Previous Lesson -- Next Lesson
B - Sabor Apostola u Jerusalimu (Dela 15:1-35)
DELA 15:1-5
1 A neki dođoše iz Judeje pa počeše da uče braću: "Ako se ne obrežete po Mojsijevom običaju, ne možete se spasti." 2 Kad je između njih i Pavla i Varnave nastala nemala rasprava i preprika, odrediše Pavle, Varnavu i još neke da, zbog ovog spora, odu u Jerusalim apostolima i starešinama. 3 Tako ih je crkva ispratila na put, a oni su, prolazeći kroz Finikiju i Samariju, pričali o obraćenju pagana, što je svu braću veoma obradovalo. 4 Kad su stigli u Jerusalim, primiše ih crkva, apostoli i starešine, a oni izvestiše šta je Bog učinio preko njih. 5 Ali, ustadoše neki vernici iz farisejske stranke pa rekoše: "Pagani treba da se obrežu i da im se naredi da se drže Mojsijevog zakona."
Ponekad đavo deluje kao pobožno biće, učeći ljude da se drže zakona, kao da uz Hristovo oproštenje mogu da steknu neku posebnu svetost. Kao da opravdanje njegovom krvlju i milošću, što predstavlja temelj našeg života sa Bogom, nije dovoljno. Neki strogi farisejski obraćenici su došli iz Jerusalima u Antiohiju, te su tamo poremetili mir i sklad Antiohijske crkve. Oni su zahtevali da im se da pravo da poučavaju na sastancima, kako bi poveli vernike u još veću puninu spasenja. Oni su tvrdili da Hristova krv nije bila dovoljan za otkupljenje vernika, koji su takođe trebali da se obrežu na temelju Mojsijevog zakona. Bog je, kao obeležje njegovog saveza, tako zapovedio. Oni su tvrdili da je čitav zakon bio dat Božijim nadahnućem, i da će oni koji se ne drže zakona u potpunosti, biti osuđeni.
Pavle i Varnava se ispuniše svetim gnevom. Oni su već bili u Jerusalimu da ispitaju stvar. Obojica apostola su, potpuno iskreno, naglašavali da prebivanje Svetog Duha u vernicima, na temelju njihovog iskustva iz gradova u Maloj Aziji, nije zavisilo od poznavanja ili držanja zakona tih novih vernika. Spasenje je dato po milosti, a ne kao rezultat našeg držanja zakona. Farisejski obraćenici iz Jerusalima su, međutim, zahtevali bezuslovnu potčinjenost Starozavetnom otkrivenju. Dok je Pavle, ipak, jasno dao do znanja da je Bog objavio novi zakon u Hristu. On je za nas ispunio stari zakon sa svim njegovim zapovestima i primio nas je u doba milosti.
Kao rezultat ovog konflikta, izbila je žestoka duhovna borba u crkvi. Mladi vernici su bili uznemireni zbog toga što su obe strane govorile na temelju Zakona da su njihove tvrdnje istinite. Zbog toga, kao što se od tada dešavalo u raznim periodima crkvene istorije, članovi crkve su tražili da se sazove sabor sa ciljem da se razazna Božija volja preko apostola, starešina i onih koji su bili zreli u veri.
Shodno tome, Pavle i Varnava su, u ime antiohijske crkve, otputovali u Liban pokraj mora, kako bi tamo posetili braću u priobalnim gradovima. Ovom prilikom, po prvi put čitamo, da su hrišćanske crkve bile osnovane u Libanu, i da su mnogi pojedinci ušli u večni život. Ova braća su se jako radovala kada su čuli da je Bog pozvao strane idolopoklonike u savez sa njim, bez ritualnog obrezanja ili dela zakona. Ovi vernici su osetili veliku radost zbog toga što su Feničani bili ljudi koji su dosta putovali i otkrivali. Oni su znali da jevrejska religija, sa svim njenim zakonitim osudama, nije mogla da preobrati svet. Oni su istog trena prihvatili poimanje milosti i veličali su Isusa zbog slobode u Svetom Duhu, slobode koja je zasijala novoj generaciji.
U oblasti Samarije putnici su takođe svedočili o čudima koja je Bog činio. Vesti o nedavnim duhovnim iskustvima su ohrabrile vernike, i podstakle ih u tome da odlučno iskorače u širenju Hristovog spasenja po čitavom svetu.
Kada su dvojica apostola stigla u Jerusalim, vernici, zajedno sa ostalim apostolima i starešinama, su pohitali da ih dočekaju. Svi su oni osećali značaj ovog sastanka, zbog toga što su pridošlice bili prvi delegati koji dolaze izvan Palestine. Oni su tražili da se donesu odluke i pojasne pitanja vere. Savle, nekadašnji stručnjak po pitanju zakona, sada se ponizio. On je ime crkve u Antiohiji sada tražio potvrdu njegovog učenja o milosti. Ovaj put, čitava crkva u Jerusalimu je posmatrala nekadašnjeg neprijatelja koga je Bog odabrao kao apostola za spasenje narodima.
Sastanci nisu započeli analiziranjem doktrinalnih principa. Umesto toga, slušaoci su pre svega saslušali izveštaj o iskustvima Varnave i Pavla, i o tome kako je Hrist osnovao mnoge crkve u Siriji i Maloj Aziji kroz njihovu službu. Pobeda Gospodnja je prodrla u misli svih slušaoca, i niko od njih nije mogao da porekne to čudo izlivanja Svetog Duha na nejevreje. Svedočanstvo cenjenog, razboritog Varnave je posebno impresioniralo publiku u Jerusalimu, pošto su njega već poznavali i ranije slali.
Kada je delegacija iz Antiohije završila sa svojim sugestijama neki vernici, koji su u prošlosti bili dosledni fariseji, ustadoše. Uprkos njihovoj veri u Hrista, oni još uvek nisu umrli svom samopouzdanju. Oni su zahtevali ne samo da se nejevrejski vernici obrežu, nego i da se potčine čitavom zakonu. Takvim zahtevom su ovi fanatični fariseji, koji su se radovali Hristovoj pobedi, pokazali da se ne protive propovedanju nejevrejima. Oni su jedino revnosno zahtevali da novi obraćenici postanu judeisti, da ne bi došlo do toga da se neki novi savez pojavi uporedo sa Mojsijevim savezom. Ovim zahtevom, oni su dela Isusa, Sina Božijeg, postavili na isti nivo kao i dela Mojsija, proroka Božijeg. Na taj način su oni pokazali svoje potpuno nerazumevanje Novog zaveta, koji nosi slobodu od zakona, čije ispunjenje se ispoljilo u Božijoj potpunoj ljubavi.
MOLITVA: O Gospode Isuse, otvori nam oči kako bismo mogli da te vidimo, i da prepoznamo veličinu tvoje ljubavi, kako se ne bismo uzdali u sebe, ili se čvrsto držali naše slabe sile, nego zavisili isključivo od tvoje pobede. Pomozi nam da čitamo i razumemo Svetu Bibliju kroz prosvetljenje Duha Svetog, i da postanemo verni tvom Novom zavetu, koji nam je otkriven u tvom Svetom Evanđelju.
PITANJE 72: Zbog čega je crkva u Antiohiji odlučila da ne rešava sama svoje probleme, nego da zatraži od apostola u Jerusalimu da oni dođu do konačnog rešenja?