Previous Lesson -- Next Lesson
a) Opis vremena u doba patrijarha (Dela 7:1-19)
DELA 7:9-16
9 A patrijarsi su bili ljubomorni na Josifa pa su ga prodali u Egipat. Ali, Bog je bio s njim 10 i izbavljao ga je iz svih njegovih nevolja. Dao mu je milost i mudrost pred faraonom, egipatskim kraljem, koji ga je postavio za upravitelja nad Egiptom i nad svim svojim dvorom. 11 Onda je u celom Egiptu i Hananu zavladala glad i velike nevolje, i naši praoci nisu mogli da nađu hrane. 12 Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, poslao je onamo naše praoce prvi put. 13 A kad su otišli drugi put, Josif je rekao svojoj braći ko je pa je faraon saznao Josifovo poreklo. 14 Posle toga je Josif poslao po svog oca Jakova i svu svoju rodbinu – sedamdeset pet duša - 15 i Jakov je otišao u Egipat. I onde su umrli on i naši praoci 16 pa su ih preneli u Sihem i položili u grob koji je Avraam u Sihemu novcem kupio od Emorovih sinova.
Stefan nije branio svoju pobožnost kroz neko teološko predavanje, niti je govorio odjekujućom rečitošću. Umesto toga, on je pred istražiteljima vrhovnog veća svedočio o biblijskoj veri, koju sva deca tog naroda znaju napamet. On nije izrecitovao sve detalje istorijskih prikaza njegovog naroda, već je odabrao ono što je delovalo značajno u cilju potvrđivanja značenja Novog zaveta, kao i objašnjenja ko je Isus Hrist.
Stefan se usredsredio na činjenicu da je Bog odabrao Avraama po milosti i po zavetu obrezanjem, kako bi se zatim pozvao na Novi zavet, koji je bio ispunjen u Hristu i zasnovan na milosti, a ne na delima. On je dalje nastavio to da razjašnjava kroz Josifov život, pokazujući da je on bio simbol Hrista.
Njegova braća su mu zavidela, zato što je otac pokazivao svoju naklonost i pristrasnost prema njemu, iako je on još uvek bio jako mlad, dok su oni bili već iskusni ljudi. Na isti način, ni Hrista nisu voleli i zavidela su mu njegova iskusna braća u narodu. Njegov Otac na nebesima mu je dao izuzetnu moć nad bolestima, demonima, i nad smrću, u tolikoj meri da je mnoštvo naroda hitalo ka seoskom učitelju iz Nazareta. Oni su mu ukazivali mnogo veću čast od prvosveštenika i učitelja zakona koji su se nalazili u glavnom gradu Jerusalimu.
Isto kao što su desetorica braće vezali Josifa, bacili ga u jamu, a zatim ga prodali Beduinskom karavanu po veoma niskoj ceni, tako su i očevi naroda predali Hrista u ruke Rimljanima da ga ubiju, bacili su ga u jamu grobnice, i potpuno ga uništili. I kao što je mržnja braće prema Josifu dostigla svoj vrhunac, tako je i mržnja Jevreja prema Isusu stigla čak i do raspeća.
Ipak, Bog je bio sa Josifom u toj stranoj zemlji. On je takođe bio sa Hristom u smrti, jer Bog ga je podigao iz mrtvih i ponovo mu je dao život. Kao što je Faraon uzdigao Josifa nakon njegovog iskušenja, učinivši ga drugim čovekom u čitavom carstvu i upraviteljem nad čitavim njegovim domom, tako je i Bog uzdigao Isusa, postavio ga je da sedne s njegove desne strane, i dao mu je svu vlast na nebu i na zemlji. Čak i naš dnevni hleb dolazi iz njegove ruke, jer On, kome pripada sva slava je rekao: “Bez mene ne možete ništa.” (Jovan 15:5)
Deca obećanja su sedela daleko od svog cenjenog brata i nisu ga poznali. Međutim, Josif je poznao njih, i pomogao im je prilikom njihovog prvog susreta, ali im pritom nije otkrio ko je. Tokom njihovog drugog susreta, on im se otkrio, zajedno sa svom njegovom slavom. Braća su se uplašila kada su uvideli da je dobavljač pšenice i upravitelj čitavog Egipta takođe i njihov brat, koga su oni prodali kako bi ga se otarasili. Stefan je poželeo da se Isus još jednom objavi starešinama njegovog naroda koji su i dalje bili okorela srca. On se nadao da će oni u strahu i trepetu pasti da mu se poklone i da slave onoga koga su ranije odbacili i mučili.
Kao što su se uplašena braća pokajnički vratila svom ocu, tako se i Stefan nadao da će se sedamdeset starešina vrhovnog veća vratiti nazad i reći svom narodu da je njegov Sin živ i da je naš brat učvršćen u slavi. “Mi smo ga ubili, ali Bog je odlučio da ga vaskrsne i visoko uzdigne. Svi smo mi bezočnici, ali dođite, hajde da se svi pokajemo, u potpunosti i dragovoljno!” Kao što su Jakov i njegova porodica od sedamdeset i pet ljudi zajedno došli Josifu, tako se i Stefan nadao da će sav Jevrejski narod doći Isusu, pokloniti se pred njim, i slaviti ga. Kao što se Josif, slavni upravitelj, poklonio pred svojim ocem, poljubio ga, i upoznao ga sa Faraonom, isto tako se, na jedan uzvišeni način, Hrist klanja pred svojim iskvarenim narodom, čisti i posvećuje ga, a zatim ga upoznaje sa svojim nebeskim Ocem.
Stefan je, međutim, govorio gluvim ušima. Srca njegovih sudija su bila okorela. Oni nisu čuli milosrdni glas Svetog Duha, već su sa smeškom naglašavali grešku u rečima govornika, ističući da je Jakov bio sahranjen u Avraamovoj grobnici. Zapravo, Avraam je bio sahranjen na Hebronu na svojoj kupljenoj imovini, dok je Jakov bio sahranjen u Sihemu, u blizini Nablusa. Možda su postojale drugačije priče ili tumačenja ovih tekstova u Stefanovo vreme. Možemo primetiti da se sudije nisu mešale u Stefanovo svedočanstvo, niti su njegovu grešku smatrali značajnom ili vrednom istraživanja (Postanak 23:16-17; 23:18; 50:13; Jošua 24: 32).
MOLITVA: O nebeski Oče, zahvalni smo ti što si nam poslao svog jedinog Sina i što si svoju slavu objavio u njemu. Oprosti nam na našim okorelim srcima, i ispuni nas svojim Svetim Duhom, kako bismo mogli da iskusimo da ti prebivas u nama, i radiš kroz nas, čak i kada se nađemo usred neke strane zemlje.
PITANJE 35: Na koji način je Josif bio tip Isusa Hrista?