Previous Lesson -- Next Lesson
1. Uvod u knjigu i poslednje Hristovo obećanje (Dela 1:1-8)
DELA 1:1-2
1 U svojoj prvoj knjizi, Teofile, pisao sam o svemu što je Isus počeo da čini i uči sve do dana kada je bio vaznet na nebo, pošto je kroz Svetog duha dao uputstva apostolima koje je izabrao.
Mnogi ljudi su napisali brojne knjige koje bi, ako se poslažu jedna na drugu, načinile jednu veliku i visoku planinu. Jednog dana, one će sagoreti u ognju Božijeg gneva, jer sve ljudske reči su bezvredne, hvalisave i prazne.
Međutim, dve knjige koje je doktor Luka napisao će sijati na Dan suda sjajnije čak i od sunca. One nikada neće nestati, već će se uzdići visoko do Božijeg prestola. Evanđelista Luka je u svom evanđelju opisao Hristova dela i reči. On je pomenuo njegova dela pre njegovih reči, jer Hrist je došao ne samo kao učitelj, već i kao Spasitelj čitavog sveta. Evanđelista je želeo da ga proslavi. On nam je pokazao kako su se grešnici kajali u Isusovom prisustvu, priznavajući svoje grehe kako bi se opravdali svojom verom u Gospodnju milost. Lopov koji je bio raspet pokraj Hrista je doživeo to isto kada je, zajedno sa Isusom, ušao u blažena prostranstva Raja. Lukino evanđelje je knjiga velike radosti. Anđeo je došao da objavi ovu radosnu vest po rođenju deteta u jaslama. Sâm Gospod je postao utelovljen, kako bi potražio i spasio ono što je bilo izgubljeno. Danas, zahvalni Bogu, svedočimo o tome da su se mnogi ljudi spasili preko Lukinog evanđelja. Sila večnog života teče iz njegovih crnih slova pravo u misli i srca vernika.
Teofil, visoki rimski zvaničnik, iskusio je predivno Hristovo spasenje. Zbog toga je Luki, svom grčkom prijatelju i doktoru, poverio zadatak da sakupi detalje o životu Isusa iz Nazareta, kako bi zabeležio tačnu istoriju evanđelja spasenja u rimskom carstvu. Rimski namesnik nije bio zadovoljan pukim sentimentalnim osećanjima, nego je želeo istorijske temelje njegove žive vere. Obrazovani Luka je napisao ove dve knjige, upućujući ih svom namesniku, kako bi ga učvrstio u njegovom duhovnom životu i opremio ga, kao vernika, za njegov položaj značajnog služitelja rimskog carstva. On mu je posvedočio da ne postoji nada za naš problematičan svet osim u živom Hristu Isusu.
Sve zemlje našeg sveta će nestati. Svi filozofi su neunosni, čak i onda kada bi mogli da nam pruže intelektualni dokaz njihovih genijalnih umova. Hrist nije izgradio svoje carstvo na inteligenciji bistrih mislilaca, niti se oslanjao na silu moćnih armija, već je umesto toga izabrao obične ljude i nepismene ribare, pozivajući ih da postanu apostoli. Birajući ponizne i bezopasne takođe je pokazalo njegovo odbacivanje velikih, snažnih i pametnih iz sveta. Bog se suprotstavlja ponosnima, ali pruža milost poniznima.
Ovo je u potpunom skladu sa namerom Svetog duha, koji daje snagu onima koji nisu moćni, i daje život onima koji venu. Hrist nije činio svoja dela sam od sebe, već je u svakom trenutku bio jedno sa Svetim duhom, čvrsto stojeći u volji svoga Oca. Bog Otac, Sveti duh, i Hrist Isus su potpuno jedinstvo, koje prevazilazi naše razumevanje i znanje. Sveto Trojstvo je još od večnosti odlučilo da izgradi svoju crkvu usred ovog izgubljenog sveta, i da proširi nebesa među mrtvima na zemlji. Istorija Božijeg spasenja je započela odabirom apostola, koje je Hrist pozvao, obučio, i poslao da propovedaju ljudima. Evanđelista Luka je opisao kretanje ovih ljudi koje je Gospod izabrao, prepoznavši silu Božije ljubavi koja je prebivala u ovim bezopasnim ribarima. Oni su bili istinsko novo čudo u ovom svetu, i jedina nada za bolju budućnost.
Da bi utro put za ovo čudo, vaskrsli Hrist nije ostao među svojim učenicima u ovom svetu, kao što bi jedan vladajući kralj učinio kako bi proširio svoje carstvo na jedan organizovan, strateški način. Umesto toga, on se vazneo na nebo. Gospod se nije plašio grešaka koje bi njegovi učenici mogli da počine, zato što je znao da će Sveti duh prebivati u njima, osposobljavajući ih da dovrše njegovo delo. On se vazneo na nebo bez ikakve brige i straha. On je otišao svome Ocu, i seo s desne strane Bogu, kao jedno sa njim, vladajući sa njim, gradeći njegovu svetu crkvu u jednom zlom svetu, pobeđujući sve sile koje se protive Bogu, i spasavajući milione ljudi. Luka je bio zadivljen čudesnim rastom ovog skrivenog carstva Božijeg na zemlji. On je ovaj razvoj zabeležio u svojoj drugoj knjizi, od samog početka u Jerusalimu, do njegovog kraja u Rimu.
MOLITVA: O živi Gospode, Isuse Hriste, mi te slavimo. Blagosiljamo te zbog tvoje ljubavi i tvoje skrivene slave, koja deluje u tvojoj crkvi sve do dana današnjeg. Hvala za tvoju dobrotu koja je doprla i do nas. Pomozi nam da prepoznamo tvoja dela u ovoj knjizi koja govori o časnim delima apostola. Želimo silno da te proslavimo dok budemo posmatrali kako se njihova učenja na praktičan način ostvaruju u našim životima.
PITANJE 2: Kakav je sadržaj Lukine prve knjige? Kakav je sadržaj i svrha njegove druge knjige?