Previous Lesson -- Next Lesson
a) Postoji sveti ostatak (Rimljanima 11:1-10)
RIMLJANIMA 11:1-10
11 Pitam, dakle: zar je Bog odbacio svoj narod? Nipošto! Pa i ja sam Izraelac, Avraamov potomak iz Venijaminovog plemena. 2 Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred poznavao. Ili zar ne znate šta Pismo kaže o Iliji, kad se žalio Bogu na Izrael? 3 "Gospode, tvoje proroke su pobili i tvoje žrtvenike porušili. Samo sam ja ostao, a i mene hoće da ubiju." 4 I koji je bio Božiji odgovor? "Ostavio sam sebi sedam hiljada ljudi koji nisu savili kolena pred Vaalom." 5 Tako, dakle, i u sadašnje vreme postoji Ostatak izabran po milosti. 6 Pa ako je po milosti, onda nije po delima, inače milost ne bi bila milost. 7 Šta, dakle? Izrael nije postigao ono što je tražio, ali izabrani su postigli. Ostali su postali okoreli, 8 kao što je zapisano: "Bog im dade duha učmalosti, oči da ne vide i uši da ne čuju sve do dana današnjeg." 9 A David kaže: "Neka im trpeza postane zamka i klopka, sablazan i odmazda. 10 Neka im se pomrače oči da ne vide, a ti im leđa savij zauvek."
Apostol Pavle se priprema za raspravu po pitanju spasenja i uništenja Avraamove dece. On postavlja zastrašujuće pitanje: "Da li je Gospod saveza potpuno odbacio svoj okoreli narod?" (Psalam 94:14)
Pavle odgovara na pitanje govoreći: 'Ne'. Tako nešto je prosto nemoguće, jer ja sam dokaz spasonosne milosti Gospodnje. Spasio je mene, grešnog zločinca. Po telu, ja sam od Venijaminovog plemena i Avraamov potomak. Gospod me je pozvao, oprostio mi i dao mi život. Ja sam tu kao dokaz Božije spasonosne milosti prema Jakovljevoj deci.
Za mog života u Hristu, Gospod je, iznova i iznova, pozivao pojednce iz svih plemena Jakovljevih sinova. On ih je spasio, blagosiljao i slao. Gospod je od njih formirao prvobitno hrišćanstvo. Bez jevrejskih hrišćana, koji su bili nanovorođeni u Hristu, mi ne bismo videli nikakve spise o Hristovom evanđelju. Oni su bili srž Božijeg carstva i posejali su Božije seme među narodima. Žetva se automatski umnožila, a carstvo Gospodnje dolazi i neprekidno raste bez ikakve buke.
Bog ima odabrani narod, a ima i svoje planove za njegovo duhovno carstvo. On, ipak, nije odbacio svoje ljubljene, iako i dan danas većina Jakovljevih sinova odbacuje i mrzi Hrista i njegove sledbenike, jer idu za drugim bogovima. Ali, kakva je bila situacija u vreme proroka Ilije? Ovaj hrabri prorok je uzdisao zbog krvavog progonstva vernika, koje je započelo u severnom carstu, čemu je prethodila kraljičina objava njegove smrti (1. Carevima 19:10-14).
Potom mu je Gosopd odgovorio utešnim rečima: "Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše" (1. Carevima 19:18). Niko ne zna ko su bili ti čvrsti vernici. Oni su bili sveti ostatak i najverovatnije su bili oterani i odvedeni u ropstvo za vreme uništenja Samarije, šireći svoju veru po celom svetu. Bog štiti svoje vernike, i niko ne može da ih otme iz njegove ruke. On im ne obećava luksuzan život, već pruža svojim svedocima jednu večnu duhovnu sigurnost (Jovan 10:29-30).
Prilikom ove diskusije, Pavle postavlja svoje pitanje: "Tako, dakle, i u sadašnje vreme postoji Ostatak izabran po milosti" (Rimljanima 11:5).
Ova izjava važi još od Hristovog rođenja. Znamenje vernih hrišćana nije ni sila, ni bogatstvo, ni čast; nego slediti Isusa, čak i u patnjama. U tom kontekstu je Isus rekao nekolicini svojih sledbenika: "Ne boj se, stado malo, jer se vašem Ocu svidelo da vam da Carstvo" (Luka 12:32; 22:28-29).
Vlast Oca, Sina i Svetog Duha, u svakom trenutku kreira blaženi izbor njegovih izabranih svetaca. Pavle i Varnava su, tokom njihovog prvog misionarskog putovanja, rekli onima koji su bili pozvani iz ostalih naroda: "da u Božije carstvo treba ući kroz mnoge nevolje" (Dela 14:22).
Apostol Pavle produbljuje ovo saznanje i svedoči o tome da ostatak Jakovljevih sinova i dalje postoji i neće nestati, isključivo zbog milosti (Rimljanima 11:6). Gospod ga, u poslednje dane, čuva od sotonskih iskušenja i vodi ga kao Dobri Pastir. Ovaj ostatak nije pravedan, pobožan ili izabran zbog svojih dela, već sve ono što je dobro u njemu je isključivo proizvod milosti. Stoga, moramo verovati u sveobuhvatnu i nadnaravnu silu Hristove milosti, koja čuva taj sveti ostatak Izraelskog naroda. Moramo Gospodu zahvaliti za njega, jer nastavak njegovog postojanja je tajna našeg hrišćanskog opstanka.
U Rimljanima 11:7, Pavle postavlja pitanje: Kakva je bila duhovna situacija Jakovljevih sinova tada, a kakva je danas? Šta su mislili pod držanjem zakona? I koji je bio cilj njihove pobožnosti koji, pritom, nisu ni ostvarili? Oni su izgubili iz vida svoj cilj, razapeli su svog Kralja, otvrdnuli su protiv Svetog Duha koji je želeo da prebiva u njima, svojeglavo su se udaljili od jedinstva svetog Trojstva, služili su u drugim zemljama kraljevima i vođama koji su ih iskorišćavali i čekali su na antihrista da zavlada sa njim nad ostalim narodima. Ova bolna istina ne uključuje sve Jakovljeve sinove, jer je mali deo Avraamovog potomstva bio nanovo rođen Svetim Duhom. Oni su bili svesni svojih greha i javno su ih priznavali, verovali su u krotko Jagnje Božije, primili su od njega apsolutno oproštenje, i bili su pomazani obećanim Duhom. Oni su živeli Hristovim životom, i postali su aktivni delovi njegovog duhovnog tela.
Međutim, veći deo njihove nacije je bio okoreo (Ponovljeni zakon 29:4; Isaija 29:10). Primili su duha koji nije raspoznavao dobro od zla. Stoga, oni nisu imali nikakvog osećaja za dobro i zlo, i činili su sve što su hteli, ne mareći za Boga i poslednji sud, jer iako su gledali, nisu mogli da vide i uprkos tome što su slušali, nisu mogli da čuju, iako je car David molio Gospoda da kazni većinu njih i njihove planove preokrene u zamku za njih same (Psalam 69:23-24).
Ipak, Isus je izmenio Davidove oštre reči, zapovedivši svojim sledbenicima: "volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, da budete sinovi svoga Oca, koji je na nebesima" (Matej 5:44-45).
Sveti ostatak izabranog naroda, zajedno sa hrišćanstvom širom sveta, dokazuju značaj njihovog prisustva sprovodeći Hristove zapovesti usred progonstava, pritisaka i lažnih optužbi.
MOLITVA: O nebeski Oče, mi te slavimo zbog sve većeg broja Avraamovog potomstva koji otvaraju svoja srca tvome Svetom Duhu, čiste se Isusovom krvlju i prihvataju večni život. Molimo te učvrsti mlade vernike i čuvaj ih, kako bi osetili tvoje prisustvo uz njih usred silovitog progonstva, pronalazili pomoć od partnera u veri i da ne postanu žrtve razdora.
PITANJA:
- Kakvo značenje imaju Božije reči upućene Iliji, kada kaže da je sačuvao sedam hiljada ljudi u Izraelu, koji se nisu poklonili pred Vaalom?
- Šta znače Pavlove reči kada kaže da on, zajedno sa svim Hristovim sledbenicima jevrejskog porekla, pripadaju svetom ostatku Božijeg izabranog naroda?