Previous Lesson -- Next Lesson
6. Petrova propoved na Dan Pedesetnice (Dela 2:14-36)
DELA 2:22-23
22 „Izraelci, čujte ove reči: Isusa Nazarećanina – čoveka koga vam je Bog potvrdio delima sile, čudima i znamenjima koja je, kao što i sami znate, preko njega učinio među vama – 23 njega ste vi, kad vam je u skladu sa čvrstom Božijom odlukom i predznanjem bio predat, rukama bezakonika ubili prikovavši ga na krst.“
Sveti duh ne stavlja naglasak na sebe, već veliča Hrista. Bog nije sebičan, jer On je ljubav. Svaka osoba iz svetog Trojstva, Otac, Sin i Duh, voli onog drugog, i vodi nas do onog drugog. Sin veliča Oca i Sveti duh veliča Sina. Kao što je Sin poslao Duha da sprovede spasenje u delo, tako je i Otac dao svome Sinu svu vlast na nebu i na zemlji. Ko god ima želju za poznavanjem Boga, mora pomno da se zagleda u ljubav između Oca, Sina i Svetog duha, jer Bog je ljubav, i njegovo zajedništvo nastavlja u ljubavi.
Petar nije dugo govorio o izlivanju blaženog Duha, zato što je ubrzo usmerio svoje svedočanstvo na osobu Isusa Hrista. Slika njihovog Gospoda, koji je sebe prineo na žrtvu, a zatim ustao iz grobnice ranog nedeljnog jutra, ispunila je podsvesne misli prisutnih učenika. Oni su se molili, razmišljali o ovim stvarima, tražili po proroštvima, da bi na kraju došli do jasnog razumevanja. Petar je predstavio Isusa iz Nazareta svojim slušaocima kako bi oni mogli da shvate razlog izlivanja Svetog duha.
Govornik je osetio, u dubini svoje duše, kako se Sveti duh suprotstavlja grehu Jevreja, koji su odbacili i ubili Isusa. Petar nije mogao da teši svoje slušaoce lepim rečima i obećanim blagoslovima. Prvo, on je pre svega morao da im objavi da su oni zločinci. Međutim, on im nije otkrio ovu istinu naprasito i na oštar način. On ih je postepeno vodio do jasnog sagledavanja njihovog greha; on ih je vodio jezikom ljubavi da prepoznaju u potpunosti svoj zločin. Vredno je pažnje to što on na početku svog govora nije koristio titulu „Hrist“, ili „Sin Božiji“, već je Isusa nazvao „Čovekom Božijim“. On je želeo da Jevreji nastave da ga slušaju, a ne odmah da proključaju od besa.
Petar je duboko udahnuo, jer sledeći deo njegovog govora je zahtevao potpunu pažnju i pravo razumevanje. On je rekao, „Svi vi znate Isusa Nazarećanina. Bog je podržavao ovog čoveka sa više čuda i znamenja nego bilo kog proroka pre ili posle njega. On je podizao ljude iz mrtvih, isterivao demone, opraštao grehe, nahranio pet hiljada gladnih ljudi samo uz pomoć pet hlebova, i utišao je žestoku oluju. Ova predivna čuda nisu bila delo nekog čoveka, već Božija dela. Čovek Isus je živeo u potpunom skladu sa voljom Svevišnjega tako da je Svemoćni Bog delovao kroz njega. Zbog toga, nebeska sila je počela da se širi na zemlji. Hrist nije radio odvojeno ili nezavisno od Boga, svog Oca. On je bio toliko sjedinjen sa njim da je Svetac mogao da sprovodi svolju volju u potpunosti kroz njega. To je bilo upravo onako kao što je Isus rekao: „Moje jelo je da izvršavam volju Onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.“
Čudno je to da su Jevreji odbacili Onoga koji je imao silu i vlast od Boga. Petar nije rekao da su prvosveštenici ili članovi Sinedriona bili odgovorni za odbacivanje Isusa, već da su njegovi slušaoci ti koji su krivi za to. Oni su se plašili svojih vođa, i zbog toga su se držali podalje od Isusa iz Nazareta, te ga zbog toga nisu branili. Neki od njih su čak bili oni koji su vikali: „Raspnite ga, raspnite ga!“ Petar je probo njihova srca hrabrošću Svetog duha, govoreći: „Vi lično ste ubili ovog Čoveka koji je bio poslat od Boga, i to ne običnim kamenovanjem, već ste ga predali neznabožačkim Rimljanima. Vi ste ga uz njihovu pomoć razapeli. To označava duplu sramotu.“ Petar nije govorio svojim slušaocima o pljački, lažima, ili nečistoti, već je jasno dao do znanja da ih je njihov stav prema Isusu učinio neposlušnima, slepima, i neukim neprijateljima Božijim. Petrova propoved nije predstavljala osudu Svetog duha. Ali zato jeste osudila svako nezakonito delo i razotkrila je svaki zao stav prema Bogu, koji se može videti u ljudskoj neposlušnosti i neprijateljstvu.
Bog, međutim, nije izgubio bitku, uprkos Hristovom raspeću, već je upotpunio spasenje koje nudi, unapred znajući sve. Uprkos tom šokantnom zločinu, On slobodno objavljuje svoju ljubav. Niko ne može da poremeti Božiji plan. Svetac je bio odlučan u tome da otkupi svet, znajući da to može biti učinjeno jedino žrtvom njegovog Sina ubijenog od strane nepokornih grešnika. Krst je pobeda Božijeg prethodnog znanja i zastava njegove nezamislivo velike ljubavi prema svetu. Ovo Božije predodređenje, međutim, nije označavalo popustljivost Svevišnjega prema Jevrejima, zato što je Sveti duh svom snagom rekao kroz Petra: „Vi ste ubice i neprijatelji Božiji.“
Kako je predivna razlika koja se vidi između početka i kraja Petrovog govora! Prvo, apostol je ustao s velikom radošću Svetog duha, slaveći i zahvaljujući Bogu svim srcem. Zatim, Sveti duh je vodio Petra da oštro osudi srca slušaoca. Božija ljubav nije ni meka ni površna, već sveta i istinita.
MOLITVA: O sveti Oče, zahvalni smo ti na tome da si dao svog jedinog Sina da sramno umre za nas. Mi smo ga ubili svojom zloćom i tvrdoglavošću. Oprosti nam naše grehe, i potpuno nas posveti duhom tvoje veličanstvene ljubavi.
PITANJE 12: Zašto je Petar morao da kaže Jevrejima da su oni Isusove ubice?