Previous Lesson -- Next Lesson
b) Mojsijeva vremena (Dela 7:20-43)
DELA 7:30-34
30 “Posle četrdeset godina, pojavio mu se anđeo u plamenu gorućeg grma, u pustinji blizu Sinajske gore. 31 Kad je Mojsije to video, zadivio se tom prizoru. I dok je prilazio da bolje pogleda, začuo je Gospodov glas: 32‘Ja sam Bog tvojih praotaca, Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev.’ Mojsije je drhtao od straha i nije se usuđivao da podigne pogled. 33 Tada mu je Gospod rekao: ‘Izuj obuću sa svojih nogu jer je mesto na kom stojiš sveto tle. 34 Video sam potlačenost svoga naroda u Egiptu. Čuo sam njegovo uzdisanje pa sam sišao da ga izbavim. A sad, hajde! Poslaću te u Egipat.’”
Mojsije je živeo u kući Jetra, svoga tasta, pravovernog sveštenika Božijeg koji je primio duhovna otkrivenja van Starog zaveta i bio je veran Svevišnjem. Uprkos njegovom egipatskom obrazovanju, i činjenici da je bio kriv za ubistvo, Mojsije nije postao nevernik. Njegovo srce je bilo ispunjeno čežnjom da živi u skladu sa onim koji je stvorio nebesa i zemlju. Četrdeset godina mira i izolacije u pustinji dovodi osobu bliže Bogu! Ono označava stotine hiljada sati samoće sa njegovim ovcama na vetru, suncu i u opasnostima, ali takođe i u prisnim razgovorima sa Bogom.
Iznenada, večni Svetac se pojavljuje iz svog skrovišta kako bi se objavio Mojsiju u plamenu gorućeg žbuna. Jedan od anđela sa njegovog prestola izazvao je vatru njegovom blještavom slavom. Zaprepašteni pastir se približio gorućem žbunu, koji nikako nije sagorevao uprkos vatri. On je zatim čuo jasan glas koji je dolazio iz žbuna, međutim, nije video nikoga. Naš Bog govori razumljivim ljudskim rečima. Naš nebeski Otac nije duh, ili lutajuća utvara, nego samostalna osoba. On koristi “Ja” u svom govoru kada govori o sebi, i obraća nam se sa “ti” kada se spusti na naš nizak nivo, dopuštajući nam da razumemo njegove misli. Naš Bog je ljubav.
Bog se objavio Mojsiju kao Bog Avraamov, Bog Isaakov, i Bog Jakovljev, zato što se on zauvek obavezao patrijarsima. Ovaj Bog je veran i nikada se ne menja.
Mojsije se uplašio i počeo je da drhti kada je čuo glas iz žbuna u pustinji. On se nije usuđivao ni da pogleda u zrake Gospodnje svetosti, već se s poštovanjem i pobožnim strahom držao daleko od njih.. Bog je pružio Mojsiju nagoveštaj svoje veličanstvene svetosti, govoreći mu: “Izuj obuću sa svojih nogu jer je mesto na kom stojiš sveto tle.” Svaki delić zemlje po kojoj je Hrist hodao, i svuda gde se kreću oni koji nose Svetog Duha u sebi, je sveto tle. Svetac nije odvojen od grešnika, iako je odvojen od svakog greha. Njegova ljubav je obavijena ogrtačem njegove svetosti, kako mi, nečisti, ne bismo bili spaljeni vatrom njegove sveobuhvatnom slavom.
Mojsije je bio pročišćen blizinom Božijeg glasa. Njegovo srce i njegov duh su oživeli; on je počeo da poštuje način na koji je Sveti Duh delovao. Da nije bilo Duha, on bi se istopio u Gospodnjem prisustvu.
Bog je rekao Mojsiju da je čuo molitve robova, jer Gospod nad nebesima i nad zemljom voli male i prezrene. On želi da ih spasi i blagoslovi. Svako iskreno ječanje je istinska molitva koju Bog može uslišiti, i svaka iskrena reč upućena Svevišnjem dopire do njega. Bog zna vaš glas, i vidi vašu iskrenu čežnju.
Svemogući je došao na našu malu planetu kako bi izbavio iskorišćavane robove. On nije poslao vojsku anđela, niti je protresao zemlju ili bacio munje. On je izabrao osamdesetogodišnjeg čoveka koji je bio zauzet napasanjem svojih ovaca da, kroz njegovu slabost, izbavi zavetni narod. Božije spasenje se ne ostvaruje kroz silu i moć, već jedino kroz vođstvo njegovim Duhom. Bog je tražio od Mojsija da bude poslušan i da se složi s njegovim pozivom. Ako to bude učinio, mogao bi postati propovednik evanđelja spasenja svom narodu.
PITANJE 37: Kakav značaj vidimo u tome što se Bog objavio jednom osamdesetogodišnjem pastiru u pustinji?