Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
e) Probadanje Isusovog boka (Jovan 19:31-37)
JOVAN 19:31-37
31 A pošto je bio Dan pripreme, Judeji zamoliše Pilata – da tela ne bi ostala na krstu i u subotu jer je te subote bio Veliki dan – da im se polome noge, a tela skinu. 32 I vojnici dođoše i polomiše noge prvom i drugom čoveku koji su s Isusom bili raspeti. 33 A kad su došli do Isusa, videše da je već umro pa mu ne polomiše noge, 34 nego mu jedan vojnik kopljem probode rebra. I odmah potekoše krv i voda. 35 Za ovo svedoči onaj koji je to video i njegovo svedočanstvo je istinito; i on zna da govori istinu pa svedoči da i vi poverujete - 36 to se dogodilo da se ispuni Pismo, "Nijedna kost mu neće biti polomljena." 37 A jedno drugo Pismo kaže, "Gledaće onoga koga su proboli."
Fanatski se držeći svog Zakona, Judeji su bili lišeni humanih osećanja. Mojsijeve odredbe nalažu da se tela ubijenih uklone dok ne padne noć. Zbog toga su Judeji to primenili i na tri raspeta čoveka. Njima se gadilo da gledaju tu ružnu sliku tokom svojih praznika. Zatražili su od Pilata da dokrajči tu trojicu što brže na taj način što će im polomiti noge. Raspeti ljudi su ponekada mogli da žive i tri dana. Zakucavanje ruku i nogu ponekad ne izaziva dovoljno gubitka krvi. Zbog toga su vojnici krenuli da sakate tela razornim udarcima.
Vojnici su zastali pred Isusom, shvatajući da je on već bio mrtav. Njegovo nežno telo bilo je oslabljeno bičevanjem, a njegova duša bila je u mukama pod teretom naše krivice i Božijeg gneva nad čitavim svetom. Isus je dobrovoljno umro da bi nas izmirio sa Bogom. Ne mareći posebno za religiozna pitanja, Judeji su bili željni da se uvere da Isus zaista jeste mrtav. Jedan od vojnika je uzeo koplje i zabio ga u Hristovo telo s boka, blizu njegovog srca. Voda i krv su krenuli da teku, što je dokazalo da je On umro pre šestog časa na Veliki petak.
Ovaj događaj govori Hrišćanima da je Bog pobedonosan sa tri tačke gledišta. Prvo, Sotona je naveo Judeje da pokušaju da polome Hristove kosti, kako niko ne bi mogao da tvrdi da je Raspeti bio božanska žrtva. Pashalni obred je zahtevao da Jagnje bude očuvano bez ijedne polomljene kosti (Izlazak 12:46). Tako da je Bog očuvao svoga Sina čak i u smrti, i niko ne može da porekne njegovu ulogu kao Jagnjeta Božijeg.
Drugo, to što su vojnici proboli Isusovo telo s boka, pronalazi svoju potvrdu u Zahariji 12:10. U Zahariji 11:13, prorok je video da su ljudi iz Starog Zaveta vrednovali svog Pastira po ceni koja nije bila veća od trideset srebrnjaka. Uprkos ovoj zanemarljivoj sumi, Bog će izliti Duha milosti i molitve na Davidov dom i narod Jerusalima, kako bi njihove oči bile otvorene i kako bi prepoznali ko je taj Raspeti kao i identitet njegovog Oca. Bez ovog prosvet-ljenja oni ne bi upoznali Boga ili njegovo spasenje. Jedino kroz Raspetoga možemo dobiti Duha Božijeg, kao što čitamo, "Gledaće onoga koga su proboli."
Treće, učenik koji je verno ostao u podnožju krsta bio je očevidac svemu onome što se dogodilo i što je bilo izgovoreno. On nije pobegao kada su se pojavili vojnici i nije napustio svoga Gospoda posle njegove smrti. On je video kako su Isusa proboli s boka, i nama svedoči o Božijoj ljubavi, Oca, Sina i Svetog Duha, kako bismo mi stekli veru u jedinstvo Trojstva, i u večni život.
MOLITVA: Gospode Isuse Hriste, ti si Pobednik nad gresima, Sotonom i sudom. Ti si onaj Živi, Kralj sa Ocem u jedinstvu Duha.
PITANJE:
- Šta možemo naučiti iz činjenice da Hristove kosti nisu bile slomljene?