Previous Lesson -- Next Lesson
11. Od Tira do Kesarije (Dela 21:7-14)
DELA 21:7-14
7 Iz Tira nastavismo plovidbu i pristadosmo u Ptolemaidi. Onde pozdravismo braću pa jedan dan ostadosmo kod njih. 8 Sutradan otputovasmo i stigosmo u Kesariju, gde uđosmo u kuću Filipa evanđeliste, jednog od Sedmorice, i ostadosmo kod njega. 9 A on je imao četiri neudate kćeri, koje su prorokovale. 10 Pošto smo onde proveli nekoliko dana, iz Judeje stiže neki prorok po imenu Agav. 11 On nam priđe, uze Pavlov pojas pa veza sebi noge i ruke i reče: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Judeji u Jerusalimu vezati čoveka čiji je ovo pojas, i predaće ga paganima u ruke’.“ 12 Kad smo to čuli, počesmo i mi i meštani da preklinjemo Pavla da ne ide u Jerusalim. 13 Tada Pavle reče: „Šta to radite? Plačete i cepate mi srce. Za ime Gospoda Isusa ja sam spreman ne samo da budem vezan nego i da umrem u Jerusalimu.“ 14 Pošto nije dao da ga nagovorimo odustadosmo, rekavši: „Neka bude kako Gospod hoće.“
Pavle je drugim brodom krenuo ka jugu. Na jedan dan se zaustavio u Aki, gde se pozdravio sa braćom koja su tamo živela. Nakon toga, nastavio je svoje putovanje ka Kesariji, rimskoj prestonici u Palestini, gde je Gospod po prvi put izlio svoga Duha na veliki broj nejevreja. Čudno je to da nigde ne čitamo o ovoj crkvi nejevreja, ali razlog za to može biti da su se preselili u druge gradove. Kesarija je bila rimski centar, gde su zvaničnici služili izvesno kratko vreme pre nego što bi ih vlada premestila u neke druge oblasti, u skladu sa njihovim naređenjima.
U Kesariji je živeo Filip, aktivni evangelizator, i jedan od prvih sedam đakona u crkvi koji su bili primorani da napuste Jerusalim, daleko od revnosnog Savla, nakon kamenovanja još jednog evangelizatora, Stefana. U suprotnom, i on je mogao biti ubijen. Sada je Pavle došao u njegov dom kao počasni gost. Kroz Božiju ljubav, neprijatelj je postao brat u Hristu. Zamislite samo kako li su ova dva brata zahvaljivala Hristu na njegovoj milosti. Luka je nesumnjivo pitao i ovog svedoka u vezi istorijskih događaja koji su okruživali početak crkve, kako bi mogao da napiše svoju knjigu o Delima apostolskim. Filip se u potpunosti slagao po pitanju propovedanja nejevrejima, s obzirom da je već krstio etiopskog visokog službenika kraljice Kandake, (pre bilo kojeg od ostalih apostola), i Hrist ga je upotrebio da propoveda Božije carstvo na mnogim mestima. Pavle je nekoliko dana proveo u Filipovom domu, usred duhovne harmonije i velike radosti.
Ovaj čuveni evangelizator je bio oženjen, s obzirom da brak nije bilo nešto čega se treba stideti, već je dar od Gospoda. Njegove četiri ćerke su bile verne, i bile su ispunjene duhom pravog proroštva. One su govorile u crkvi, jer Sveti Duh je kroz njih, u sili i jasnoći, otkrivao volju Božiju. Blagoslov Oca je vladao nad čitavim domom.
Prorok Agav iz Judee, čije ime i Luka pominje u Delima 11:28, došao je da poseti ovu crkvu. On je imao proročku službu u energičnoj prvoj crkvi. Duh Gospodnji mu je pokazao kako Pavle morem plovi ka Jerusalimu. On je upozorio apostola, kako bi ga pripremio za patnje koje ga očekuju u Jerusalimu. Prorok je jasno izneo da će Judeji biti oni koji će vezati Pavla i osuditi ga na smrt, isto kao što su učinili i sa Isusom, te će ga sramno predati u ruke paganima. Sam Hrist, koji je bio najveći među prorocima, je prorekao Pavlu put njegovih stradanja. Pavlu je i crkva takođe prorekla njegove patnje, kako se duh proroštva širio sa Hrista na mnoge vernike.
Kada je Božije otkrivenje o Pavlovoj sudbini bilo obznanjeno pred očima crkve u Kesariji, braća su učinila isto što je i Petar ranije učinio kada je pokušao da odgovori svog Gospoda od odlaska na krst. Međutim, Pavle je, kao i svi pravi proroci, znao volju svoga Gospoda. On se složio sa božanskim planom, i počeo je dobrovoljno da se odvaja od svoje službe u svetu, pripremajući se da kroz patnje sledi primer svoga Gospoda. On je odlučio da ostavi crkve za sobom, radije nego da propusti plan koji je njegov Gospod osmislio. Iako je njegovo srce bilo gotovo slomljeno, on je želeo još više da proslavi svog Gospoda Isusa kroz poslušnost vere.
Ovom prilikom, Pavle je govorio o učenju prve crkve, govoreći da čovek Isus jeste Gospod. Kroz ova dva imena nalazimo puninu Božiju u telu, ponizno skrivenu u ljudskoj prirodi. Ovaj Gospod slave je nadvladao Pavla, koji ga je nakon toga slavio do kraja svog života. On je želeo da sledi Gospoda do poslednjeg trena, i bio je spreman da ide ka istoj sudbini koju je doživelo i Jagnje Božije. On je ostao čvrsto da stoji uprkos svim teškim iskušenjima koja su ga okruživala. Sve crkve su bile svesne toga da se Pavle nije pokoravao nikakvim ljudskim sklonostima, već je do detalja ispunjavao volju svoga Gospoda. Ovo je svakako bilo obeležje svih narednih događaja.
MOLITVA: O Gospode Isuse, mi smo ti zahvalni, jer ti si pravi Bog i pravi Čovek. Ti si nas otkupio od smrti, straha, i kukavičluka. Ti si nas osnažio, i ti ćeš nastaviti da nas osnažuješ na našem konačnom putovanju, kako bismo sa sigurnošću prošli kroz sva iskušenja nevolja i muka, svedočeći o tvom veličanstvenom imenu.
PITANJE 104: Zbog čega se Pavle nije plašio patnji koje su ga očekivale u Jerusalimu?