Previous Lesson -- Next Lesson
5. Ananija krsti Savla (Dela 9:6-19a)
DELA 9:6-19a
6 A on drhćući od straha reče: “Gospode! Šta hoćeš da činim?” I Gospod mu reče: “Ustani i uđi u grad, i biće ti rečeno šta treba da učiniš.” 7 A njegovi saputnici su stajali nemi jer su čuli glas, ali nikog nisu videli. 8 Tada se Savle podiže sa zemlje, ali kad je otvorio oči, nije mogao da vidi. Zato ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana nije video, a nije ni jeo ni pio. 10 A u Damasku je bio neki učenik po imenu Ananija. Gospod mu u viđenju reče: “Ananija!” A on odgovori: “Evo me, Gospode.” 11 “Ustani,” reče mu Gospod, “pa idi u ulicu koja se zove Prava, i u Judinoj kući potraži Taršanina po imenu Savle. Jer eno ga, moli se, 12 a u veiđenju je video čovek apo imenu Ananija kako ulazi i polaže svoje ruke na njega da progleda.” 13 “Gospode”, odgovori Ananija, “od mnogih sam čuo o tom čoveku, koliko je zla učinio tvojim svetima u Jerusalimu. 14 A i ovde ima ovlašćenje prvosveštenika da okuje sve koji prizivaju tvoje ime.” 15 Ali, Gospod mu reče: “Idi, jer taj čovek je moje izabrano oruđe da iznese moje ime pred pagane, pred kraljeve i pred Izraelce. 16 Ja ću mu pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime.” 17 I Ananija ode do one kuće i uđe pa položi ruke na njega, govoreći: “Brate Savle, poslao me Gospod – Isus, koji ti se pokazao na tvom putu ovamo – da progledaš i da se ispuniš Svetim Duhom.” 18 I odmah je nešto kao krljušt spalo s njegovih očiju, i on progleda pa ustade i krsti se. (19a) Onda je jeo i povratio snagu.
Savle ne samo da je bio uplašen, već gotovo da je umro. Sve što mu je bilo važno u životu do tog trenutka, njegova vera, dostojanstvo, pravednost, revnost i volja, odjednom su bili razbijeni pojavom onoga koji je vaskrsao iz mrtvih. Savle je razumeo: “Ja sam pogrešio. Ja sam neprijatelj Božiji i Sotonin služitelj. Čitavo moje obrazovanje i pobožnost mi nisu pomogli. Ja sam buntovan, nezahvalan i proklet.” Nema većeg pada od pada onoga koji tvrdi da je sam od sebe pobožan, jer zajedno sa padom nastupa saznanje da je svaki čovek po prirodi Božiji neprijatelj.
Ipak, Isus nije uništio progonitelja njegove crkve, već mu je pružio priliku da se pokaje. Savle je promrmljao: “Gospode, šta hoćeš da učinim?” Nakon ovog trenutka, Savle više nikada nije bio slobodan. On se rešio svoje slobode i postao je Isusov sluga. On je pronašao svog Gospoda, i potčinio mu se bezuslovno i za sva vremena. Njegov Gospod ga je iscelio od njegovog duhovnog slepila i od njegovog verovanja u pasivni monoteizam. Savle je shvatio da je Isus živi Gospod, i jedini pravi Bog zajedno sa Ocem i Svetim Duhom.
Gospod je istog trena ispitao veru onoga koji je bio slomljen, zapovedajući mu da ide u Damask. Samo nekoliko minuta ranije, Savle je bio odlučan u tome da na svom konju uđe kroz kapije ove prestonice, kao jedan snažan, revnosni reformator. Sada, on će ući u Damask teturajući se, a kroz gradske kapije će ga voditi njegovi uplašeni saputnici. On se zaustavio u kući nekih prijatelja, koji su bili zaprepašćeni vestima o veličanstvenoj svetlosti koja se pojavila pred njima na putu kroz pustinju.
Savle nije ni sa kim pričao, već se umesto toga izolovao, molio i postio. On se odvojio od živih da bi se približio Bogu. On je čeznuo jedino da se potčini Svevišnjem, da ima mir sa Bogom, i da mu bezuslovno bude poslušan. Savle je znao da je Gospod Isus živ, i da ga nije odbacio. On se molio, tražeći oproštenje od Gospoda i spasenje od gneva Božijeg. On je duboko prodro u značenje vaskrsenja iz mrtvih i u tajne krsta. On je sebe izgradio na istinama Novog zaveta.
Isus je odgovorio na sve njegove pokajničke molitve. On je istog trena poslao jednog vernika po imenu Ananija da ode Savlu i da mu pomogne da uđe u ovaj novi život. Gospod nije poverio ovaj zadatak nekom velikom glasniku, ili nekom veličanstvenom anđelu, već gotovo nepoznatom čoveku, ali čoveku koji je imao Božiju podršku. Istovremeno, Gospod je otkrio Savlu u molitvi da će Ananija doći k njemu i da će položiti svoje ruke na njegovu glavu u Isusovom imenu. Pošto je bio tako pripremljen, on neće odbiti njegov dolazak.
Ananija nije bio presrećan kada je primio ovo poslanje od Gospoda. On se plašio Savla, i drhtao je pred njegovim autoritetom. Svi vernici su znali da je ovaj mladi, biblijski obrazovani Savle, bio buntovni, zli đavo, i progonitelj svetih u Jerusalimu. Ananiji je delovalo nezamislivo da on položi svoje ruke na ovog prestupnika. Zar će Sveti Duh prebivati u onom koji ne poznaje Isusa, i koji se nije iskreno pokajao! Međutim, Gospod je prodro kroz opiranje uznemirenog Ananije, i jednostavno mu zapovedio: “Idi! Kada te Isus pozove i zapovedi ti da nešto učiniš, onda to i učini, bez obzira da li treba da ideš, da govoriš, da učiniš ili da se moliš. Izvrši zapovest Gospoda u potpunosti i bez oklevanja. Tvoj Kralj neće dugo da čeka. On od tebe očekuje neodložnu poslušnost.”
Isus nije objasnio Ananiji da se On objavio Savlu kao ni razlog Savlove promene. On je, međutim, ovom poniznom čoveku od molitve rekao razlog zbog čega ga šalje Savlu. On planira da pošalje Savla da bude njegov izabrani ambasador. Bog je njega odabrao da bude posuda milosti, ispunjena silom Svetog Duha.
Da li ste vi razumeli ovo delo milosti? Bog je od svog neprijatelja načinio aposotla, i od onoga koji je bio kivan na njega, načinio je čoveka koji voli Hrista. On je spasio onoga koji je bio preplavljen slepilom fanatizma i uobraženosti. On je njega iskoristio kako bi otvorio oči milionima ljudi. Sveti Duh je prebivao u ovom pokajanom čoveku koji je ranije bio demonom opsednut. On ga je oslobodio od svakog oslanjanja na zemaljske temelje, i učvrstio ga je u Hristovoj živoj milosti i nadi. Savle je prihvatio Isusovo ime iz dubine svoga bića. On ga je priznao svojim usnama, svojim srcem, i svojim umom; njegov um je bio ispunjen Isusovim imenom. Savle je bio u potpunosti ispunjen ovim jedinstvenim imenom.
Da li znate ko je pravi Hrišćanin? To je onaj u kome Hrist prebiva u rečima i u delima, u samokontroli, istini, pravednosti i sili. Da li Hrist jasno sija u tvom životu?
Pavle će nositi vest o Hristu pred kraljeve, prinčeve i vladare, vezan poput njegovog Gospoda, vođen stražarima. Njegov Gospod ga je takođe poslao Helenističkim Jevrejima. Pavle je bio podvojen u svojoj ljubavi prema nejevrejima i njegovoj ljubavi prema deci svog naroda. Njegovo srce je patilo zbog neznanja prvih, i zbog besa ovih drugih. Ko god čita Pavlove poslanice zna koliko je on propatio zbog Isusovog imena. Uprkos tome, on se nije hvalisao svojim patnjama, jer on je znao da nema nikakvu nagradu ili zasluge osim milosti, i ništa više.
Ananija je zapanjeno slušao Gospodnje otkrivenje vezano za Savlovu budućnost. On je verovao u Gospodnju reč i otišao je k njemu. On se verovatno raspitao o tome šta se dogodilo Savlu na putu, zato što je ovom slepom čoveku sada govorio u ime Gospoda koji mu se objavio na tom putu. Ovaj Gospod Isus je Ananijinog nekadašnjeg neprijatelja pretvorio u njegovog brata. Hristova milost u potpunosti menja ljude. Ona donosi mir između protivnika, i pretvara ih u braću u porodici Božije ljubavi.
Ananija, čovek od molitve, je znao da ga Gospod Isus ne šalje Savlu samo da bi otvorio njegove fizičke oči. On je takođe znao da će rezultat ovog ceremonijalnog polaganja njegovih ruku biti punina Svetog Duha, primanje oproštenja, ostvarivanje mira sa Bogom, poslanje u službu, i osnaženje ljubavi u sili poniznosti. Pavle nije mogao sam od sebe da stvori ove vrline, a one takođe nisu mogle biti stvorene u njegovoj kulturi ili kroz rasizam njegovog naroda. Hrist je odlučio da mu pošalje jednog jednostavnog brata koji je bio ispunjen Svetim Duhom, tako da niko ne može da se ponese.
Neobrazovani Ananija je došao k njemu i položio svoje ruke na glavu ovog stručnog poznavaoca zakona. Istog trena, Savlu se povratio vid, i ovaj čovek koji je tragao za Bogom sada je bio ispunjen Duhom Gospodnjim. Niko nije mogao da objasni ovaj trenutak u Pavlovom životu osim doktora Luke, koji je napisao da je nešto poput krljušti spalo sa Savlovih očiju. On je shvatio da je taj večni Sudija istovremeno i njegov nebeski Otac. Onaj koji je bio raspet i prezren je krotko Jagnje Božije. Sveti Duh je sama ljubav Božija, a vaskrsli Hrist je iščekivana nada slave koja uskoro dolazi. U tom času, realizovalo se Hristovo spasenje u pokajanom Savlu. Njegovo srce je postalo prosvetljeno na isti način kao što električna lampa osvetljava duboki, crni tunel.
Nakon njegovog krštenja Svetim Duhom, Savle je takođe pristupio krštenju vodom. On je imao želju da bude poslušan svakoj Hristovoj reči. On je posvedočio pred članovima crkve kao i pred čitavim svetom da je ostavio za sobom stari način života, sa svim njegovim beživotnim doktrinama, i da je ušao u večni život, utvrđujući se u Novom zavetu. Savle je smatrao da je njegova prošlost sahranjena; novi čovek po imenu Pavle sada ustaje.
Nakon ovog događaja čitamo nešto prijatno: Ovaj otkupljeni čovek nije počeo da govori nadahnutim rečima hvale, niti je krenuo da govori u jezicima. On je jednostavno tražio hranu. Pošto je postio tri dana i tri noći, sada se dobro najeo. Čim se izmirio sa Bogom, njegovo telo i duša su bili obnovljeni pod uticajem Svetog Duha. On je postao sada normalan čovek. Pavle nije nastavio sa svojim isposničkim životom, nego je jeo i pio i živeo je za svog veličanstvenog Gospoda.
MOLITVA: O Gospode Isuse, zahvalni smo ti što si poslao Ananija da ispuni Savla Svetim Duhom, položivši svoje ruke na njega. Vodi nas u pravo pokajanje, i pomozi nam da se okrenemo tebi u svoj iskrenosti, kako bi tvoj blagi Duh mogao da nas ispuni, da bismo bili ispunjeni i osnaženi tvojim imenom i tvojim vrlinama.
PITANJE 47: Šta nam Savlovo ispunjenje Svetim Duhom naznačava?