Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
b) Petar i Jovan se trkaju do grobnice (Jovan 20:3-10)
JOVAN 20:6-8
6 Onda za njim stiže i Simon Petar pa uđe u grob i vide zavoje koji su onde ležali. 7 A ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije ležao zajedno sa zavojima, nego je bio odvojeno savijen na jednom mestu. 8 Tada uđe i drugi učenik, onaj koji je prvi stigao do groba, i vide i poverova.
Jovan je stajao izvan grobnice čekajući Petrov dolazak, obeležje poštovanja prema starijem apostolu; koji će prvi videti grobnicu i njeno prazno stanje. Mladi Jovan je bio prodrman time što je vi-deo na prvi pogled, otkotrljan kamen, otvorena grobnica i nestalo telo. Grobna odeća je takođe bila pažljivo posložena. Misli su se uskomešale u njegovoj glavi; on se molio tražeći svetlost od Gospoda kako bi shvatio šta se dogodilo.
Uskoro je i Petar bio tu, ulazeći direktno u otvorenu grobnicu; on je primetio da se marama, kojom je Isusovo lice bilo prekriveno, nalazila odvojeno sa strane. To je značilo da telo nije bilo ukradeno, s obzirom da je njegov izlazak bio uredan i miran.
Petar je ušao kao neki inspektor, međutim nije shvatio značenje ovih očiglednih znakova. Jovan, mističar, je razmišljao, molio se i osetio nadu. Kada se odazvao Petrovom pozivu i ušao unutra, njegova duša je bila prosvetljena i počeo je da veruje u Hristovo vaskrsenje. Nije njegov susret sa Vaskrslim prouzrokovao veru u njemu, već mu je prazna grobnica i grobna odeća, koja je bila uredno posložena, ukazala na istinu i veru.
JOVAN 20:9-10
9 Jer, oni još nisu razumeli Pismo – da Isus treba da vaskrsne iz mrtvih. 10 Potom se učenici vratiše kući.
Isus nije ostao u grobnici kao i ostali, filozofi, proroci i grešnici uopšteno, već je ustao ostavljajući smrt iza sebe kao što bi neko odbacio odeću. Svetac je ostao bezgrešan. Smrt nije imala vlast nad njim. Božija ljubav nikada neće izneveriti.
Hristovi neprijatelji ne mogu da tvrde da se Isusovo telo raspalo u grobnici, zato što je ona bila prazna. Hrist nije pobegao niti je bio otet, jer je prostorija njegove smrti bila slika urednosti. To je bilo svedočanstvo Jovanu da je Isus odbacio svoju svetovnu opremu, i više mu nije bila potrebna. On je u jaslama u povoju započeo svoje životno putovanje, a iz grobne odeće je otišao. Tako je sa vaskrsenjem započela nova faza njegovog postojanja na nebeskoj ravnici. Iako je i dalje zadržao svoju ljudsku prirodu.
Ove misli su se komešale po Jovanovoj glavi, dok je udaljavao od otvorene grobnice. Ipak, on se nije hvalisao ovim iskustvom, time što je on prvi shvatio pobedu Božijeg Sina kroz vaskrsenje, već je priznao da je sa zakašnjenjem poverovao u ovo čudo, iako je jasno rečeno u Pismu. Njegove oči su bile zatvorene pred onim što je pročitao o predstavničkoj smrti i pobedi Sluge Božijeg u Isaiji 53, a nije ni shvatio Davidova proroštva na tu istu temu (Luka 24:44-48; Dela 2:25-32; Psalmi 16:8-11).
To jutro na dan Velikog praznika bilo je svedok dvojice učenika koji su se vraćali kući, uznemireni a ipak puni nade, verujući a opet preispitujući se i moleći se Isusu, koji je napustio grobnicu i sada se ne zna gde se nalazi.
MOLITVA: Gospode Isuse, mi smo ti zahvalni od sveg srca, jer ti si Pobednik u srcima svojih učenika, stvarajući u njima pouzdanje u tvoje vaskrsenje. Ti si nam podario veliku nadu u večni život. Mi te slavimo, jer ti si večni Bog, i mi postajemo besmrtni po tvojoj milosti. Spasi naše prijatelje od smrti u njihovim gresima i podari im večni život po veri u tvoju žrtvu.
PITANJE:
- U šta je Jovan poverovao dok se nalazio u praznoj grobnici?