Previous Lesson -- Next Lesson
10. Plovidba od Anatolije do Libana (Dela 21:1-6)
DELA 21:1-6
1 Kad smo se oprostili od njih, otplovismo, i ploveći pravo, stigosmo na Kos, a sutradan na Rodos pa odande u Pataru. 2 Onde nađosmo lađu koja prevozi do Finikije pa se ukrcasmo i otplovismo. 3 Pošto smo ugledali Kipar, ostavismo ga sleva pa odjedrismo ka Siriji. Pristadosmo u Tiru jer je lađa onde trebalo da iskrca teret. 4 Onde nađosmo učenike pa s njima ostadosmo sedam dana. A oni su, kroz Duha, govorili Pavlu da ne ide u Jerusalim. 5 Kad su istekli ti dani, odosmo odande i nastavismo putovanje, a oni nas svi, sa ženama i decom, ispratiše do izvan grada. Na obali kleknusmo i pomolismo se. 6 Kad smo se oprostili jedni od drugih, mi se ukrcasmo na lađu, a oni se vratiše kući.
Ko god danas putuje avionom iznad ostrva Rodos i pređe preko ostrva Kos ka Atini, prelazi preko duboko preplanulog zemljišta usred kristalno-plavog Sredozemnog mora. Putnici danas prelaze ogromne razdaljine za samo par minuta, sa velikom brzinom i zaglušujućom bukom. Pavle je pre dve hiljade godina putovao jedrenjakom, koji bi prolazio moreuzima, zalivima i rtovima u skladu i koordinaciji sa vetrom i talasima.
Tokom ovog dugog putovanja, Pavle je imao dovoljno vremena da razgovara sa svojim saputnicima o Isusu, da ih ojača u punini i razumevanju Zakona, kao i da ih prosvetli slobodom Evanđelja. Značaj ovog putovanja sastojao se u duhovnoj obuci budućih crkvenih vođa i neprekidnoj zajedničkoj molitvi. Oni koji su zajedno putovali razmišljali su o svojim crkvama u Grčkoj i Anatoliji, i molili su se dok su bili nasred mora, moleći da se Sveti Duh izlije na nove vernike u njihovim domovima, i da svi plodovi Hristove ljubavi budu očigledni u njegovim sledbenicima.
Kada su apostol i njegovi saputnici ugledali brod koji je trebao da krene direktno ka Siriji, oni su se s radošću odmah ukrcali. Takvi povoljni uslovi su im omogućili brzo putovanje, uštedevši im mnogo muka i vremena. Nisu morali da se zadržavaju u Taršišu ili Antiohiji, niti da obigravaju oko različitih luka i obala. Oni se nisu zaustavili u Pafu, luci na Kipru. Ipak, Pavle im je sigurno pričao o tome kako je Hrist savladao đavola kada su on i Varnava, godinama pre toga, započeli svoje misijsko putovanje na ovom prelepom ostrvu. Prvi cilj njihovog misionarskog poduhvata nisu bila prelepa ostrva, već jurnjava po grubim pustinjskim putevima, prolazak kroz pustoši prema naseljenim prestonicama, težeći da propovedaju evanđelje, onako kako je Gospod naložio svojim služiteljima.
Nakon ovoga, Hristova pobedonosna povorka je stigla u Tir, bogati ostrvski grad, koji je Aleksandar povezao sa kopnom 300. godine p.n.e. Tamo je brod istovario svoj tovar, a Pavle je krenuo sa svojim saputnicima po tržnicama, tražeći braću u veri. U Tiru se nalazio mali broj hrišćana, i aktivno su se bavili trgovinom i ribarenjem. Apostol ih je pronašao u njihovim kućama, i zadržao se u ovom gradu čitavu nedelju, propovedajući carstvo Božije i ohrabrujući njihova verna srca.
Na njegovom poslednjem putovanju, apostol nije posetio Efes, veliku prestonicu, i nije posetio svoju krepku crkvu, koja se ukorenila i rasla uz Božiju pomoć i silu Svetog Duha. Međutim, on je sada odlučio da ostane sa učenicima u Tiru, zbog toga što je želeo da učvrsti tamošnju crkvu u njenoj slabosti, i da je vidi ispunjenu Duhom Božijim.
Ne znamo tačno kada se Isusovo ime duboko ukorenilo u srcima vernika u Tiru. Ipak, nesumnjivo je da je Duh Gospodnji govorio njihovim srcima i mislima kroz jasna proroštva. Tema koju je Sveti Duh otkrio u Efesu, takođe se pojavila i u Tiru: Pavle će propatiti i prema njemu će se užasno ophoditi u Jerusalimu, a uskoro se bližio i kraj njegovoj službi. Sveti Duh nije rekao ovu istinu kako bi sprečio Pavla od odlaska u Jerusalim. Narod crkve je, ipak, negodovao zbog njegovog odlaska u nevolje. To je bila ljudska reakcija, koja je proistekla iz njihove ljubavi prema njemu i njihove brige za njegovu bezbednost. Međutim, ovaj Hristov sluga je bio spreman da sledi, čak i poslednje korake svog Gospoda. Na taj način je Pavlovo putovanje od Korinta do Jerusalima bilo ne samo Hristova pobedonosna povorka, već je, takođe, predstavljalo i ulazak u patnje i nevolje. Pavle je svojevoljno krenuo ka Jerusalimu, spreman da proslavi svog Gospoda prinoseći sebe na žrtvu. Pravi vernik ne beži od nevolja, jer za njega smrt predstavlja dobitak – što je znak prisustva Hristove slave u njegovim sledbenicima.
Čitava crkva iz Tira je otpratila Pavla i njegove saputnike do obale. Muškarci, žene, robovi i starešine crkve iz Azije i Evrope kleknuli su zajedno sa apostolom. Oni nisu marili za to šta će misliti ljudi oko njih, nego su se zajedno molili, i pozdravili sa apostolom i njegovim saputnicima, znajući da ga više nikada neće videti.
MOLITVA: O Gospode, tvoji putevi su sveti, a tvoja ljubav je beskrajna. Pouči nas da verujemo tebi, i da gradimo svoju budućnost onako kako nas ti budeš vodio. Pomozi nam da se ne plašimo nevolja, niti da bežimo od stradanja za tebe. Oprosti nam naše grehe, i očisti svakog člana tvoje crkve u ovom svetu.
PITANJE 103: Kakva su bila Pavlova iskustva u Tiru?