Previous Lesson -- Next Lesson
1. Otkriva se gnev Božiji protiv naroda (Rimljanima 1:18-32)
RIMLJANIMA 1:29-32
29 Puni svake nepravednosti, pokvarenosti, pohlepe, zloće, zavisti, ubistva, svađe, prevare, zlonamernosti, ogovarači, 30 klevetnici, bogomrsci, drski, oholi, razmetljivi, izmišljači zala, roditeljima nepokorni, 31 nerazumni, nepouzdani, bezosećajni i nemilosrdni, 32 iako znaju za pravednu Božiju odredbu da zaslužuju smrt oni koji to čine, oni ne samo da to čine nego i odobravaju drugima koji to čine.
Pavle iznosi čitav spisak greha pred nas kao objašnjenje na Deset zapovesti, ne zato da bismo mogli na pozitivan način da raspravljali o uslovima, kao filozofi, ili da premeravamo druge i sudimo im na osnovu tih mera, već da bismo sa strahom prepoznali sebe, i videli svaku mogućnost greha u nama samima. Ko god živi bez Stvoritelja, ispunjen je zlodelima i nepravdnom, zato što duh zloga donosi razne plodove u onima koji u sebi nemaju Svetog Duha. Čovek živi ili u Hristu, ili u zlome. Ne postoji neutralna zona.
Gospod Isus i njegov apostol Pavle klasifikuju preljubu kao prvi greh. Preljuba razara svezu čiste ljubavi, uništava poverenje u vernost partnera i širom otvara vrata ateizmu i neveri. Grešna požuda dominira svima onima koji se u Božijoj sili nisu odrekli sebe; većina ljudi su preljubnici bilo u mislima, rečima ili delima. Oni su nečisti i iskvareni. Da li poznaješ sebe? Tvoja savest ti jasno govori. Zato, nemoj poricati svoju prošlost, već ispovedi svoja dela!
Da li znaš da čovek bez Boga nije pravedan, već zao? Zbog čega pedagozi govore o čovečanstu, obrazovanju i socijalnom radu, ako je čovečanstvo samo po sebi zlo i iskvareno? Nama nije potrebna reformacija ili usavršavanje, već novo stvaranje i obnova umova i srca.
Ko god ne poznaje Boga voli novac, i svoj život gradi na tom smrtnom bogu. Njegova ljubav prema novcu raste koliko i njegov novac. To ga odvlači od nade kao hrišćanina ka ponosu i raskoši života, kao i u vladavinu zlih i zlobnih strasti.
Svi oni kojima upravlja iskvareni um su puni zlobe, prevara, osvetoljubivosti, licemerja, laži, obmane i prepredenosti. Zloban čovek smišlja podlosti svojim neprijateljima isto kao i svojim bližnjima. On se pretvara da oseća naklonost prema njima, ali njegovo srce je pravo zmijsko gnezdo.
Obično, motiv zlobnog čoveka je zavist i ljubomora prema drugima. On se ne raduje zbog tuđih blagoslova, zbog toga što on želi da bude uspešniji i napredniji od njih. Štaviše, on želi da bude bogatiji, lepši, pametniji i više cenjen od bilo koga drugog. Škrtost i zavist su uzrok mnogih zlodela. Oglasi sada koriste strasti zavisti i lakomosti ljudi kako bi, po svaku cenu, izvršili promociju svojih novih proizvoda.
Tako destruktivne strasti ne samo da odvraćaju um od onoga što je dobro, već otvaraju i vrata ubistvu, mržnji, nepristojnom ogovaranju i klevetama. Imajte na umu da nas je Isus učio da je i puko razmišljanje o odbacivanju, preziranju ili mržnji drugih sâmo po sebi greh poput ubistva, zbog toga što je pri tome naša namera da uništimo druge. Svi smo mi ubice ili sinovi ubica u Božijim očima.
Ovaj razarajući duh jako brzo ispliva u našim rečima i delima kada pravimo podele i stranke u našim društvima i porodicama, dok nas Sveti Duh podstiče na mir i posredovanje među zavađenim stranama, kako bismo bili mirotvorci. Da li si ti uzrok nereda i razdora među sinovima neposlušnosti? Da li ti dolivaš ulje na vatru? Ili donosiš oproštenje i izmirenje, i radije želiš da neprijateljstvo privedeš kraju, čak i kada bi morao sebe da žrtvuješ da bi to ostvario?
Obmana je đavolja odlika, koja se nikako ne može videti u našem Gospodu. Ko god ostvaruje svoje planove koristeći se trikovima, hvatajući obične ljude u zamku ljubaznim rečima, sin je zloga. Plodovi Božanskog Duha su istinoljubivost, otvorenost i direktnost. Međutim, laganje i tome slično je pravo zlo.
Još neki plodovi pakla su klevete i ogovaranja naših bližnjih kako bismo istakli svoja imena. Naša usta su prepuna otrova, i naše stope su prve koje će krenuti da oskrnave druge. Spremni smo da se odreknemo i najbližeg rođaka kako bismo spasili i istakli sebe.
Svi oni koji čine ovakve grehe, bilo svesno ili nesvesno, mrze Boga, jer ko god voli svog Gospoda, voli i ljude. Međutim, kada na neljubazan način razgovarate sa ljudima, i kada ih prezirete i osuđujete tada, taj duh koji progovara iz vas sa ovim prestupima, ste vi. Kada nekoga mrzite, mrzite Boga, jer Bog je ljubav, i ko god prebiva u ljubavi, prebiva u Bogu i prašta, blagosilja i voli one koje je teško voleti, u skladu sa izvorom ljubavi.
Kao što je đavo ponosan u dubini svoga srca, to važi i za sve ostale koji su zli. Oni znaju, u svom srcu, sve svoje grehe, zlobu i mane i zbog tog saznanja, oni teže da prikriju svoje iskvarene duše. Oni postaju arogantni, i preuveličani, pa se šepure i hvale kao paun misleći da sebe čine slavnima, kada zaista čine sebe smešnima. Ovakvi ljudi su okrutni prema siromasima i svirepi prema svima koji su stavljeni na njihovu milost i nemilost. Oni služe samo svojim požudama i prepuni su pakosti i lukavština. Deluju kao dobri, nadareni i važni ljudi, ali kada ostanu sami, mogu da čuju Boga koji ih osuđuje rečima: "osuđen na večno prokletstvo".
Prilikom njihovog razotkrivanja slabosti drugih i iskorišćavanja njihove dobrote, oni poprilično uvećavaju svoju krivicu; a njihov zao duh se ispoljava u njihovim porodicama u obliku nepokornosti. Oni svoje roditelje ne smatraju svojim starateljima prema Božijem zakonu, već nepristojno zahtevaju novac, nezavisnost i prava, a da pri tom nisu spremni na služenje, požrtvovanost, ljubav i rad. Na ovakav način, oni gaze ljubav koja im je u životu pružena i preziru neznanje svojih neobrazovanih roditelja. Oni i ne znaju da je greh najveća ludost, dok je strah od Boga najveća mudrost. Svi oni koji se ne potčinjavaju Božijem Duhu, ne mogu ništa da shvate na ispravan način, već na sve gledaju pogrešno. Oni su izgubili standarde i za sebe i za čitavo društvo.
U takvom stanju, oni nemaju tu sposobnost da sami od sebe budu verni, tako da postaju nepouzdani. Svi oni koji nisu predani Bogu, ne mogu da sarađuju sa ljudima. Vernost Božija je ta koja čoveka čini vernim, ali onaj koji živi bez svog Gospoda ostaje izgubljen, lutalica i siromah.
Naš Bog je ljubav, milosrđe i samilost. Teško onima koji napuštaju izvor svake dobrote, jer njihovo srce postaje tvrdo kao kamen. Oni vole sebe, a mrze druge. Pogledaj u sebe! Da li voliš svoje neprijatelje? Da li imaš sažaljenja za siromahe? Isus je saosećao sa svojim rasejanim narodom i stradao je zbog njihovih greha. Da li ti osuđuješ svoj narod ili ih voliš? Da li ti nedostaje milosrđe i sasosećanje, ili te je Duh Božiji obnovio kako bi mogao da stojiš pred njim kao sveštenik koji se zastupa za grešne?
Naši gresi su brojniji od peska na obali. Kada budeš poznavao Boga, poznavaćeš i sebe. Ko god se odvoji od karakteristika svog Božnaskog izvora, zaslužuje smrt i osudu. Svi ljudi su grešni još od detinjstva. Moraš još danas umreti svojim prestupima i gresima. Božija svetost zahteva tvoje uništenje. Nemaš pravo da preživiš. Sva ljudska prava su laž. Mi imamo pravo jedino da umremo svojim gresima. Ti lutaš svojim gradom kao neko ko je osuđen na smrt, ali ne od strane ljudi, već od Boga. Dakle, kad ćeš promeniti svoje način razmišljanja, i u potpunosti i iskreno se pokajati?
Ako se ne pokaješ u potpunosti, tvoj greh će dostići tačku kada ćeš na indirektan način početi da osećaš zadovoljstvo u grešnim delima drugih. Ne samo da ćeš sa zadovoljstvom padati u greh, već ćeš uživati i u onima koji čine greh; a na taj način ćeš ih ohrabrivati u tome, podsticati ih na to i odvlačiti ih od puteva nedužnosti, prenoseći na njih zarazu tvog ličnog greha. To predstavlja veoma ozbiljno pogoršavanje prestupa. Zar nije dovoljno to što si ti zao? Da li je neophodno da kvariš i svoje društvo? Pogledaj u sebe! Da li si uživaš u svojim gresima? Da li zadovoljan zbog okorelosti drugih? Zar ne prolivaš suze, u iskrenom pokajanju, zbog sebe i svog naroda? Da li te je Duh Božiji doveo do pravog pokajanja, ili si još uvek nadmen?
MOLITVA: Bože smiluj se meni grešniku. Ti znaš da je svaka kapljica moje krvi grešna, i da sam u ćelijama svog bića ja izvor zlih misli. Ja nestajem u tvom gnevu i tvoj sud je pravedan. Budi strpljiv sa mnom, i nemoj me uništiti u skladu sa tvojom pravdom. Promeni me, zajedno sa svim mojim prijateljima i bližnjima, kako ne bismo svi zajedno propali u pakao. Podari mom narodu i meni spoznanje greha i promene u srcu, kako bi mogao u nama da započneš novo stvorenje. Smiluj se nada mnom, o Bože, po velikoj dobroti i ljubavi tvojoj; i ne oduzmi svog Duha Svetog od mene.
PITANJE:
- Kojih pet greha iz ovog kataloga greha, smatrate najuobičajenijima u našem današnjem svetu?
Božiji gnev
se otkriva sa neba
protiv svake bezbožnosti i nepravednosti ljudi.
(Rimljanima 1:18)