Previous Lesson -- Next Lesson
8. Pavle prebačen iz Jerusalima u Kesariju (Dela 23:23-35)
DELA 23:23-35
23 Onda pozva dvojicu svojih kapetana i reče: "Spremite dve stotine vojnika, sedamdeset konjanika i dve stotine kopljanika da krenu u Kesariju u devet sati večeras. 24 Opremite i jahaće životinje na kojima će jahati Pavle i bezbedno ga otpremite namesniku Feliksu." 25 Potom napisa pismo sledeće sadržine: 26 "Klaudije Lisija, uvaženom namesniku Feliksu, pozdrav. 27 Ovog čoveka su uhvatili Judeji i hteli su da ga ubiju, ali ja sam došao sa svojim vojnicima i izbavio ga pošto sam saznao da je rimski građanin. 28 Želeo sam da saznam za šta ga optužuju pa sam ga odveo u njihov Sinedrion. 29 Utvrdio sam da ga optužuju zbog nekih spornih pitanja iz njihovog zakona, i da nije kriv ni za šta što bi zasluživao smrt ili tamnicu. 30 A kad mi je javljeno da je protiv njega skovana zavera, odmah sam ga poslao tebi, a njegove tužitelje sam uputio da tebi kažu za šta ga optužuju. Zdrav budi. 31 Vojnici po zapovesti uzeše Pavla i noću ga odvedoše u Antipatridu. 32 Sutradan ostaviše konjanike da s njim produže dalje, a oni se vratiše u kasarnu. 33 Kad su stigli u Kesariju, predadoše namesniku pismo i dovedoše Pavla pred njega. 34 Namesnik pročita pismo pa ga upita iz koje je pokrajine. Kad je čuo da je iz Kilikije, 35 reče: "Saslušaću te kad stignu tvoji tužitelji", pa naredi da ga čuvaju u Irodovom dvoru.
Još od Pavlovog pada sa konja u blizini Damaska, kada se sreo sa Gospodom, sve do ovog časa više nigde nismo pročitali da je jahao konja. Sada, on je bio prisiljen da jaše konja usred noći, okružen sa sedamdeset konjanika i dvesta pešadijskih vojnika, koji su ga čuvali i spreda i od pozadi. Ova scena ukazuje na rat, napad i opasnosti. Ljudi u Palestini su bili toliko nezadovoljni rimskom vladavinom, tako da su rimljani znali da neće proći dugo vremena pre nego što izbije opšti metež. Takva revolucija se zapravo dogodila 69-70. godine n.e., što je dovelo do užasnog mučenja jevrejskog naroda čija tela su psi komadali i vatra spaljivala, da bi nakon toga bili rasejani, lutajući svetom kao beskućnici dve hiljade godina.
Pavle je stigao u Kesariju nakon dva dana, pod zaštitom 70 konjanika, koji su ga predali namesniku zajedno sa pismom od zapovednika, koje je objašnjavalo da je on, zatvorenik, bio rimski građanin. Ova izjava je preokrenula čitavu situaciju naopačke, zato što su Judeji nameravali da ubiju rimskog građanina, a samim tim je i opravdala mešanje zapovednika, koji je poslao tako veliki broj vojnika da čuvaju zatvorenika.
U svom pismu, zapovednik je takođe izneo da Pavle uopšte nije zločinac, i nije učinio ništa što bi bilo protivzakonito. On nije pronašao nijedan razlog da ga zatvori ili osudi na smrt, s obzirom da su se optužbe protiv njega odnosile više na pitanja jevrejskog verskog zakona, pitanja koja su nastala usled razlika u shvatanjima vezanih za zakon i proroke. Takvi problemi često stvaraju mržnju i zlobu duboko u srcu. Kao rezultat svega ovoga, zapovednik je saznao za četrdeset muškaraca koji su kovali zaveru da ubiju Pavla. On je, zbog toga, u žurbi poslao i tužioce i optuženog namesniku, kako bi se on pobrinuo za ovaj problem u Kesariji, rimskom gradu istaknutom po svojoj organizovanosti i dobrom redu, a što dalje od Jerusalima, centra jevrejske kulture, prepune verskih stavova i nemira.
Kada je Feliks, namesnik, čuo da je Pavle iz Tarsa u Kilikiji, odlučio je da se odmah pozabavi sa tim pitanjem, jer niko ko dolazi iz dalekog Tarsa ne bi poznavao tajne jevrejskih zakona i običaja. On je zatvorio Pavla u velelepnu palatu cara Iroda, u kojoj je i sam namesnik prebivao. Moguće je da su prvo smestili Pavla u podzemne prostorije palate pod jakim obezbeđenjem, ili u dvorište, kako četrdeset jerusalimskih pobunjenika ne bi moglo da se ušunja do uglednog apostola.
To je bilo ostvarenje Pavlove molbe upućene poslanicom rimljanima, gde ih preklinje da se bore sa njim moleći se za njega Bogu, da bude izbavljen od nepokornih u Judeji i da njegovo služenje u Jerusalimu bude po volji svetima, pa da, ako bude Božija volja, dođe k njima s radošću i s njima se odmori (Rimljanima 15: 30- 32). Međutim, te molitve su došle sa još nečim drugim, čemu se apostol nije nadao; otišao je u daleki Rim u okovima, a ne slobodno, kao Hristov ambasador.
O čemu je Pavle razmišljao tokom svog zatočeništva? Samo četrnaest dana ranije, on je stigao u Kesariju i proveo noć sa Filipom, propovednikom, sve dok Agav, prorok, nije došao k njemu i prorekao mu pronicljivošću Duha Svetoga, da će uskoro biti u okovima i nevoljama. Ali, Gospod ga je posetio tokom noći, nakon što je posvedočio o živom Bogu usred gomile ogorčenih ljudi, na stepenicama hrama. Gospod mu je rekao da će morati da posvedoči o njegovom imenu i u Rimu, centru tadašnjeg sveta. Dakle, vidimo tokom Pavlovog života da nije on pravio planove, a pokretačka snaga u njemu nisu bile njegove misli i želje, već Hrist, koji je planirao, usmeravao, i delovao kroz svog pokornog slugu, ostvarujući svoju volju, a ne Pavlovu. To je verovatno bio najteži period u životu Pavla, aktivnog motivatora naroda. Crkve koje je ostavio za sobom su trebale njegovu pomoć i savet, čak i onda kada je bio primoran da provede mnogo dana u zatvoru bez ikakvog kretanja i aktivnosti.
MOLITVA: Zahvalni smo ti, naš svemoćni Gospode, jer ti ne vodiš svoje sluge u skladu sa njihovim planovima, već u skladu sa tvojom voljom, i tvojim odredbama. Ti ih čuvaš za delotvorno svedočanstvo, i odgovaraš na njihove molitve u velikoj sili. Oprosti nam kada krenemo svojim putevima, i pouči nas budemo poslušni vođstvu Svetog Duha u svakom trenutku. Amin.
PITANJE 112: Na koji način i zbog čega je Pavle bio premešten u Kesariju?