Previous Lesson -- Next Lesson
4. Zakon podstiče grešnika da čini greh (Rimljanima 7:7-13)
RIMLJANIMA 7:7-8
7 Šta ćemo, dakle, reći? Da je Zakon greh? Nipošto! Ali, bez posredstva Zakona ne bih znao šta je greh. Ne bih, na primer, znao šta je požuda da Zakon nije rekao: "Ne poželi!" 8 A greh je iskoristio priliku i posredstvom te zapovesti u meni izazvao svaku vrstu požude. Jer, greh je bez Zakona mrtav.
Pavle je, u svom duhu, čuo primedbe svojih neprijatelja: "Ako si nas izbavio od svetog, najvećeg otkrivenja, da li onda to znači da ti smatraš zakon nesavršenim, slabim, ili pogrešnim?" Apostol je sažeo sve njihove argumente, i preuveličavajući ih je upitao: Da li je Zakon greh? I odmah zatim odgovara: "Nemojte ni u kom slučaju pretpostaviti tako nešto, zato što je nemoguće da Božije zapovesti budu zle, s obzirom da nam pokazuju kako treba da živimo.
Izraz koji je u nekim prevodima preveden kao: "naprotiv" ispravnije glasi "ali"(kao što navodi ovaj prevod); i to na mnogo bolji način izražava smisao: "Ja poričem da je zakon greh. Moje učenje u opšte ne vodi ka tome; niti ja govorim da je zakon loš. Svesrdno odbacujemo optužbu; ALI, bez obzira na to, ja i dalje tvrdim da je zakon delovao tako što je pobuđivao grehe. Bez zakona sam živeo ravnodušno u grehu, kao dete koje je nesvesno pojelo zabranjeno voće iz bašte svog komšije. Greh u početku deluje prekrasno i prijatno, i to je ono podlo stanje naših greha, kada smatramo podlost i zlo uobičajenim i dobrim, dok nam ono što je dobro deluje strano i štetno.
RIMLJANIMA 7:9-11
9 Nekad sam živeo bez Zakona, a kad je došla zapovest, greh je oživeo, 10 a ja umro. I ispostavilo se da mi je zapovest, data za život, donela smrt, 11 jer je greh iskoristio priliku i zapovešću me zaveo i ubio.
Tamo gde iznesemo zapovest, izazivamo neposlušnost u srcu čoveka; i želja za prestupom se u svakom trenutku uvećava. Pavle od 7. stiha nadalje govori o sebi u prvom licu jednine, zato što je lično iskusio da čovek, bez spoznanja zakona, misli da se nalazi u jako dobrom stanju, da je bezbedan i ubeđen je u odlično stanje njegovog položaja, kao da je bezgrešan, a zlo da je umrlo u njegovom telu. Međutim, kada je Božija zapovest ušla u njegov život, on je postao svestan svojih greha, i čuo je u svojoj glavi zapovest da se odrekne greha i da umre grehu, zato što zakon predstavlja Božiji napad na ljudski ego, s obzirom da naše biće nije ništa drugo do požuda i znatiželja. Svaki susret sa rečju i Božijim zapovestima znači umiranje sebi.
Apostol nam još jednom objašnjava da ne postoji nijedno drugo rešenje za našu iskvarenost osim da umremo sebi. Ovo duhovno umiranje otkriva tu čudnu istinu da nam zakon pokazuje način kako treba da živimo, ali nas vodi u smrt. Štaviše, on nas vodi do samo-odricanja i do Božije osude protiv nas na smrt i propast.
Pavle objašnjava da je, u početku, greh delovao sladak kao šećer, ali ga je vodio do neposlušnosti protiv Božije svetosti i njegovih prirodnih zakona. Obučen u lepu odeću, vodio ga je pravo u pakao. To je laž Sotone, i licemerje onoga koji je bio ubica od samog početka. Neiskrenim rečima i obmanjujućim sposobnostima, on nas poziva u smrt.
RIMLJANIMA 7:12-13
12 Zakon je svet i zapovest je sveta, pravedna, i dobra. 13 Da li je, dakle, dobro meni postalo smrt? Nipošto! Nego, greh je - da bi se pokazao kao greh - posredstvom dobra meni doneo smrt da greh, posredstvom zapovesti, postane preko svake mere grešan.
Pavle, stručnjak po pitanju zakona i nekadašnji Farisej, neustrašivo je stajao pred istinom da sveto Božije otkrivenje u Starom zavetu nije donelo čoveku dobra, već je umesto toga otvrdnulo njegovo srce i podstaklo ga da čini zlo. Pošto je dakle tako, zabrana donosi primedbu, a ono za šta se zna da je dobro i čisto, vodi u smrt. Pavle na to uzvikuje: "Ne. Takvo zaključivanje je pogrešno. Dobro razotkriva zlo, i navodi grešnika da traga za isceljenjem i teži tome da bude spasen. Stoga, Bog često dopušta ljudima da zarone u greh; da se ponašaju u skladu sa svojom prirodom, kako bi uvideli sebe i kako bi bili upozoreni na posledice svojih zlodela.
MOLITVA: O Gospode, u tvojoj svetosti i savršenstvu moja iskvarenost i nečistota izlazi na videlo. Oprosti mi na mojoj površnosti u pobožnosti, i ukloni sa naših lica, oštricom tvog zakona, svaku masku napravljenu našim licemerjem kako bismo znali i priznali da za nas ne postoji nijedan drugi put osim da prihvatimo tvoju smrt na krstu, i nastavimo da živimo u toj smrti doveka, zbog toga što nas tvoj zakon osuđuje i u nama rađa tvrdoglavu neposlušnost. O Gospode, potčinjavam se tebi da me ti isceliš, da me spasiš i da me držiš mrtvim za moj ego, a živim za tebe.
PITANJE:
- Na koji način može zakon, koji je dobar za nas, da bude uzrok zlu i smrti?