Previous Lesson -- Next Lesson
e) Stefanov prodoran pogled ka otvorenim nebesima i njegovo kamenovanje; Stefan postaje prvi mučenik (Dela 7:54 - 8:1)
DELA 7:54-8:1
54 Kad su oni to čuli, silno se razljutiše i počeše da škrguću zubima na njega. 55 A on, pun Svetog Duha, zagleda se u nebo i vide Božiju slavu i Isusa kako stoji Bogu zdesna 56 pa reče: “Evo, gledam nebesa otvorena i Sina čovečijega kako stoji Bogu zdesna.” 57 Ali, oni počeše da viču iz sveg glasa, zapušiše uši pa složno navališe na njega. 58 Onda ga odvukoše iz grada i zasuše kamenjem. A svedoci odložiše svoju odeću kod nogu mladića koji se zvao Savle. 59 Dok su ga zasipali kamenjem, Stefan povika: “Gospode Isuse, primi moj duh.” Onda pade na kolena i povika iz sveg glasa: “Gospode, ne uzmi im ovo za greh!” I kad je to rekao, zaspa. 8:1 A Savle je odobravao njegovo ubistvo.
Religiozne vođe vrhovnog veća su čule Božiji glas, i Sveti Duh je probo njihova srca. Pa ipak, oni su se odlučno usprotivili svakoj mogućnosti da se pokaju, i nastavili su da se bore protiv Boga. Ispunjeni duhom iz pakla, oni su škrgutali svojim zubima. Međutim, oni su se ipak kontrolisali, kako ne bi propustili neku jasnu reč hule sa Stefanovih usana. Sve do samog kraja, on je sa krajnjom mudrošću govorio o istinama zapisanim samo u Zakonu. On je predstavio staru veru u sjaju novog svetla. Oni nisu mogli da pronađu nikakav zakoniti argument protiv njega koji bi im pomogao da ga unište.
Gospodnji plan u ovom odlučujućem trenutku je bio da proslavi svoga Sina Isusa na jedan izuzetan način. Sveti, nedužni Stefan, ovenčan pobedom, stajao je kao krotko jagnje pred proždrljivim vukovima koji su bili spremni da skoče na njega i da ga proždru.
Stefanovo lice je sijalo kao lice anđela. Njegove oči su bile uperene u otvoreno nebo, i njegove uši više nisu slušale kletve Božijih neprijatelja. On je zaboravio na ljude i sud oko njega, dok je gledao lično u Boga u slavi. Proroci nisu često gledali Boga u njegovoj slavi, a kada bi se to i desilo, oni bi odmah pali čim bi ga ugledali. Stefan je, međutim, ostao da stoji, ispunjen radošću i zadovoljstvom na jedan predivan način.
Ovaj vidovnjak je video kretanje na nebu, kada je Sin Božiji ustao sa svog prestola koji je s desne strane njegovog Oca kako bi primio svog prvog mučenika. Isus je obično opisan u Bibliji kako sedi s desne strane Bogu. Ovo je jedini slučaj gde je Isus viđen kako ustaje sa svog prestola. Iako Stefan nije video Hrista za vreme svog života na zemlji, on je prepoznao svog Gospoda Isusa na prvi pogled kao Sina Čovečijeg, kao pravog Čoveka u slavi Božije svetlosti, okruženog anđelima, slavom i plamenim zracima blistavosti.
Govoreći radosno i sa zahvalnošću, Hristov svedok je posvedočio o tome što mu je Bog pokazao. On je potvrdio Hristove reči oštrinom mača Svetog Duha, kada je On, kome sva slava pripada, rekao pred vrhovnim većem: “U buduće ćete videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Silnome.” Bezbožni vladari, međutim, nisu mogli da vide Boga, ali je Stefan, koji je bio progonjen i prezren od njih, video otovrena nebesa.
Jevreji su smatrali da je ovo svedočanstvo o objavi Hristove slave koje prelazi u Sveto Trojstvo bio vrhunac hule. Oni su znali da im zakon zabranjuje da slušaju takve hule, da takve zle misli ne bi ušle u njihova srca i dovele ih do toga da počnu da sumnjaju ili da poslušaju jeresi. Zbog toga su oni zpušili uši, znajući da ko god pohuli na Božije besprimerno jedinstvo, odmah mora biti kamenovan.
Plemići su glasno vikali, a sveštenici zaurlaše. Svi su poleteli na Stefana kao zveri na svoju žrtvu. Izvukli su ga iz kuće i trkom su ga vukli kroz ulice i prolaze svetog grada. Izbacili su ga izvan gradskih zidina kako grad mira ne bi bio zagađen smrću ovog hulnika.
Stefan se osećao bezbednim usred glasnih uzvika i galame. On se pomolio pripremajući se za svoju smrt, a njegova duša se pripremila za vaznesenje u nebo, gde je njegov Gospod i Spasitelj stajao čekajući da ga prihvati. Sve do samog kraja, on je ostao poslušan Svetom Duhu, koji ga je ispunio ljubavlju prema njegovim neprijateljima. Dok su kamenje i stene udarali u njegovo telo i glavu, on je zavapio, pozivajući Sina Čovečijeg kojeg je ranije video: “Gospode Isuse, primi moj duh!” Ovaj mučenik je znao da je Hrist sam Gospod, koji odgovara na naše molitve i u svojim rukama drži ključeve života i smrti. Kao što je Isus predao svoj Duh u ruke njegovog Oca kada su ga razapeli, tako je Sveti Duh vodio i njega, koga su kamenovali da se u potpunosti pouzda u silu Svemoćnoga. On nije morao da drhti ili da se plaši. U takvom spokojstvu i radosti se Stefan molio, iako je njegovo telo bilo užasno slomljeno, smrskano i obasuto gomilom kamenja. Konačno je pao, i tada je, klečeći, zavapio silnim glasom: “Gospode! Ne uzmi im ovo za greh!” Kao što je Bog oprostio njemu, tako je i Stefan oprostio vladarima svog naroda, s ljubavlju, bez odlaganja i bezuslovno. Božija ljubav je bila izlivena u njegovo srce. Taj Duh ga je održao u njegovoj smrti. On je spavao spokojno, bezbrižno, uprkos kamenju koje je letelo na njega i koje mu je smrskalo lobanju i slomilo kosti. Oni su ga uništili zato što su ga se plašili, kao da je bio pobesneli pas zaražen besnilom.
Nedaleko od usnulog sveca stajao je jedan mladić po imenu Savle, revnosni učenik i strogi Farisej. On je imao tu čast da čuva odeću lažnih svedoka koji su, prema zakonu, trebali da bace prvi kamen na onoga ko je bio osuđen na smrt. U svojoj mržnji, Savle je želeo svim svojim srcem da učestvuje u kamenovanju na smrt tog hulnika. Međutim, on je morao da čuva odeću. Savle je jasno čuo poslednje reči tog mučenika, zbog čega ga je još više mrzeo. On se jako radovao njegovoj smrti. Ipak, njegova podsvest je bila ispunjena svedočanstvom tog mučenika koje je govorilo o Svetom Trojstvu među otvorenim nebom. Takođe, slika Stefanove molitve koju je izrekao s ljubavlju, čak i dok je umirao obasut kamenjem, nije nikako mogla da mu izađe iz glave. Na taj način je onaj koji je pao predao baklju evanđelja u ruke svom neprijatelju, koji je nakon toga napao moćne temelje Starog zaveta više od bilo koga drugog do tad. Čineći to, on je oslobodio u potpunosti Hrišćansku crkvu od tog Jevrejskog duha. Sveti Duh upravlja razvojem u Božijem planu otkupljenja bez ikakve greške ili odlaganja, na osnovu večne Božije ljubavi.
MOLITVA: O Sveto Trojstvo, mi ti se klanjamo i volimo te, jer Ti si jedno, i Ti nas voliš i ne odbacuješ nas. Zahvalni smo ti na tvojoj milostivoj objavi Stefanu, koji je ovo svedočanstvo za nas platio svojom smrću. Mi znamo i svedočimo da si Ti jedno u Trojstvu, pun ljubavi i istine. Pomozi nam da budemo verni čak i u smrti, i da pojasnimo svoje svedočanstvo tvojom svemoćnom silom.
PITANJE 41: Zabeležite poslednje tri Stefanove izjave, i izložite njihova značenja onako kako ih vi shvatate.