božijem zakonu, 23 ali u svojim udovima vidim jedan drugi zakon, koji vodi rat protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. 24 Jadan ti sam ja čovek! Ko da me izbavi od ovog smrtnog tela? 25 Hvala Bogu kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda! Tako, dakle, ja svojim umom služim Božijem zakonu, a svojim telom zakonu greha.
Pavle nam pokazuje na koji način prirodni čovek živi bez Hrista pod užasnim košmarom zakona. On ne pojašnjava ovo čitanje, koje predstavlja vrhunac samosaznanja, nekim filozofskim maštarijama, ili ideologijama, već on razotkriva prirodnog čoveka kroz jedno uzbudljivo lično priznanje. Sveti Duh je toliko smekšao njegovu apostolsku savest da je osećao kako i najmanja udaljenost od Božije volje predstavlja smrtonosan događaj.
Pavle kaže: "Ja sam telesan, dok god gledam na svoje lične sposobnosti. Svaki čovek je telesan, zbog toga što je izgubio obličje slave Božije koja mu je već bila data. Svi su zgrešili i lišeni su Božije slave. Svi su zajedno postali iskvareni, a duh zakona ih kažnjava kroz savest zbog njihove hvalisave sebičnosti. Sveti posebno gube nadu Božije reči, kada čuju reči: "Budite sveti, kao što sam i ja svet", ili ih Isusova zapovest potpuno slomi: "budite savršeni, kao što je vaš Otac na nebu savršen". Pavle uz psihološko stradanje priznaje da prirodni čovek nije u mogućnosti da ispuni Božiju volju u svojoj sili. Kako je strašno priznati nesposobnost ljudske sile!
Uprkos tome, u svakom čoveku postoji ogromna čežnja da čini dobro, i da živi čistim i svetim životom. Čak i najlošiji među ljudima poseduju ovu čežnju. Stoga, ne smemo govoriti samo o grehu i njegovoj sili, niti treba da budemo oholi prema drugim ljudima, ali je neophodno da prepoznamo ostatak Božijeg zakona u umovima svih ljudi, pošto nijedan čovek nije toliko zao da ne želi da bude dobar. Žalosno je to što onaj koji teži da se odazove na ovu čežnju neprekidno doživljava neuspeh, i postupa protivno svojoj dobroj volji. To je ta čudna stvar u vezi čoveka. On je samom sebi neprijatelj. On izdaje svoju dobru volju, i zaobilazi glas svoje savesti. Greh u nama je snažniji od našeg uma, a Božiji zakon vlada nad svakim čovekom uprkos njegovoj dobroj nameri.
Zbog čega ne možemo da živimo čistim životom i da idemo dalje u Božijoj ljubavi? Zato što je čovek bez Boga opsednut grehom. Ko god počini greh, taj je rob grehu. Verovatnoća zlih postupaka se takođe može pronaći i među vernicima ukoliko ih Hrist ne drži. Mi, u svojim telima, nemamo tu silu da činimo Božiju volju. Takva odluka podrazumeva najveće priznanje ljudske oskudnosti. Sam Pavle je priznao ovu istinu kada je rekao: "Znam, naime, da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro... Jer, ja ne činim dobro, koje hoću, nego činim zlo, koje neću." Da li i vi, zajedno sa Pavlom, ispovedate ovu činjenicu, priznajući da ste zločinac? Hoćete li predati svoje iskvareno biće milosti večnog Sudije?
Apostol svakog čoveka naziva robom greha, zbog toga što se njegova sila razvila do neke vrste zakona, koju on naziva zakonom greha. Naša potčinjenost zlu je postala zakon, i to ropstvo je za nas postalo bolno, zato što u glavi znamo koje su naše dužnosti, i mi želimo da ih obavljamo, ali ne možemo. To dovodi do očajanja, jer vaše biće protresa rešetke tamnice u kojoj se nalazi, ali ne može iz nje da izađe. Svi smo mi zarobljenici naše sebičnosti. Međutim, Hrist vas istovremeno poziva, ni na šta manje nego na savršenstvo Božije. Da li možete prepoznati šizofreničara u svakom čoveku? On želi da čini dobro, ali sam to ne može da učini.
Zar nema pomoći? Pavle nas vodi do poslednjih dubina spoznaje naše iskvarenosti, pokazujući da spasenje ne možete pronaći u izvorima kao što su vaša samopravednost, časnost, vaše sposobnosti ili pak u samom zakonu. Da li vas je svedočanstvo ovog apostola oslobodilo od vaše površne vere, i oteralo vas u pesimizam po pitanju svih vrsta čovečanstva? Vaspitači su lažovi, a filozofi su bezumni ukoliko nemaju mudrosti Svetog Duha. Oni nisu svesni svojih ograničenja. Blažen je vernik koji zna, pred Božijom svetošću, da je sam od sebe neiskren, grešan i da srlja u propast. Blažen je čovek koji je shvatio oštru osudu zakona nad njegovim zarobljenim bićem, postavši slobodan od svih sklonosti ka ljudskoj pravednosti, ne verujući u čoveka kao pobednika, uzdajući se isključivo u Hrista.
Hvala Bogu! Jer, Isus Hrist je Pobednik, bez koga smo izgubljeni i obmanjujemo sami sebe poput svih ostalih. On nam je dao istinu i novu silu. Njegov Sveti Duh nam daje život i teši nas, pružajući nam sigurnu nadu u jedinog Spasitelja.
MOLITVA: O sveti Oče, mi te slavimo i veličamo svim svojim srcem, zato što nas nisi ostavio u očajanju, već si nam poslao svog Sina Hrista, Spasitelja i Otkupitelja svih, a kroz njegovu pravednost tvoj Duh je došao k nama. Otvaramo svoje umove njemu kako bi on mogao da otvori tamnicu naših greha, da nas posveti za svet život, zajedno sa svim vernicima u našoj zemlji, kao i širom sveta.
PITANJE:
- Šta je Pavle priznao o sebi, i šta to priznanje znači za nas?
Znam, naime, da u meni, (to jest u mom telu), ne prebiva dobro.
Jer, hteti, to u meni postoji,
ali činiti dobro, ne.
Jer, ja ne činim dobro, koje hoću,
nego činim zlo, koje neću.
(Rimljanima 7:18-19)