Previous Lesson -- Next Lesson
d) Žalba protiv tvrdoglavog naroda (Dela 7:51-53)
DELA 7:51-53
51 “Vi tvrde đije i neobrezanih srca i ušiju! Uvek se protivite Svetom Duhu! Isti ste kao vaši očevi! 52 Kojeg proroka nisu vaši očevi progonili? Čak su i ubili one koji su predskazali dolazak Pravednika. Njega ste sada izdali i ubili vi, 53 koji ste preko anđela primili Zakon, ali mu se niste pokorili.”
Stefan je ispovedio svoju iskrenu veru mudrim rečima. On je dokazao svoju vernost jevrejskoj tradiciji kao Helenistički Jevrejin, kao onaj koji nije bio obrazovan u školama učitelja zakona. Za njega je veliki Bog bio Bog zaveta, i Bog poštovanih otaca. Avraam, Mojsije i David su bile svete osobe. On je smatrao zakon i Šator svedočanstva uzvišenim stvarima. Uprkos tom jasnom ispovedanju, Stefan je osetio smrtonosnu mržnju u svojim slušaocima. On je u svom svedočanstvu, koje je bilo zasnovano na Zakonu, pokušao da razjasni razlog tvrdoglavnosti njeogovog naroda. On je prepoznao njihovo pravo duhovno stanje, iz koga oni nisu bili spremni da se pokaju. Konačno, Sveti Duh ga je poveo u napad. Njegov cilj je bio da ukloni veo licemerja sa lica onih koji su se izdavali za rabine i stroge učitelje zakona. Ovaj mladić, koji nije imao obrazovanje iz pravnih nauka i sudske prakse, jasno im je stavio do znanja u kakvom stanju se nalaze njihova srca.
Na takav način je Stefan otkrio svojim sudijama istinu o njihovim savestima. Uprkos njihovom fizičkom obrezanju, oni nisu bili obrezani ni u svojim umovima ni u srcima. Rekavši to, on je uklonio jedan od simbola Božijeg zavetnog prisustva među njima, zato što su Jevreji smatrali obrezanje znakom njihovog trajnog odnosa sa Bogom. Ko god bi rekao bilo šta protiv obrezanja, smatralo bi se da je govorio protiv samog Boga.
Stefan je otvoreno rekao deci svoga naroda da su se oni odupiralli glasu Svetog Duha, i da nisu bili voljni da slušaju Boga. Od tog časa, oni više nisu mogli da ga slušaju. Njihova srca su ostala zla i neumoljiva, jer oni su smatrali da su dobri i pravedni, dobro obrazovani i ugodni Bogu. Oni su prezirali svaki poziv na pokajanje, i podsmevali su se pomisli na samo-odricanje. Oni su bili jako uvređeni kada su čuli oštre kaznene reči koje su prorekli Mojsije, Isaija, Jeremija, Jovan Krstitelj i Isus, da će Bog protresti njihova tvrda srca i vratiti rasejane ovce njihovom pastiru (Izlazak 32:9; 33:3; Isaija 63:10; Jeremija 9:25; 6:10). A opet, niti su razumeli, niti su se njihova srca smekšala, tako da su umesto toga postali užasno ljuti.
Dragi brate, da li si shvatio razlog ove kazne? Ljudsko srce je zlo od njegove mladosti. Samo šačica ljudi se obrati i potčini Božijem vođstvu, zbog toga što je čovek po prirodi buntovan i pakostan. On žudi za tim da bude proslavljeni, mali bog kako bi mogao da mrzi svog Stvoritelja i kako nikada ne bi morao da bude poslušan njegovoj reči.
Vođeni veoma zlim duhom, Jevreji su progonili sve dobre proroke i mučili one koji su im propovedali otkrivenu volju Božiju: “Budite sveti, jer ja sam svet.” Pravi proroci su slušali glas Svetog Duha i bili su u skladu sa njegovim proroštvima. Oni su objavili dolazak Spasitelja sveta, opravdanog Pravednika, božanskog Kralja, koji je sposoban da promeni sva zla srca i uspostavi negesko carstvo na našoj sirotoj zemlji.
Ipak, kada je Hrist došao svojima, licemerni vernici mu se nisu potčinili, a obrazovani učitelji zakona ga nisu razumeli. Stefan je Jevreje nazvao Hristovim izdajnicima, zato što su prevideli plan Božije istorije za njihov narod, i nepravedno su i nezakonito ubili Sina Boga Svevišnjega. Kroz ovo svedočanstvo, Sveti Duh je još jednom potpuno iskeno govorio. On je probo srca prvosveštenika i vođa naroda kako bi se oni slomili i u potpunosti pokajali. Jevrejsko veće ne samo da je nepravedno ubilo jednog neuglednog mladića iz Nazareta, već je uništilo obećanog Mesiju, onoga koji je od samog početka bio zvezda vodilja Božijih izabranika. Ovo delo je predstavljalo vrhunac njihove neposlušnosti, i otovilo je vrata vladavini đavola nad čitavom zemljom.
Stefan nije bio zadovoljan time da osudi samo članove vrhovnog veća za ubistvo i zločin, za šta su ih i apostoli neprekidno optuživali. On je otišao dalje od toga i doveo je u pitanje najdublji integritet Fariseja, govoreći im: “Vi niste primili zakon direktno od Boga, već ste umesto toga, preko anđela primili sporedne osude i bezvredne detalje. Vi niste sposobni da napravite razliku između onoga što je istinsko i onoga što je nevažno. Vi se niste ničega držali osim ovog nepouzdanog jevrejskog zakona. Vi niste sposobni da se držite zapovesti, a niste ni pravedni, nego ste krivi i prokleti, zbog toga što onaj ko prekrši jednu zapovest, krši čitav zakon.” (Jakov 2:10)
Ovim snažnim i odlučnim rečima, Stefan je protresao temelje Starozavetne pravednosti, zbog toga što su Jevreji verovali da su hram, obrezanje, zakon i Subota stubovi i tajne zaveta putem kojih se Bog vezao za Izraelski narod. Sada im je Stefan otvoreno svedočio o tome da je hram prazan, da su njihova srca neobrezana, da njihov zakon nije autentičan, a i da ga se nisu uopšte ni držali. Ove optužbe se mogu poistovetiti sa nekim ko sedi na jednoj stolici dok dolazi druga osoba i izvlači tu stolicu ispod njega. Veliki je taj pad! Većina slušaoca je bila preplavljena strahom i besom, dok su drugi pakosno škripali zubima, kao da je sam pakao potpalio njihove umove.
MOLITVA: O sveti Bože, razotkri moj um, sačuvaj me od bilo kakve izdaje, nauči me kako da budem poslušan Svetom Duhu, oprosti mi moje prestupe, ukloni od mene neposlušne misli protiv Boga i ljudi, obreži moje srce, obrati me, daj mi uši koje slušaju, i izbavi me od mene samog, kako te ne bih mrzeo, već kako bih te voleo i zauvek se predao u tvoje ruke.
PITANJE 40: Navedite važne izjave koje je Stefan izneo u svojoj optužbi protiv vrhovnog veća.