Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
b) Različiti pogledi na Isusa u narodu i vrhovnom veću (Jovan 7:14-63)
JOVAN 7:21-24
21 "Učinio sam jedno delo," reče im Isus, "i svi se čudite. 22 Zato što vam je Mojsije dao obrezanje – iako ono nije od Mojsija, već od praotaca – vi čoveka obrezujete čak i u subotu. 23 Pa ako čovek može da bude obrezan u subotu da ne bi bio prekršen Mojsijev zakon, zašto se ljutite na mene što sam celog čoveka izlečio u subotu? 24 Ne sudite po spoljašnjosti, nego sudite pravedno."
Isus nije direktno odgovorio na optužbe Judeja koji su govorili da je opsednut zlim duhom, već je pokazao okupljenom narodu da je smrtna presuda nad njim bila trivijalna i nepravedna. On ih je podsetio na to da su vođe donele presudu protiv njega zbog toga što je u Subotu izlečio hromog čoveka kod Vitsaide. Tog dana Isus mu je naredio da uzme svoju prostirku i da ide kući isceljen. Ovo je bilo veliko čudo, i to čudo je zasluživalo da se ukinu sve optužbe protiv njega.
Zatim je Isus potvrdio da ni sami stručnjaci zakona nisu savršeno izvršavali zakon. Ovaj zakon je imao svoje protivrečnosti: Obrezanje je znak saveza sa Bogom, dok Subota govori o zajedništvu u počinku Sveca. Ljudi su trebali da obrežu svoju decu osmog dana po njihovom rođenju, međutim taj dan bi mogao da padne u Subotu. Zar obrezivanje nije rad?
Pošto se smatralo da je bolest rezultat greha, isceljenje je predstavljalo spasenje, tela, duše i duha. Na taj način Isus je podsticao ljude da koriste svoje umove, i naprave razliku između milosrdnog dela od obrezanja u Subotu, šta je od toga bilo značajnije? On je tako koristio logiku kao sredstvo kojim bi ih razbudio da shvate količinu njegove ljubavi i sile i spasenja. Pokušaj je bio uzaludan; njihove uši su bile gluve a njihov duh okoreo – pravedna odluka i zdravo rasuđivanje bilo je nemoguće za njih.
JOVAN 7:25-27
25 Tada neki Jerusalimljani rekoše, "Nije li ovo onaj koga žele da ubiju? 16 A evo, on javno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu poglavari zaista uvideli da je on Hristos? 27 Ali, mi znamo odakle je ovaj, a kad Hristos dođe, niko neće znati odakle je."
Jerusalimljani su stigli u hram i tamo su zatekli gomilu naroda. Kada su primetili Isusa u centru njihove pažnje bili su izvan sebe od besa, s obzirom da se još uvek slobodno kretao, uprkos narađenju o njegovom hapšenju. Ta vest je bila opšte poznata.
Građani prestonice su se ismevali Veću zbog njihovog slabašnog vođenja ovog slučaja. Rimljani su Judejskim vođama oduzeli pravo izvršavanja smrtne kazne. Ljudi su se podrugivali govoreći, "Traženi čovek se slobodno kreće po gradu, propovedajući u dvorištu hrama bez ikakvog straha. Vođe nisu imale nikakvu moć da ga proteraju. Sveštenici nisu bili u mogućnosti da ga obore svojim argumentima ili raspravama."
Drugi su odgovarali, "Vi ne shvatate, neke vođe možda veruju u njega smatrajući da je on Mesija." Ovo je bila poenta kojom su objašnjavali njihovo oklevanje u vezi Isusovog hapšenja. Javno mišljenje je bilo podeljeno među svim grupama.
Treće mišljenje: Ako se već predviđa dolazak Mesije, On bi trebao da zrači slavnim tajanstvenim obličjem, a ne da bude neka obična osoba. Ovaj mladić je bio tesar iz planinskog sela. Pravi Mesija će se spustiti direktno sa neba, i neće tumarati među običnim narodom.
JOVAN 7:28-30
28 Dok je učio narod u Hramu, Isus povika, "Da, poznajete me! I znate odakle sam! Nisam došao sam od sebe. Ali, istinit je Onaj koji me je poslao, koga vi ne poznajete. 29 A ja ga poznajem, jer ja sam od njega i on me je poslao." 30 Tada oni poželeše da ga uhvate, ali niko ne stavi ruku na njega jer njegov čas još nije bio došao.
Isus je čuo ove rasprave u vezi njegovog zemaljskog porekla. On je povikao rekavši, "Da li me zaista poznajete? I da li znate odakle sam? Vi ste površni u svom rasuđivanju i nemate želju da me dublje upoznate. Poslušajte me, duboko istražite moj Duh. Tada ćete znati ko sam Ja, i odakle sam došao."
Isus nije poslao samog sebe, već je Bog bio iza njega, od koga je i proizašao; njegov Otac je bio taj koji ga je poslao. Isus je poticao od prirode njegovog Oca i zauvek je bio sjedinjen sa njim. On je dodao,"Niko od vas ne poznaje Boga, iako mislite da je On ovde u hramu. Vaši sveštenici su slepi; oni ne vide Boga, niti uistinu čuju njegov glas. Tako da vi sami sebe zavaravate."
Zatim je rekao, "Ja ga poznajem." Suština Evanđelja je u ovome, da Isus poznaje Boga, i nama objavljuje Očevo ime i njegovu ljubav. Nazarećanin je bio bezgrešan, živeo je u neprestanom zajedništvu sa svojim Ocem. Dok su se svi ostali odvojili od Sveca zbog njihovih greha.
Kada su neki slušaoci shatili značaj njegovih reči, da im je Isus odlučno sudio, zavapili su, "On huli protiv hrama i nas je pretvorio u nevernike." Bili su van sebe od besa i urlali su pokušavajući da ga uhvate. Međutim, niko od njih nije mogao da priđe Sinu Božijem, kao da su ga anđeli okruživali. Određeni čas njegovog konačnog svedočanstva na zemlji još nije došao. Njegov Otac je odredio presudni trenutak u kome će Hrist iskupiti čitavo čovečanstvo. Nijedan čovek na zemlji nije mogao da odloži ili ubrza taj trenutak.
MOLITVA: Gospode Isuse, mi te slavimo, zato što poznaješ Boga, i nama si otkrio Oca. Mi ti s radošću služimo i volimo te. Tvoje otkrivenje nas je učinilo Božijom decom. Mi ti kličemo i veličamo tvoje ime zajedno sa svima koji su nanovo rođeni. Preklinjemo te da otkriješ Oca svim religioznim ljudima oko nas, kako bi se odvratili od svoje zadrtosti i zapuštanja.
PITANJE:
- Zašto je Isus jedina osoba koja uistinu poznaje Boga?