Previous Lesson -- Next Lesson
b) Mojsijeva vremena (Dela 7:20-43)
DELA 7:35-36
35 “Tog Mojsija, koga su oni odbacili kad su rekli: ‘Ko je tebe postavio za vladara i sudiju?’ – baš njega j eBog, preko anđela koji mu se javio u grmu, poslao da bude i vladar i izbavitelj. 36 I on ih je izveo, čineći čuda i znamenja u Egiptu, na Crvenom moru i četrdeset godina u pustinji.”
Narod je odbacio Mojsija kada im je došao sa porukom nacionalnog spasenja. Bog ga je, međutim, izabrao da donese duhovno vođstvo, i na taj način on je postao nalik Isusu, koga je takođe odbacio njegov narod. Ipak, Bog je ostao veran Isusu, i podigao ga je iz mrtvih, kako bi On mogao da otkupi neizmeran broj robova grehu. Jedna od tužbi protiv Stefana bila je da je on odbacio Mojsija. Stefan je, međutim, uzvisio Mojsijevo ime i o njemu je govorio koristeći samo najveće titule. On ga je nazvao vladarom i izbaviteljem, koji je bio glava svom narodu, i koji je stradao kako bi ujedinio svoj tvrdoglav narod sa Bogom. Isto tako je i Hrist glava svojoj crkvi, pravi Izbavitelj i Otkupitelj. On vodi sve duhovne muškarce i žene, u lepoti svetosti, svome Ocu, kako bi ih učvrstio u njegovom novom zavetu!
Stefan je rekao da je anđeo sa Božijeg prestola, koji je predstavljao Božiju objavu, bio uz Mojsija četrdeset godina u pustinji. Mojsije, ostareli čovek, bio je slab sam po sebi, i nije bio vešt u ubedljivim govorima. On je bio sklon pesimizmu kada je u pitanju bila ta ogromna odgovornost svakodnevnog hranjenja njegovog brojnog naroda u pustinji. Anđeo Gospodnji ga je, međutim, uzeo za ruku i vodio ga je korak po korak, odvlačći ga od jakih protivljenja. On mu je dozvolio da dospe u centar sila tame, i okitio ga je velikim čudima učinjenim kroz Božiju silu. Mojsije nije bio vladar i izbavitelj sam po sebi. Bog je, međutim, otkrio svoju svemoć u ovom sirotom čoveku, i četrdeset godina je pomagao svom slugi.
I mi, takođe, imamo pobedonosnog Gospoda i Izbavitelja koji deluje u našu korist, bez pomoći anđela. On je bio Bog prikazan u telu, i danas On vodi svoj narod, izabran od svih naroda i narodnosti, u svojoj pobedničkoj povorci. Usred mračnih pustinja našeg univerzuma mi njega sledimo kličući, u zahvalnosti i slavljenju.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, zahvalni smo ti zato što si ti glava crkve, i naš verni Izbavitelj. Ti nas uzimaš pod svoja krila. Od tvoje hrane živimo, i zbog tvoje vernosti nastavljamo. Jedino na tebi, koji nas nikada ne ostavljaš, mi gradimo svoju budućnost.
DELA 7:37-43
37 “To je onaj Mojsije koji je rekao Izraelcima: ‘Bog će vam između vaše braće podići proroka kao što sam ja. Njega ćete slušati.’ 38 To je onaj koji je bio na skupu u pustinji, sa anđelom koji mu je govorio na Sinajskoj gori i sa našim praocima. On je primio žive reči da ih preda nama. 39 Ali, naši praoci nisu hteli da mu se pokore, nego su ga odbacili i u svojim srcima se okrenuli Egiptu. 40 ‘Napravi nam bogove koji će ići pred nama.’ rekli su Aaronu. ‘A što se tiče onog Mojsija, koji nas je izveo iz Egipta, ne znamo šta mu se dogodilo.’ 41 I tih dana su napravili tele i prineli žrtvu tom idolu, radujući se delima svojih ruku. 42 Ali, Bog se okrenuo od njih i predao ih da služe nebeskoj vojsci, kao što je zapisano u Knjizi proroka: ‘Da li si mi prinosio klane životinje i žrtve četrdeset godina u pustinji, dome Izraelov? 43 Nosili ste šator Molohov i zvezdu vašeg boga Refana, idole koje ste napravili da im se klanjate!’”
Stefan je bio optužen za hulu kako protiv Mojsija tako i protiv zakona. Zbog toga je on pet puta u svojoj odbrani naglasio, koristeći pokaznu zamenicu “ovaj”, da je Mojsije imao jedinstven položaj pred Bogom, koji ni jedan drugi čovek nikada nije imao u Starom zavetu. Svevišnji je sa njim lično razgovarao (stihovi 35, 36, 37, 38, 40). Mojsije je bio posrednik Starog zaveta. On se, iako u smrtnoj opasnosti, popeo na vulkan iz kog je kuljala lava i dim, gde se sreo sa anđelom Gospodnjim.
Stefan je govorio o zakonu, koji je Mojsije primio od Boga, kao o “živoj reči” koja se izlila iz Božijeg srca, a koja je bila isporučena anđeoskom rukom predstavniku zavetnog naroda. Stefan nije nazvao zakon destruktivnim, mrtvim slovom, nego vodičem za život, potokom koji izvire iz Božije svetosti. Ko god se drži zakona živi večno.
Stefan je bio zabrinut, jer umesto da veliča Mojsija i proslavlja zakon pred vrhovnim većem, on je želeo da im razjasni da ni on kao ni Hrišćanska crkva nikada nisu poricali posrednika Starog zaveta. Oni nikada nisu hulili protiv njega. Sam Izraelski narod ga se odrekao nekoliko puta i nastavio je da ga se odriče. To je bio neposlušan narod. Stefan je razjasnio, na početku svog govora, da robovi u Egiptu nisu razumeli Mojsija, i pokušavali su da ga se oslobode. On je morao da pobegne zbog toga što je njegov narod odbio njegovu pomoć. Ipak, Bog ga je postavio za vođu onih koji su Njega odbacili, i pomogao mu je da se s uspehom suprotstavlja njihovoj tvrdoglavosti.
Kada je izabrani došao Bogu da primi zavetni zakon, njegovi sledbenici su ga se odrekli, i svoja srca su odvratili od Gospoda. Oni su svoje misli okrenuli ka luksuznom životu, i želeli su da se klanjaju zlatnom teletu radije nego da čekaju na njihovog posrednika, koji se zadržao nakon sastanka sa Bogom i još uvek se nije vraćao.
Ova propoved, koju je Stefan izneo tokom svoje odbrane, je prepuna duhovnog značaja. Isto kao što je Mojsije jedno duže vreme bio sa Bogom van vidokruga, a zatim se vratio da utvrdi svoj narod u Starom zavetu, tako je i Hrist danas van vidokruga zajedno sa svojim nebeskim Ocem. On će se vratiti kada dođe pravi čas i raširiće zemljom svoj mir. Jevreji tog vremena nisu verovali svom vođi, isto kao što ni ljudi danas ne veruju Hristu. Umesto toga, oni plešu oko zlatnog teleta blagostanja. Oni govore o tehnologiji i smrtonosnom oružju, hvališu se svojom imovinom i raketama, ne gledajući na Boga, i ne shvatajući da će ih njegov sud snaći kao crni oblak koji se približava.
Stefan je pokazao svojim sudijama da je Božiji sud bio taj koji je bacio Izrael u ropstvo, zbog toga što su ga oni napustili. Ovaj sud se nije odigrao odjednom, već postepeno. Gospod se okrenuo protiv zavetnog naroda nakon što su zapali u idolopoklonstvo, postali pohlepni, počeli da veruju u astrologiju, kao i da se klanjaju na mestima na kojima su prebivali demonski duhovi. Oni su se klanjali svim božanstvima u svojoj okolini i bili su otvoreni za svaku novu sjajnu ideju ili stvar koja bi ih oduševila. Oni su smatrali da je dobro ne zadržavati u sebi znanje nevidljivog Boga, te su na taj način doneli odluku da ne slušaju glas njegovog Svetog Duha koji govori njihovim savestima. Ovo je glavni povod svake osude. Da li vi čujete Boga i njegovu reč? Da li činite njegovu volju radosnog srca, istog trena i u potpunosti?
Stefan je uputio svoje slušaoce (u 37. stihu) na veliku nadu koju im je Mojsije predstavio. Bog će podići proroka između njih koji će biti nalik Mojsiju, i on će, kao posrednik, upraviti srca svojih sledbenika prema božanskim naklonostima i silama. Svaki slušalac vrhovnog veća je znao da je ovo staro obećanje bilo Mojsijevo upućivanje na Hrista koji dolazi. Ovaj prorok koji treba da se pojavi će uspostaviti novi zavet, utvrdiće svoje sledbenike na jedan izvanredan način, i uvešće ih u zajedništvo sa Bogom. Ovo proroštvo je bilo poznato Hrišćanima, uključujući i Stefana, koji su shvatili ovaj stih kao upućivanje na Isusa.
Na ovakav način Stefan je branio svoj stav prema Mojsiju i zakonu. On je, istovremeno, osudio neprekidnu neposlušnost svog naroda, i vodio ih je Hristu, u kome je počivala jedinstvena nada ispunjenja zakona i uspostavljanja novog zaveta. Ova snažna Stefanova odbrana je isto tako jasno pokazala, da je dar jasanog propovedanja koji je od Svetog Duha, bio dat poniznom govorniku.
MOLITVA: O sveti Bože, oprosti nam na našim tvrdim srcima. Pomozi nam da razumemo tvog Sina, ne da ga odbacimo, već da budemo poslušni njegovoj reči, i da čekamo na njega. Neka nas tvoj Duh utvrdi u Novom zavetu, stvarajući u nama poniznost, ljubav, i veru.
PITANJE 38: Koje su bile tri glavne misli Stefanovog obraćanja vrhovnom veću vezane za Mojsija i zakon?