Previous Lesson -- Next Lesson
a) Opis vremena u doba patrijarha (Dela 7:1-19)
DELA 7:17-19
17 “Kako se približavalo vreme da se ispuni obećanje koje je Bog dao Avraamu, naš narod je u Egiptu rastao i množio se, 18dok u Egiptu nije zavladao jedan drugi kralj, koji nije znao za Josifa. 19 On je lukavo postupao s našim rodom i tlačio je naše praoce, terajući ih da tek rođenu decu ostavljaju napolju da ne ostanu u životu.
b) Mojsijeva vremena (Dela 7:20-43)
DELA 7:20-29
20 “U to vreme se rodio Mojsije i bio je Bogu mio.Tri meseca je bio odgajan u očevoj kući, 21a kad su ga ostavili napolju, uzela ga je faraonova kći i podigla kao svog sina. 22 Mojsije je bio poučen u svoj egipatskoj mudrosti i bio je silan rečju i delom. 23 Kad je napunio četrdeset godina, palo mu je na um da poseti svoju braću Izraelce. 24 I kad je video da jednog od njih zlostavljaju, on ga je odbranio i osvetio ubivši Egipćanina. 25 Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog preko njega šalje spasenje, ali oni nisu shvatili. 26 Sutradan j enaišao na neke od njih dok su se tukli pa je pokušao da ih pomiri govoreći: ‘Ljudi, vi ste braća. Zašto zlostavljate jedan drugoga?’ 27 Ali, onaj koji je zlostavljao svoga bližnjega, odgurnuo je Mojsija i rekao: ‘Ko je tebe postavio za vladara i sudiju nad nama? 28 Hoćeš li i mene da ubiješ kao što si juče ubio onog Egipćanina?' 29 Kad je Mojsije to čuo, pobeže i nastani se kao stranac u Madijamu, gde mu se rodiše dva sina.
Lažni svedoci su imali pritužbu da je Stefan odbacio Mojsija i da je pogrešno protumačio njegovo učenje, što je navelo Stefana da opiše Mojsijev život do najsitnijih detalja. On je svoje mišljenje o velikom posredniku Starog zaveta izneo iskreno i spontano.
Prvo, on je izrecitovao Mojsijevu životnu priču, počevši od trenutka kada je još bio beba. Njegov narod se brojčano prilično umnožio, što je navelo Egipćane da preduzmu nešto po pitanju njihovog nataliteta. Govorili su: “Ako ih ostavimo, oni će se umnožiti i postati snažniji od nas. Ako ih ne porobimo, oni će nas proždreti.”
Usred žestokih nevolja, čini se da je Bog još bliži onima koji veruju u njega. Dok je bio beba, Mojsijevi roditelji su ga sakrili u plitkoj vodi među trskom duž obale Nila. Ime “Mojsije” znači “izvučen”. Talasi nevolje su bili u drastičnom porastu, međutim, u trenutku najjačeg intenziteta, Bog je intervenisao kako bi spasio svog naimenovanog proroka.
Svevišnji je uposlio ljude najuzvišenijeg ranga da obrazuju Mojsija. Ovaj mladić je ušao u Faraonovu porodicu, gde je primio najbolje obrazovanje koje je bilo Egiptu na raspolaganju. On je takođe naučio i sve tajne Egipatske magije, obrede mrtvih, i vračanja, jer u svojoj mladosti on nije bio vernik, nego bezbožnik kao i svi ostali ljudi.
Kada je on, od tog trenutka nadalje, saznao da nije Egipćanin, nego Jevrejin, i da je njegov narod taj koji je porobljavan i mučen, on je istog časa spontano odreagovao, pridružujući se tako što je ubio jednog od Egipatskih nadzornika koji je bio zadužen za kontrolisanje i upravljanje njegovim narodom. Ni svo njegovo obrazovanje mu nije bilo od koristi. Našao se u situaciji kada je pomislio da može da spase svoj narod na osnovu svojih sposobnosti, kroz nasilje i krvoproliće. To je put obmane za kojim mnogi krenu. Oni žele da izmene situacije uz pomoć prevare, sile ili bombi. Svi oni hitaju za Mojsijem i onda, kao i on, postaju ubice. Oni ništa ne menjaju po pitanju istine, zato što nam nisu potrebna nova rešenja, već nanovo rođeni ljudi. U Isusovo vreme, Izraelski vladari su ubili Sina Čovečijeg, tvrdeći da su njegovim ubistvom spasavali svoj narod. Zapravo, njihova srca su ostala ista kao što su i bila, zato što narodi ne mogu da se izmire jedni s drugima uz pomoć ratova, ropstva, i nepravde, jer sve to samo još više pogoršava stvari.
Mojsije je pretpostavio da će ga njegovi zemljaci dočekati raširenih ruku kao izbavitelja i postaviti ga za kralja. Međutim, kada su se njegova dva sunarodnika posvađala i kada su odbili njegov pokušaj posredovanja, on je shvatio da su sve reči koje su ukazivale na nacionalno bratstvo, zapravo bile laži. Na kraju krajeva, svaki pojedinac voli samo sebe. Mojsije je osetio mržnju svoje braće prema sebi, i iskusio je njihovu nelojalnost tako što su ubistvo, koje je on počinio, otkrili vlastima koje su ih porobile. On je odmah pobegao iz Egipta u pustinju; njegov narod ga je odbacio.
Hrist je takođe doživeo takvo odbacivanje. Božiji plan je bio da spasi svoj tvrdoglav narod kroz svoga Sina. Na taj način, oni bi bili izbavljeni od ropstva grehu, smrti, i Sotoni, a pronašli bi milost na Dan suda. Međutim, njegov narod ga nije razumeo. Oni su odbacili Isusa, isto kao što su odbacili Mojsija, pokazujući im da su oni jedan narod okorelih srca koji je sklon odbacivanju. Pitanje i dalje ostaje: Šta je sa našim stanjem? Da li smo mi pametniji od Jevreja? Da li mi prihvatamo Hrista, ili ga odbacujemo? Zar ne čujemo glas Svetog Duha koji nas poziva danas?
Mojsije je postao izbeglica među Beduinima. On je naučio da bude zadovoljan, ponizan i da bude pastir u pustinjama i pustošima. Biti pastir je težak poziv i za to je potrebna hrabrost, strpljenje, i iskustvo. Moguće je da je Mojsije, za vreme svojih pustinjskih godina, takođe naučio Arapski, jer je Madijanski jezik samo ogranak Semitskih jezika. On se oženio Madijankom, i imao je dva sina. Ovaj brak koji je Mojsije sklopio, veliki Izraelski vođa, bio je mešani brak između Izraelaca i Arapa (Izlazak 18: 1- 7).
MOLITVA: O Gospode, sačuvaj me od toga da se pouzdajem u svoju snagu, kako ne bih težio da spasim samog sebe ili da utičem na druge svojom mudrošću. Neka tvoj Duh obnovi moje srce, i neka me krv Hristova očisti od svih mojih greha. Smiluj se na nas, o Gospode, posveti nas, i vodi nas u puninu tvog spasenja.
PITANJE 36: Kako znamo da Mojsije nije bio promenjen usled dobrog obrazovanja koje je imao?