Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
1. Isus hrani pet hiljada ljudi (Jovan 6:1-13)
Isus je u Jerusalimu svoje božanstvo otkrio u Subotu kroz isceljenje, pokazujući ogroman ponor između Božije ljubavi i dokonih misli legalista. Oni su u svojoj mržnji odlučili da ga uklone. Sveti Duh je Isusa poveo ka severu u Galileju, gde će doći do odlučujućeg preokreta između njega i njegovih protivnika. Mnoštvo sa severa ga je i dalje sledilo gde god bi On išao.
JOVAN 6:1-4
1 Posle toga Isus ode na drugu stranu Galilejskog, to jest Tiverijadskog, mora, 2 a za njim pođe silan narod jer su videli znamenja koja je učinio na bolesnima. 3 Isus se pope na goru i sede sa svojim učenicima. 4 A približavala se Pasha, judejski praznik.
Od kada je Hrist prekorio legaliste u Jerusalimu, oni su počeli da kuju zaveru protiv njega i da ga špijuniraju. Međutim, njegov čas još uvek nije došao. Stoga, On se povukao iz oblasti pod nadležnošću Sinedriona nazad u Galileju. Kao što čitamo u tri ranija evanđelja, On je tamo činio mnoga čuda. Podigla se velika buka kada se pročulo o njegovom dolasku, ali Isus nije bio ni uznemiren niti zavaran time. On je znao da će podmukao mentalitet sa kojim se suočio u prestonici procureti i u sela, tako da će ga i tamo stalno napadati. Dakle, On se povukao u Golan, istočno od Jordana, kako bi bio nasamo sa učenicima. Međutim, svetina gladna njegovih reči ga je sledila, u želji da iskuse njegovo čudesno delo. Te godine, Isus se nije vratio u Jerusalim radi Pashe, jer čas njegove smrti još nije došao. On je proslavio praznik sa svetinom oko sebe, kao zamenom za Pashu; time ukazujući na nebesku gozbu, gde će se Spasitelj pridružiti svojim svetima u velikoj radosti.
JOVAN 6:5-13
5 Kad je podigao pogled i ugledao silan narod kako ide k njemu, Isus upita Filipa: “Gde možemo da kupimo hleba da ovi jedu?” 6 A to je rekao da bi ga iskušao jer je već znao šta će učiniti. 7 Filip mu odgovori: “Ni dvesta dinara ne bi bilo dovoljno za više od zalogaja hleba za svakog.” 8 A jedan od njegovih učenika – Andrija, brat Simona Petra – reče Isusu, 9 “Ovde je jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribice, ali šta je to na tolike.” 10 Isus reče: “Neka ljudi posedaju.” A na tom mestu je bilo mnogo trave pa muškarci, njih oko pet hiljada, posedaše. 11 Tada Isus uze hlebove, zahvali Bogu za njih pa ih razdeli onima koji su sedeli, a tako i ribe – i to koliko god je ko hteo. 12 A kad su se najeli, Isus reče svojim učenicima, “Pokupite preostale komadiće da ništa ne propadne.” 13 I oni ih pokupiše i napuniše dvanaest korpi komadića od pet ječmenih hlebova što su preostali onima koji su jeli.
Kada je Isus video svetinu koja se približava, On podiže pogled ka svom nebeskom Ocu, odajući mu čast i slavu, prepuštajući Bogu brigu za gladne. Sa ovim je čudo počelo. Otac je dao Sinu zadatak koji će razotkriti srca.
Isus je prvo iskušao učenike, kako bi video da li njihova vera raste, ili su još uvek bili vezani materijalizmom i razmišljali po svetskim merilima, kada je upitao Filipa za izvor odakle će se snabdeti hlebom. Mi bismo pomislili na pekare. Isus je mislio na svog Oca. Mi razmišljamo o novčanim pitanjima i visokim troškovima života. Isus je mislio na božanskog Pomoćnika. Istog časa, Filip je pomislio kakvim će se troškovima izložiti, umesto da se okrene veri. Ko god se oslanja na novac, propušta da vidi božanske mogućnosti. Proračuni učenika su bili razumni: Nije bilo ni pekara ni mlinova u blizini, niti je bilo vremena da se napravi hleb. Ipak, ljudi su bili tamo, gladni posle dugog časa slušanja.
Odjednom Duh je pokrenuo Andriju, koji je zapazio dečaka sa pet hlebova i dve ribice. On je pozvao dečaka, “Predaj sav hleb i ribu koju imaš.” Andrija je imao svoje sumnje, znajući da je ta količina hrane apsolutno nedovoljna. Tako je Isus naveo učenike da priznaju svoj neuspeh. Oni nisu znali šta da rade, niti su znali volju Božiju, i ono što se Isus spremao da učini.
Isus je zapovedio učenicima da organizuju prisutne, tako da su oni smestili ljude da sednu kao da su došli na neku gozbu.
Zelena trava je prekrila zemlju, simbol vere koja je nicala među svetinom. Pet hiljada muškaraca sa ženama i decom je ogroman broj. Većina njih nikada ranije nije ni videla Isusa, niti njegova dela. Ipak oni su se smestili na njegovu zapovest.
Mirno, Isus je uzeo hlebove i odlučio da pokaže svoju kreativnu moć ovom prilikom. On je položio pred svoga Oca pet hlebova, zahvaljujući mu za tu beznačajnu količinu. On je verovao da će Bog blagosloviti tu malu količinu i umnožiti je do izobilja. Zahvaljivanje na malom i ukazivanje časti Ocu su predstavljali tajnu ovog čuda. Da li i vi sa zahvalnošću prihvatate malu količinu koju vam Bog daje, ili je uzimate sa gunđanjem? Da li to malo delite sa prijateljima? Isus je bio nesebičan; Božija ljubav je prebivala u njemu. On je ukazao čast Ocu i Božije blagoslove je razdelio svima.
Ovo čudo koje je zabeleženo u sva četiri evanđelja nije najavljeno fanfarama. Najverovatnije su svedoci toga bili samo oni koji su sedeli blizu Hrista i niko drugi: i oni su zapazili dok je On lomio hlebove da ih je bivalo sve više, tako da je izgledalo kao da zalihama nema kraja. Oni su išli tamo-amo deleći hranu svima. Svako bi uzeo onoliko koliko mu je bilo potrebno. Ovo je bio znak milosti. Bog nudi oproštenje i Duha bez mere. Uzmite šta želite; verujte do one mere dokle možete. Dajte od blagoslova i drugima. Blagosiljajte njih kao što ste i vi bili blagosloveni, pa ćete na taj način postati izvor blagoslova drugima.
U Kani, Isus je pretvorio vodu u vino, a u Golanu je pet hlebova pretvorio u dovoljno zaliha da nahrani pet hiljada ljudi. Na veliko iznenađenje, kada su se svi najeli preostalo je više hrane nego što je bilo na početku! Broj korpi koje su bile pune preostale hrane iznosio je dvanaest. Isus je zapovedio da ništa ne propadne. Šteta je što danas ljudi bacaju ostatke svoje hrane u kante za đubre, uprkos tome što znaju da svakog sata hiljade ljudi umire od gladi. Nemojte svojom nemarnošću traćiti blagoslove koji su vam dati. Umesto toga, skupljajte mrvice milosti. Dobićete mnogo više od Božijeg izobilja nego što možete primiti.
Zamislite stav malog dečaka, kada je Isus uzeo hleb iz njegovih ruku, i kada je video kako se umnožavaju hlebovi. Njegove oči su bile raširene do čuda. On nikada nije zaboravio ovo čudo.
MOLITVA: Hvala ti, Gospode Isuse, na tvom strpljenju i tvojoj ljubavi. Oprosti naš nedostatak vere. Nauči nas da se u nevolji okrećemo tebi, ne da se oslanjamo na naše sposobnosti, već da se oslanjamo na tvoje izvore. Zahvalni smo ti na duhovnom bogatstvu koje si nam pružio, i za i onu najmanju materijalnu imovinu koju posedujemo. Ti ćeš nas blagosloviti u dan naših skromnih posedovanja, i pomozi nam da ništa ne rasipamo ili da zanemarujemo naše darove.
PITANJE:
- U čemu je bila tajna kada je Isus nahranio pet hiljada ljudi?