Previous Lesson -- Next Lesson
a) Opis vremena u doba patrijarha (Dela 7:1-19)
DELA 7:1-8
1 Tada prvosveštenik upita: „Je li to tako?“ 2 A on reče: „Braćo i očevi, čujte me! Bog slave pokazao se našem praocu Avraamu dok je još bio u Mesopotamiji, pre nego što se nastanio u Haranu, 3i rekao mu: ’Otidi iz svoje zemlje i od svoje rodbine i idi u zemlju koju ću ti pokazati.’ 4 I on je tada otišao iz zemlje Haldejaca i nastanio se u Haranu. Posle smrti njegovog oca, Bog ga je odande preselio u ovu zemlju u kojoj vi sada živite. 5 Ali, u njoj mu nije nijednu stopu dao u nasledstvo, nego je obećao da će je dati u posed njemu i njegovim potomcima posle njega, iako Avraam još nije imao dete. 6 Bog mu je ovako govorio: ’Tvoji potomci će biti stranci u tuđoj zemlji. Pašće u ropstvo i biće zlostavljani četiri stotine godina. 7 Ali, ja ću suditi narodu kome će oni robovati’, reče Bog, ’a posle toga će oni izaći i klanjati mi se na ovom mestu.’ 8 Onda mu je dao savez obrezanja pa kad mu se rodio Isaak, on ga je osmog dana obrezao. Isaaku se rodio Jakov, a Jakovu dvanaest patrijarha.“
Stefan je ustao pred istražni odbor vrhovnog veća. On je priznao svoju veru u verovanje njegovih otaca. Istražitelji su pažljivo slušali svaku reč koju je rekao, obraćajući pažnju na teme koje je on naglašavao, u želji da otkriju da li je optuženi bio ukorenjen u Starom zavetu ili je hulio protiv Boga čime bi istog trena zaslužio kamenovanje (Levitska 24: 16).
Prvosveštenik nije obratio pažnju na ličnu tužbu protiv Stefana. Ljudi koji su mu se suprotstavljali su bili ti koji su ga optužili za hulu. Vrhovni sudija je postavio optuženom kratko pitanje: „Da li je istina to što tvoji tužioci govore?“
Stefan je odgovorio sa potpunim poštovanjem, obraćajući se svima koji su ga slušali rečima „braćo i očevi“, iako oni nisu primili pomazanje Svetog Duha. On je pokazao da je spreman da ukaže dužno poštovanje najvišoj religioznoj instituciji njihovog naroda. On je priželjkivao njihovu pažnju, i prekljinjao ih je da s očinskim strpljenjem saslušaju njegovo svedočanstvo vere. On nije bio poznavalac Aramejskog ili Hebrejskog, sa kojih je prevedena Grčka verzija Starog zaveta, Septuaginta. Stefan je potvrđivao svoju veru, citirajući pisma koja su bila u skladu sa ovim opšte poznatim prevodom, koji se u nekim izrazima razlikovao od originalnog Hebrejskog teksta, a koji su njegove sudije znale napamet.
Stefan je posvedočio da se jedini veličanstveni Bog objavio Avraamu dok je još uvek bio neznabožac u Iraku, boraveći među svojim rođacima. On ga je izabrao, i obećao da će od njega načiniti veliki narod. Otac svih vernih nije bio kvalifikovan da se sretne sa Bogom, zato što on nije bio ništa pravedniji od ostalih ljudi. Po Božijem slobodnom izboru on je ovog nepomerljivog stanovnika učinio putujućim Beduinom. On ga je izvukao iz njegove zemlje, imanja i lagodnog života kako bi ga poslao u nepoznato mesto, uveravajući ga da će ga On u svakom trenutku voditi.
Obratite pažnju na devet glagola našeg teksta, jer oni pojašnjavaju šta je Bog zapravo radio. Dok to budete činili, shvatićete da pomenuti zapisi nemaju ljudsko poreklo, već predstavljaju istoriju samog Božijeg delovanja. Živi Gospod nije daleko od naše zemlje i nije nedostupan. On interveniše i ima udela u životima ljudi. On je odabrao jednog čoveka, i postavio ga da predstavlja početak Božijeg plana otkupljenja. Motiv istorije Starog zaveta nije bio Avraamova pobožnost ili njegove molitve, nego Božija volja otkupljenja i blagoslovi.
Avraam je bio delimično poslušan Bogu. On je napustio svoju zemlju, ali ne i svog oca kao ni Lota, svog nećaka, i na taj način je odložio Božije namere. Posle izvesnog vremena dolazimo do pustih Kananskih planina i plodnih dolina, gde je zima jako hladna, a leta užasno vruća. Avraam nije došao u raj širokih livada, nalik onima u Iraku, već među stene i pustinje. On je uznemireno lutao među ovim planinama, ne nailazeći ni na kakav posed koji bi prisvojio. Bog mu je obećo da će čitava zemlja koju mu bude pokazao biti njegova i njegovih potomaka, iako on još uvek nije imao dece. Na ovaj način će, onaj kome je njegova zemlja bila oduzeta i kome su deca bila uskraćena, naučiti da živi u neprekidnom iščekivanju. Ovakva vera je njemu bila uračunata u pravednost. Njegovo pouzdanje u skrivenog Boga tokom dugog niza godina, bez ikakvih vidljivih i opipljivih rezultata, učinilo ga je primerom svim vernicima.
Ovaj prikaz nam daje na znanje da je vera jedinstven odaziv čoveka na Božiji poziv i izbor. Da li ste vi čuli glas Božiji utelovljen u Hristu? Da li verujete u svoje duhovno nasleđe, iako niste osetili nikakav blagoslov ili videli bilo kakav opipljiv rezultat? Bog, koji je veran, vas poziva i štiti. Možete mu ukazati čast svojom istrajnom verom.
Napokon, Avraam je primio otkrivenje od Boga da njegova vera u Božije obećanje, a to je da će primiti zemlju, neće biti ostvareno tokom njegovog života, pa čak ni za vreme života njegovog sina. Njegovi potomci će nastaviti da žive u ropstvu u Egiptu četiri stotine godina. Zamislite ovaj dugi period. Bog je dozvolio Avraamovim potomcima da padnu pod jaram ropstva, koji su na kraju krajeva, oni sami sebi odabrali. Ipak, On nije poništio svoje obećanje njima.
Svetac se obavezao Avraamu i njegovim potomcima putem zaveta obrezanjem. Zbog toga, svi Avraamovi potomci su ušli u ovaj niz blagoslova, jer je Avraam obrezao i Išmaila i Isaaka kako bi ih učvrstio u obećanju ovog zaveta. Božiji zavet nije bio zasnovan na držanju zapovesti zakona, već samo na milosti njegovog izbora i ničemu drugom.
MOLITVA: O sveti Bože, zahvalni smo ti što si nas izabrao u Hristu. Učvrsti nas kroz svog Duha Svetog u tvom novom Zavetu, zasnovanom na krvi tvog jedinog Sina. Nauči nas veri, poverenju i pouzdanju u tebe, kako bismo mogli da čekamo na dolazak tvog Carstva.
PITANJE 34: U čemu se sastojala tajna Avraamovog života?