Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
DEO 1 - Sinjanje božanske svetlosti (Jovan 1:1 - 4:54)
C - Hristova prva poseta Jerusalemu (Jovan 2:13 - 4:54) -- Tema: Šta je pravo slavljenje boga?
3. Krstitelj svedoči o Isusu Mladoženji (Jovan 3:22–36)
JOVAN 3:22-30
22 Posle toga Isus ode sa učenicima u Judeju. Onde je s njima boravio i krštavao. 23 A i Jovan je krštavao u Enonu blizu Salima jer je onde bilo mnogo vode, i ljudi su dolazili i krštavali se. 24 Bilo je to pre nego što je Jovan bačen u tamnicu. 25 A između Jovanovih učenika i nekog Judejina nastade prepirka o obrednom pranju. 26 Tada oni dođoše Jovanu i rekoše mu: “Rabi, onaj za koga si svedočio, eno krštava i svi idu k njemu.” 27 “Čovek ne može ništa da uzme ako mu nije dato sa neba,” odgovori Jovan. 28 “Sami ste mi svedoci da sam rekao: ‘Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim.’ 29 Ko ima nevestu, taj je mladoženja. A mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, prepun je radosti kad čuje mladoženjin glas. Ta radost je moja, i sad je potpuna. 30 On treba da raste, a ja da se smanjujem.”
Posle Pashe, Isus je napustio Jerusalim i počeo da krštava. Učenici su znali kolika je potreba za slomljenošću pre novog rođenja, i da bez priznavanja greha spasenje nije delotvorno. Krštenje radi oproštenja greha je simbolisalo slomljenost, čime pokajnik iskazuje svoju čežnju da uđe u Novi Savez sa Bogom.
Krstitelj je promenio mesto dešavanja njegove službe preselivši se u Enon na severnom kraju Jordanske doline. Oni su došli Jovanu i otvorili mu svoja srca; tako da ih je on krštavao, pripremajući ih da se sretnu sa Isusom.
Isus se nije vratio u Galileju odmah posle Pashe, već je počeo da krštava pokajnike i na drugim mestima u zemlji. Zbog većeg autoriteta, više ljudi je dolazilo njemu nego Jovanu. Kao rezultat toga došlo je do rasprave između te dve grupe. Pitanje je bilo: Koji od ove dvojice vođa je bolji za zadatak čišćenja od greha? Koji od njih dvojice je bliži Bogu? To je bilo ključno pitanje, jer oni su razmišljali o tome da posvete svoje živote učitelju kojeg konačno budu izabrali. Da li si ti, brate, razmislio o putu svoje pobožnosti?
Krstitelj se odupro velikom iskušenju. On nije zavideo Isusovom izrazitom uspehu, već je shvatio da njegova lična služba ima granice. On je ponizno priznao, “Običan čovek ne može sam da obavlja tako dobro delo. On to može postići samo ako mu Bog podari silu, blagoslov i plod." Mi, nasuprot tome, uzvisujemo sebe, naše duhovno znanje, molitve, i vešte govore. Ako primite duhovni dar, on je od Boga. Vi ste i dalje rob, nedostoji čak i ako biste učinili sve ono što Bog zahteva. Krstitelj je ostao ponizan, i nije tvrdio za sebe da ima sposobnosti koje su van njegovih mogućnosti, već je proslavljao samo Boga.
Jovan je ponovo posvedočio svojim učenicima. On nije bio Mesija. On je možda očekivao pobedonosni ulazak u Jerusalim, međutim to se nije dogodilo. Isus je jednostavno nastavio da krštava. Time je Krstitelj bio zbunjen, ali je ostao poslušan. On je bio samo Hristov preteča koji je trebao da pripremi put.
Jovan je ostao veran otkrivenju koje mu je bilo dodeljeno. On je posvedočio da je Isus mladoženja, koji se prema pokajniku, očišćenom vodom krštenja ophodio kao prema svojoj nevesti. Danas Duh stvara ovo duhovno jedinstvo, tako da Pavle može da kaže, “Mi smo udovi tela Hristovog, i on je naša Glava; mi smo jedno sa njim.” Hrist više nije naš sudija već naš Spasitelj, mladoženja. Radosna slika venčanja nam pokazuje našu nadu u Hrista.
Krstitelj je stajao podalje, radujući se rastu Crkve. Ali on je stajao pokraj Isusa, radije nego u svojoj skupini. On je priznao da je verni prijatelj. Dok je on ostao izolovan u pustinji, Isus je ušao direktno u glavni grad, gde je činio znamenja i propovedao svoje poruke. Krstitelj je posmatrao napredak Carstva i radovao se. Bio je zadovoljan glasom i istaknutošću Mladoženje. Vesti o Hristovim uspesima su predstavljali nebesku muziku za njega. Time je Hristova nežnost ublažila neuglađenog Krstitelja tokom posled- njih dana njegove službe. On se radovao kao učesnik u svadbenoj gozbi.
Jovan je bio spreman da umre, nimalo nestrpljiv da proširi krug svojih sledbenika. Više je želeo da se on umanji i nestane, kako bi Crkva mogla da raste.
Čitaoče, ko vodi vaše sastanke? Da li se svaki pojedinac bori sa ostalima za vođstvo, ili dajete prostora drugima, da bi ostali najmanji kako bi Hrist mogao moćno da raste u vama? Pridružite se Jovanu i recite, “On treba da raste, a ja da se smanjujem.”
PITANJE:
- U kom smislu je Hrist Mladoženja?