Previous Lesson -- Next Lesson
5. Osnivanje crkve u Listri (Dela 14:8-20)
DELA 14:19-20
19 Ali, tada stigoše neki Judeji iz Antiohije i Ikoniuma i nagovoriše narod pa kamenovaše Pavla i odvukoše ga van grada, misleći da je mrtav. 20 Kad su se učenici okupili oko njega, on ustade i uđe u grad, a sutradan s Varnavom ode u Dervu.
Kada su jevreji iz okolnih gradova čuli za ove čudne događaje, pohitali su ka Listri gde su nahuškali narod protiv Pavla i Varnave. Izmislili su optužbe protiv njih, nazivajući ih prevarantima, kvariteljima tradicija i osobama koje ugrožavaju budućnost tog grada. Ljuta gomila naroda je stala na stranu obmanjivača, i pridružila se vodećim ljudima drugih gradova, koji su ih nagovorili da ubiju dvojicu apostola. Nakon toga ovo mnoštvo se, ubeđeno da Pavle nije bio bog nego ljudsko biće poput njih, okupilo oko njega i kamenovalo ga. Bilo im je drago da nikakva munja ili grom nije izašao iz njega, što je dokazivalo da je i on bio slabo ljudsko biće nalik njima. Žestoko su ga napali i obasuli oštrim kamenjem, jer on je bio čovek koji je imao hrabrosti da nipodaštava njihove bogove. Pavle je pao sav krvav i iskidan, u potpuno jadnom stanju i prekriven velikom gomilom kamenja. Ova rulja nije napala nežnog Varnavu, nego je odlučila da povredi samo Pavla koji je bio pokretačka snaga, silan u propovedanju i isceljivanju. Pakao je znao odakle dolazi opasnost. Moguće je da se Pavle u tom času prisetio Stefana, koji je bio kamenovan pred Jeruslaimskim zidinama, opraštajući svojim neprijateljima njihove prestupe i prepuštajući svog duha u ruke živog Isusa.
Nakon kamenovanja, ova gomila ljudi je izvukla Pavla, kao neko mrtvo kuče, izvan gradskih kapija. Vratili su se svojim kućama, umorni i iscrpljeni nakon svih događaja koji su se odigrali tog dana. Učenici su se okupili oko Pavlovog krvavog tela u zajedničkoj molitvi, verujući u Hristovu silu nad smrću. I Pavle ustade, kao da je tog časa u njega ušla sila Božija kroz molitve učenika okupljenih oko njega. U iscepanoj i krvavoj odeći, on je tiho gledao u svoju braću u Hristu. On nije pobegao u mračnu pustoš, nego se zajedno sa njima vratio nazad u taj smrtonosni grad, nazad među svoje neprijatelje. On je znao da ga Hrist nije ostavio u smrti, već da ga je ponovo podigao za službu. On je učvrstio duše vernika u Božijoj ljubavi uprkos njegovim bolnim ranama.
Sledećeg dana Varnava i Pavle su peške otišli do sledećeg grada po imenu Derva. Pavle je bio premoren i njegove rane su još uvek krvarile. Međutim, njegovo srce se radovalo i veselilo zbog toga što je Hrist osnovao živu crkvu u Listri. Sledbenici su tamo, kroz primer apostola, učili o Isusovom imenu.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, tvoje ime je sveto, a Sotona mrzi tvoje sledbenike i želi da ih uništi. Pomozi nam da razumemo tvoju istinu, i da je s razboritošću objavljujemo. Pomozi nam da volimo svoje neprijatelje i da blagosiljamo one koji nas muče. Molimo te za osnivanje tvoje crkve u našem gradu. Amin.
6. Služba u Dervi i povratak nazad kako bi učvrstili tek osnovane crkve (Dela 14:21-23)
DELA 14:21-23
21 Pošto su objavili evanđelje u tom gradu i stekli mnogo učenika, vratiše se u Listru, Ikonium i Antiohiju. 22 Učvršćujući duše učenika, hrabrili su ih da ostanu u veri i govorili da u Božije carstvo treba ući kroz mnoge nevolje. 23 Po crkvama im postaviše starešine i, uz molitvu i post, poveriše ih Gospodu, u koga su verovali.
Ispunjeni Svetim Duhom, dva progonjena apostola su počela da propovedaju ljudima iz Derve, malog grada u Maloj Aziji. Mnogi ljudi su verovali u Hrista i ostavili su svoje mrtvilo u grehu kako bi bili ušli u Božiji život, u pravednosti i svetosti. Ovim delom, dvojica apostola su ispunili zapovest Hrista, koji je rekao: "Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta." (Matej 28:19-20).
Dvojica apostola su posebno bili impresionirani rečima: "učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio", zbog toga što su njihove crkve bile tek osnovane. Oni nisu imali Bibliju na grčkom jeziku, nisu imali raspored sastanaka i nisu imali iskustva u raspravama sa njihovim neprijateljima. Apostoli su bili nalik majci koja je trebala da se razdvoji od svoje male dece, koja još uvek nisu bila sposobna da se hrane niti da se brinu o sebi. Apostoli su čeznuli za svojom ostavljenom duhovnom decom. Oni se nisu plašili smrti, već su se smelo vratili nazad u gradove u kojima su bili progonjeni. Ljubav je nadjačala i odagnala svaki strah, jer ona je najveća motivacija koju čovek poseduje.
Dvojica apostola su se vratili nazad u Listru, gde je Pavle već bio optužen. Oni nisu propovedali čitavom narodu, nego su učvršćivali vernike, one koje je Hrist pozvao iz sveta i odabrao za svoje carstvo. Kroz ovu službu, obojica su praktikovali svoju dužnost izgrađivanja kroz propovedanje. Oni nisu govorili o snovima i umišljenoj nadi, već su potpuno jasno svedočili o tome da moramo ući u carstvo Božije kroz mnoge nevolje. U carstvo Božije ne možete ući bez nevolja. Susretaćete se sa talasima mržnje, laži, mučenja i raznih stradanja za Hrista, što će predstavljati garanciju i znak vašeg ulaska u prostranstva milosti.
Dvojica apostola su shvatali izraz "Carstvo Božije" kao " Carstvo našeg Gospoda Isusa Hrista", koje je postalo očigledno kroz silu Sina. Svi vernici očekuju njegov dolazak u slavi i pojavu njegove sile na zemlji. Svaka osoba koja je nanovo rođena od Svetog Duha, danas već pripada carstvu Božijem. Isus Hrist nam je svojom krvlju pribavio članstvo u njegovom carstvu, zajedno sa svetošću, poniznošću i ljubavlju. Da li si ti ušao u Hristovo prostranstvo? Da li iščekuješ pojavljivanje Očevog carstva i dolazak Hrista, našeg Spasitelja? Kraj carstva Božijeg ne predstavlja vaše spasenje ili rast mnogih crkava. Radije, to je pojavljivanje slave Oca i Sina u zajedništvu sa onima koji žive u sili Svetog Duha. Zbog toga je Hrist rekao: "Tražite prvo carstvo Božije i njegovu pravednost, i sve ostalo će vam se pridodati" (Matej 6:33).
Dvojica apostola ne samo da su propovedali o veri, patnjama i slavi, već su takođe organizovali i crkve na jedan praktičan način. Oni su u skladu sa duhovnom zrelošću i iskustvom birali starešine, i postavljali su ih da rukovode sastancima i nose odgovornost za siromašne i bolesne. Život ovih starešina, tokom njihovog hoda za Hristom, postao je dobar primer svetosti, spasenja i umerenosti.
Na taj način su dvojica apostola učvršćivali crkve, te su konačno mogli da odu i u ostale krajeve. Oni su predali ove skupštine Hristu, velikom Pastiru, koji je bio sa njima u sve dane. Kako bi ostvarili ovu predaju, oni su se pripremali kroz post i molitvu. Tražili su puninu Svetog Duha za nove služitelje i opšte članove crkava. Takođe su verovali da sâm Hrist nosi krajnju odgovornost za svoju crkvu. Apostoli nisu smišljali zakone, rituale, ili himne za crkve, već su umesto toga sve one koje su upoznavali predali u ruke živog Hrista, imajući na umu da On može u potpunosti da posveti sve one koji su privučeni u njegovu pobedničku povorku.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, ti si Glava tvoje crkve i verni Pastir. Molimo se za sve nove krugove vernika, da ih blagosloviš i ispuniš Duhom tvoje poniznosti kako im ne bi nedostajalo sile, ljubavi, znanja i spremnosti da propovedaju. Opraštaj svakodnevno tvojim učenicima prestupe njihove i podari im odgovorne starešine, kako bi mogli drugima da služe u umerenosti, istini i sili.
PITANJE 70: Na koji način su Pavle i Varnava služili novim crkvama kada su se vratili da ih posete?