Previous Lesson -- Next Lesson
1. Pavle stiže u Jerusalim i govori braći o svojoj službi (Dela 21:15-20)
DELA 21:15-20
15 Posle tih dana se spremismo i odosmo u Jerusalim. 16 A s nama su pošli i neki učenici iz Kesarije pa nas povedoše Kipraninu Mnasonu, jednom od privh učenika, da budemo njegovi gosti. 17 Kad smo stigli u Jerusalim, braća nas toplo primiše. 18 Sutradan Pavle pođe s nama Jakovu, gde su bile prisutne i sve starešine. 19 On ih pozdravi i potanko im ispriča šta je, njegovom službom Bog učinio među paganima. 20 Kad su to čuli, počeše da slave Boga.
Saputnici pohitaše sa obale Sredozemnog mora do planinskih vrhova Jerusalima, gde su proveli noć kod jednog Kipranina po imenu Mnason, koji je najverovatnije bio Varnavin prijatelj i jedan od prvih članova zajednice svetih, i koji je željno iščekivao dolazak njegovog Gospoda. Od ovog čoveka je Luka, nesumnjivo, čuo mnogo detalja o čudima koja je Sveti Duh činio još od osnivanja crkve.
Konačno je Hristova pobedonosna povorka stigla u veličanstveni grad Jerusalim, gde su proveli noć sa braćom i prijateljima, koji su uživali u tome da slušaju o delima koja je živi Gospod činio širom sveta. Oni su ga veličali zbog toga što je mnoge narode učinio članovima Njegove crkve. Oni članovi koji su podržavali propovedanje paganima nisu nestali iz Jerusalimske crkve. Međutim, ovih ljudi je bilo jako malo u poređenju sa onima koji su pripadali legalističkom sektoru, koji je bio prepun pogrešnog entuzijazma prema zakonu.
Sledećeg dana, Pavle i njegovi saputnici su otišli da se vide sa Jakovom, Isusovim bratom, i starešinama Jerusalimske crkve. Ne znamo da li su Petar i Jovan bili prisutni u to vreme u Jerusalimu. Luka je pratio Pavla, zajedno sa grupom ljudi koja je predstavljala sve evropske i azijske crkve. Oni su isporučili darežljive priloge koje su sakupili od svojih crkava kao dar crkvi u Jerusalimu koja je bila u nevolji. Za divno čudo, Luka ne piše ni reč o isporuci ovog priloga. On je smatrao novac manje značajnim, što nije ni bilo vredno pomena. Ljudi su bili mnogo važniji od novca. Nejevrejski vernici, u kojima je Sveti Duh prebivao, bili su najveće čudo. Žrtva koja je izvirala iz njihove ljubavi viđena je kao garancija Hristove pobede u njima.
U prisustvu svedoka koji su bili nejevreji, Pavle je govorio o delima koja je Hrist učinio u Filipima, Solunu, Veriji, Korintu, Troadi, Efesu, itd. On je veličao silu Onoga koji je bio podignut iz mrtvih, koji je od grešnika stvarao svece, i koji je sebi načinio narod od onih koji nisu bili njegov narod. Legalisti su mogli da žive jedino u skladu sa ritualima zakona, koji su bili namenjeni tome da zaštite od ovoga sveta. Nejevrejski vernici su, međutim, bili opipljiv dokaz Hristove delotvorne sile, koja je donosila večno spasenje čak i bezbožnim narodima.
2. Pavlovo prihvatanje obrezanja u skladu sa Zakonom (Dela 21:20-26)
DELA 21:20b-26
20 pa mu rekoše: „Vidiš li, brate, koliko hiljada Judeja ima koji su poverovali, i svi se oni revnosno drže Zakona? 21 A o tebi su obavešteni da sve Judeje koji su među paganima učiš da odbace Mojsija, govoreći im da ne obrezuju svoju decu i da ne žive po običajima. 22 Dakle, šta da se radi? Oni će svakako čuti da si došao 23 pa zato uradi kako ti kažemo. Kod nas su četvorica koja su se zavetovala. 24 Uzmi ih, izvrši obred očišćenja zajedno s njima, i plati za njih da mogu da obriju glavu. Tada će svi znati da ono što su o tebi čuli nije istina, nego da se i ti pokoravaš Zakonu. 25 A što se tiče pagana koji su poverovali, njima smo poslali našu odluku da treba da se uzdržavaju od žrtvovanog idolima, od krvi, od mesa udavljenih životinja, i od bluda.“ 26 Sutradan Pavle uze one ljude pa zajedno s njima izvrši obred očišćenja. Onda uđe u Hram da objavi kada će isteći dani očišćenja i kada će biti prinete žrtve za svakog od njih.
Radost srca ispunjenih zadovoljstvom nije bila očigledna u svetoj crkvi. Brige vezane za zakon su mnoge dovele do ropstva. Iako su Pavla nazivali bratom u Hristu i smatrali ga detetom Boga Oca, oni su takođe razmišljali o hiljadama hrišćana jevrejskog porekla, koji su istovremeno bili i Jeverji i hrišćani. Oni nisu došli do slobode od zakona, i bili su i dalje svezani zakonskim obavezama Starog zaveta, ne prepoznajući veliko otkrivenje Svetog Duha u Novom zavetu. Jerusalimom su u to vreme dominirali nacionalni revolucionarni ekstremisti, koji su izazvali vatrenu revoluciju 70. godine n.e., što je dovelo do rušenja svetog grada i velikog hrama. Ubrzo nakon Pavlovog susreta sa Jakovom, revnosni revolucionari su na smrt kamenovali Gospodnjeg brata. On je već osetio opasnosti i posledice ovakvog legalističkog razvoja događaja. To objašnjava zbog čega je zatražio od Pavla da ispoštuje zakon, čime je nastojao da ga sačuva od sumnje i agresije.
Mnogo godina pre toga, dok je Pavle bio u Maloj Aziji i Grčkoj, proširili su se lažni izveštaji o tome da je Pavle podsticao Judeje da se odreknu božanskog saveza i da ne obrezuju svoje sinove. Takvi izveštaji su bili lažni i besmisleni, s obzirom da je Pavle obrezao Timoteja svojim rukama kako bi udovoljio Judejima. Jakov i starešine u Jerusalimu su znali da su se ovi izveštaji o Pavlu sastojali od preuveličanih optužbi, i nisu im poverovali. Oni su takođe znali da mnogi hrišćani jevrejskog porekla ipak nisu razumeli značenje onoga o čemu je Pavle govorio i pisao u svojim čuvenim poslanicama. Zbog toga je crkva u Jerusalimu bila zabrinuta (Rimljanima 5:20; 7:6; Galatima 5:4). Vernici nisu shvatali duhovnu slobodu od zakona. Oni su verovali da su dela zakona veća od pravednosti vere, i nisu dokučili da Hristova pravednost stvara dela ljubavi.
Na sastanku, Jakov nije diskutovao o ovim zakonskim pitanjima, zbog toga što su ona u potpunosti bila rešena na saboru apostola, pomenutom u 15. poglavlju. Zbog toga je Jakov, hrabri vođa crkve, neprestano ponavljao pred predstavnicima nejevrejskih crkava da su oni slobodni od zakona, osim po pitanju određenih odredbi, o kojima je Jerusalimski dekret doneo odluku. Oni su morali da se pridržavaju ovih odredbi kako bi očuvali nastavak zajedništva između jevreja i nejevreja. Prema tome, pravednost po milosti je ostala nepoljuljan temelj crkve, i još uvek je suština i duboka tajna Evanđelja. Jakov je, međutim, zatražio od Pavla da posvedoči pred jevrejskim obraćenicima da je on, uprkos mnogim optužbama protiv njega, i dalje pravi i savršeni jevrejin. Zbog njegove ljubavi prema svojim zemljacima i zaveta sa Bogom, on je uredno živeo i poštovao je zakon. Ovaj apostol je iznutra savladao uobičajeno shvatanje zakona. Njemu zakon nije bio potreban kako bi ga opravdao i posvetio, zbog toga što je svako spasenje dar od Boga. Ipak, on se potčinjavao zakonu, kako bi jevreje pridobio za Hrista, izjavljujući da je jevrejima bio poput jevrejina, a nejevrejima poput nejevrejina, kako bi pridobio neke od jevreja i neke od nejevreja za svog moćnog Gospoda (1. Korinćanima 9:20). U svojoj poslanici Rimljanima, Pavle jasno piše da je zakon sam po sebi dobar i svet, ali da su ljudi grešni i nesposobni da ga ispune u svojoj snazi (Rimljanima 3:31; 7:12).
Pavle se složio sa Jakovljevim predlogom da ošiša kosu, kao znak pokajanja, i da obavi obred očišćenja sedam dana i sedam noći kako bi slavio svog Gospoda. Ova priprema je podrazumevala poškropljavanje vodom posvećenja trećeg i sedmog dana.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, Ti si bio pripadnik Starog zaveta. Ti si držao i upotpunio zakon, i dao si nam Novi zavet, sa svom njegovom slobodom, silom i ljubavlju. Zahvalni smo ti na tvojoj milosti i molimo te, u ime svih ljudi, da ih oslobodiš od legalističkog duha, i da ih učvrstiš u sili tvoje čvrste pravednosti.
PITANJE 105: Zbog čega je Jakov zatražio od Pavla da obavi obred očišćenja pre nego što proslavi Boga u hramu?