Previous Lesson -- Next Lesson
14. Smrt Ananija i Sapfire, lažljivaca (Dela 5:1-11)
DELA 5:1-6
1 A neki čovek po imenu Ananija sa svojom ženom Sapfirom prodade imanje 2 pa sa ženinim znanjem zadrža deo novca za sebe, a ostatak donese i položi apostolima pred noge. 3 Tada mu Petar reče: „Ananija, zašto ti je Satana ispunio srce pa si slagao Svetog duha i zadržao deo novca od zemlje? 4 Zar ti nije pripadala pre nego što si je prodao? A kad si je prodao, zar ti novac nije bio na raspolaganju? Zašto si u svoje srce stavio takvo delo? Nisi slagao ljude, nego Boga.“ 5 Kad je Ananija čuo ove reči, pade i izdahnu, a silan strah obuze sve koji su to čuli. 6 Neki mladići ustadoše i uviše ga pa ga izneše napolje i sahraniše.
Svaki počinjeni greh ne predstavlja samo grešku, nego i prekršaj zakona. I svaki prekršaj nije samo čin nepažnje, nego je i direktan prestup protiv slave Božije. Ko god poredi svoje ponašanje sa ponašanjem drugih ljudi, ta osoba sudi sebi na jedan površan i ljudski način. On sebi prašta govoreći: „Svi smo mi slabi.“ Međutim, onaj ko poznaje Boga i živi u sili Svetog duha, zna da svaki greh, bez obzira da li je mali ili veliki, istog časa zaslužuje smrt. Priča o Ananiji i Sapfiri je takođe i naša priča. Ona nam pokazuje koliko Bog ima prava da uništi čak i vernike.
Možda se pitate: „Zašto nas sveti Bog trpi, i kako to da nas nije odmah uništio, kao što je to učinio sa Ananijem, koji je, zapravo, smelo došao da priloži veliki deo svoje imovine? Mi ne poznajemo tajne Božijeg suda. U 2. stihu, međutim, čitamo da ovaj bračni par nije samo nesmotreno sagrešio, nego su sa predumišljajem pokušali da prevare apostole. Oni nisu verovali da je Svemoćni bio prisutan kroz Petra. Svetac, doduše, živi u svojim vernicima, i on poznaje njihova srca.
Ovaj bračni par je najverovatnije pokušao novčano da obezbedi budućnost svoje porodice. Iako ime „Ananija“ ima značenje „Bog je milostiv“, oni se ipak nisu uzdali samo u Boga. Pokušali su da služe dvojici gospodara, što je bilo nemoguće. Na kraju, oni su više voleli novac nego Stvoritelja.
Ananija i njegova žena nisu bili dužni da žrtvuju svu svoju imovinu u korist crkve, zato što su njihovi prilozi bili dobrovoljni. Neki su čuvali deo svog novca za sebe i o tome su govorili otvoreno i nedvosmisleno. Međutim, u slučaju Ananija i Sapfire, njih dvoje su želeli da deluju veoma pobožno, misleći da na taj način mogu da steknu uvaženije ime i položaj u crkvi. Oni su želeli da im se oda priznanje u crkvi pretvarajući se da su dali sve što su imali, dok su, zapravo, dali samo jedan deo. Ananija je došao na sastanak pod maskom religioznosti i pobožnosti. On je produžio ka propovedaonici apostola i priložio je svoj novac. Ponašao se kao da nema nikakvu želju za novcem, kao da je sebe u potpunosti prinosio na žrtvu Bogu. Dok je zapravo, sakrio deo novca za sebe. Isus takvo ponašanje naziva „licemerje“, što je i najgnusniji greh u crkvi. On potiče direktno od Sotone, oca svih laži.
Svi smo mi licemeri, s obzirom da poznajemo mnoge naše počinjene grehe, a ipak se pretvaramo da smo najbolji ljudi na svetu. Iako su naše savesti očigledno zabeležile naše laži, nečistote, pronevere, ogovaranja, i požude, mi ipak očekujemo od naše porodice, društva i crkve da nas hvale, i da nas smatraju savršenima, pravednima i prihvatljivima. Svi mi šetamo unaokolo kao ponosni paunovi, dok je istina da smo grobnice prepune smrtonosnog otrova. Da li si ti, dragi brate, shvatio kakvo je tvoje pravo ‘ja’ u svetlu Božijeg suda?
Ananija i njegova žena Sapfira (što znači „lepa“) ne samo da su izabrali novac radije nego Boga, nego su takođe bili i licemeri, kao i svi drugi ljudi. Oni su se postepeno sve više i više povlačili od granice milosti u Hristu. Đavo je ispunio njihova srca, baš kao što je to učinio sa Judom. Ko god voli novac sigurno uskoro prelazi na đavolji teren. Pod takvim okolnostima, oni postaju opasnost za crkvu. Zli je imao nameru potajno da ubaci u carstvo Božije svoje podle principe, kao što su zavist, štkrtost, ponos, i laži. Sve do tog časa, zajedništvo svetih je bilo jednodušno i jednomišljeno. Svi su se potčinjavali jedni drugima, i živeli su od promisli njihovog nebeskog Oca. Oni su sebe prineli Bogu na živu žrtvu, i bili su ispunjeni Svetim duhom.
Uz ovako veliku vlast, Hristovo telo na zemlji je imalo sposobnost da se odupre đavoljim iskušenjima. Koristeći dar rasuđivanja duhova, Petar je istog časa prozreo Ananijinu laž. On je uklonio masku sa njegovog lica, i njegovu obmanu je nazvao laganjem Svetog duha, što znači da je lagao samog Boga. Ananija je ranije već doživeo najdublje Hristovo spasenje. On je, doduše, postepeno zapadao u greh protiv Svetog duha.
Ovaj božanski Duh je potvrdio reči apostola i istog časa je usmrtio ovog čoveka koji je kušao Boga. U ovom slučaju, Duh istine nije preko reči apostola oprostio ovaj prestup, nego je osudio nepokajanog grešnika. Naš Bog nije samo ljubav, on je takođe i svet. On voli oproštenje. Ipak, ko god otvrdne svoje srce pred glasom istine i zatvori ga za božansku ljubav, postaje sam po sebi zli đavo. Takvom se ne pokazuje ni malo milosrđa.
Prva crkva je živela blizu Boga. Usred nje, Bog je hitro osudio dogovor ovog otpadnika sa Sotonom. Ova osuda je bila ništa drugo do ispunjenje suštinske istine koja glasi: „plata za greh je smrt.
MOLITVA: O Gospode, nemoj me osuditi. Ja sam licemer, i ti poznaješ moje grehe i način na koji se oslanjam na novac. Oprosti sve moje laži, i oslobodi me od svakog oblika licemerja kako bih mogao da postanem pravedan, kao što si i ti, i da nema nikakve prevare u mojim ustima. Očisti naše crkve od ponosa i uobraženosti, i posveti nas kroz tvoje strpljenje.
PITANJE 26: Zašto je Sveti duh istog časa učinio da Ananija umre?