Previous Lesson -- Next Lesson
11. Petar i Jovan u tamnici i prvi put izlaze pred sud (Dela 4:1-22)
DELA 4:19-22
19 Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Sami prosudite da li je pred Bogom pravo da vas slušamo pre nego Boga? 20 Mi ne možemo da ne govorimo o onom što smo videli i čuli.“ 21 A oni im još jednom zapretiše pa ih oslobodiše. Nisu mogli da odluče kako da ih kazne jer je sav narod slavio Boga zbog onog što se dogodilo. 22 Jer, čovek koji je bio čudesno izlečen imao je više od četrdeset godina.
Vrhovni sud je odlučio da dvojica apostola isceljeni čovek više ne propovedaju u imenu Isus. Dvojica svedoka, međutim, su odgovorili da ako treba da biraju između Božije volje i naređenja ljudi, nemaju drugog izbora osim da budu poslušni Bogu. Oni su morali da se usprotive svakom obliku licemerne istine ili pretvaranju. Ovo protivljenje nije poticalo od buntovnog duha, nego od poslušnosti Svetom Duhu, koji ne vodi vernike u oružanu revoluciju, nego ih vodi da smelo svedoče za Isusa.
Dvojica apostola odgovoriše u isti glas: „Mi ne možemo da ne govorimo o onom što smo videli i čuli.“ Njihova srca i životi bili su ispunjeni doživljajima sa Hristom, koji je vaskrsao iz mrtvih. Usta govore ono čega je srce puno. Dakle, dragi brate, kako ti razgovaraš tokom dana? Koliko često izgovaraš Isusovo ime? Da li Duh Gospodnji prebiva u vama? Ili duhovi novca, nečistote i ravnodušnosti vladaju vama? Ti si ono što govoriš. Ti nisi ono što prećutkuješ. Isusovi sveti svedoci ne mogu a da ne proslavljaju svog živog Gospoda, zato što su oni primili Svetog duha, i on je od njih načinio svedoke za osobu Isusa. To je njihovo zvanje, njihova služba, i njihova punomoć. Božija sila je uključena u svedočanstvo Isusovih dela i reči. Zbog toga govorite i nemojte ćutati. Ipak, molite se pre nego što progovorite, da ne biste postali kao činele koje zveče ili bubanj koji odzvanja.
Vođe naroda nisu mogle da smisle nijedan način da kazne ili istrebe Hristove svedoka, a da pri tom ne izazovu pometnju u narodu i ugroze svoju vlast. Tako su ih upozorili, nadajući se da će u njihovoj pretnji pronaći neki metod koji će im od tog časa davati pravo i sposobnost da uguše taj Hristov pokret. Kako je bilo predivno videti čitav Jerusalim preplavljen ljudima koji su slavili Boga, zadivljeni zbog ovog čudesnog isceljenja. Stanovnici su kroz ovo čudo, istog časa shvatili da prisustvo Svevišnjega još uvek nije napustilo njihov grad, već se nadvilo nad ubogima. Sila njegovog spasenja je radila kroz svedoke njegovog Hrista.
12. Zajednička molitva crkve (Dela 4:23-31)
DELA 4:23-31
23Oslobođeni, Petar i Jovan odoše svojima i izvestiše ih o svemu što su im rekli prvosveštenici i starešine. 24 Kad su ovi to čuli, jednodušno zazvaše Boga i rekoše: „Gospodaru, ti koji si stvorio nebo, zemlju i more, i sve što je u njima, 25 rekao si Svetim duhom kroz usta svog sluge Davida, našeg oca: ‘Zašto se pagani bune, a narodi uzalud kuju zavere? 26 Ustaju zemaljski kraljevi i kneževi se udružuju protiv Gospoda i protiv Pomazanika njegovog. 27 Zaista, Irod i Pontije Pilat su se u ovom gradu udružili s paganima i s narodom Izraelovim protiv tvog svetog sluge Isusa, koga si pomazao, 28 da učine onako kako su tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredile da se dogodi. 29 Sada, Gospode, pogledaj njihove pretnje, i daj svojim slugama da tvoju Reč govore sa svom smelošću. 30 Pruži svoju ruku da imenom tvog svetog sluge Isusa bude izlečenja, znamenja i čuda.“ 31 Kad su završili molitvu, zatrese se mesto na kojem su se okupili i svi se ispuniše Svetim duhom pa počeše smelo da govore Božiju reč.
Nakon što su bili pušteni, dvojica apostola su otišla nazad u gornju sobu, gde su se neka braća okupljala na neprekidnu molitvu. Dok god je bilo ko od njih bio u tamnici, oni bi nastavljali da se naizmenično mole, tražeći od Gospoda da onome ko je u tamnici pruži silu, mudrost, hrabrost, vođstvo i zaštitu. Kada su se Petar i Jovan vratili i ispričali im kako im je Gospod pomogao da pred vladarima njihovog naroda posvedoče o imenu Isus i o spasenju, oni su se jako radovali i zahvaljivali su Bogu. Istovremeno, oni su se rastužili zbog zapovesti vrhovnog suda koja im je zabranjivala da propovedaju na dalje u imenu Isus, zato što se ta odluka odnosila na sve njih zajedno. Oni su očekivali da će se vladari pokajati. Međutim, sada je delovalo kao da su vladari još više otvrdnuli svoja srca prema Isusu. Oni su se molili za spasenje prvosveštenika i starešina, a rezultat toga je bilo još veće protivljenje i pretnje.
Nakon što su dva apostola bila puštena, dogodilo se još jedno čudo. Crkva se nije sastala kako bi se posavetovali o najboljem načinu zaobilaženja te odluke koja ih je sprečavala da govore u imenu Isusa Hrista. Njeni članovi nisu predlagali ni kompromis, ni oprezne govore, niti čekanje na neka bolja vremena. Umesto toga, oni su kleknuli na molitvu i upravili su svoje poglede ka svemoćnom Bogu koji je stvorio nebesa i zemlju i sve što postoji. Oni su zaboravili i na ljude, i na činjenice i na vlasti. Svevišnji je bio njihov Otac. Oni su njemu postavili sva svoja pitanja, i pred njega su izneli pretnju vrhovnog veća, koje je već bilo odgovorno za Isusovo raspeće.
Sveti duh je usmerio ovu Božiju porodicu da se jednodušno, zajedno mole, recitujući neke stihove iz 2. Psalma. Ovi Psalmi, Jevrejske pesme slavljenja, ispunjavale su njihova srca. Svi su oni postali proroci u duhu proroštva. Oni su u potezima njihove vlade i razvoju Rimskog carstva videli pobunu čoveka protiv Boga i njegovog Hrista. Kada bismo i mi imali proročku pronicljivost, pa da možemo da prepoznamo našu situaciju usred trenutnih političkin, ekonomskih i religioznih događanja! Ovaj svet juri ka trenutku kada će razni narodi i nacije biti ujedinjeni u jednu ogromnu svetsku državu kojom će vladati antihrist, koji će zatim vojevati protiv Boga i njegovog Hrista.
Ovaj pokret, predvođen đavoljim duhom, započeo je u Jerusalimu upravo u to vreme, kada su se neprijatelji Božiji okupili zajedno da ubiju Isusa. Jevrejski narod i rimske vlasti, uprkos njihovom međusobnom neslaganju, ujedinili su se zajedno protiv Gospodnjeg Hrista. Međutim, Pilat - rimski namesnik, Irod - kralj, i Kajafa - prepredeni sudija, doživeli su veliki neuspeh. Njihova presuda je postala neupotrebljiva i beskorisna, zato što raspeti Hrist nije istrunuo u grobnici. Umesto toga, on je vaskrsao, preokrećući sve zle ljudske planove u Božiju pobedu. Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole. Planovi Svevišnjega su neprimetni, puni milosti, milosrđa i saosećanja. Neprijatelji Božiji moraju da mu služe, zato što ništa u našem svetu ne može da se dogodi izvan volje našeg nebeskog Oca. On nas ne prepušta naručju smrti.
U ovakvoj veri, grupa koja se molila sakupila je hrabrosti, tako da su pretnje vladara prepustili u Božije ruke. Oni nisu dugo govorili o svojim nevoljama i progonstvu, već su Bogu predali tu zapovest nepravednika da prestanu da govore o Isusu. Sveti duh ih je vodio da zatraže od Gospoda dodatnu snagu u njihovoj službi svedočenja o Isusu Hristu. Oni su tražili od Boga da im pruži podršku kroz mudrost, hrabrost, i snagu kako bi pred svojim slušaocima mogli da oslikaju Isusa Nazarećanina kao Spasitelja čitavog sveta. Ovo je čisto svedočanstvo o samoj reči Božijoj. Bog govori direktno kroz onoga koji svedoči o Isusu i blagosilja njegovo svedočanstvo. Svetac poziva sve ljude do krsta, kako bi on mogao da ih otkupi, očisti i usavrši. Da li si ti, dragi verniče, otvorio svoja usta za Boga, ili se još uvek plašiš? Da li se moliš za smelost i dar ovlašćenja kako bi govorio vođen Svetim duhom?
Oni koji su se okupili na molitvi takođe su tražili da ta sila Božija urodi plodom. Dok su govorili reč Božiju, doživeli su njeno silno delovanje među njima. Oni nisu tražili znamenja čisto da bi potvrdili svoju veru kao pojedinci. Čitava crkva je preklinjala Boga za isceljenja i čuda kako bi se proslavilo ime našeg Spasitelja. Oni su želeli da oni sumnjičavci i oni kojima je potrebno dugo vremena da bi poverovali shvate da ne postoji nijedan drugi put do neba osim kroz Isusa, koji u svojim rukama drži klučeve raja i pakla.
Bog je čuo ovu hrabru molitvu vere i uslišio je. To je jedini zapis molitve koju imamo iz prve crkve. Bog je ispružio svoju ruku i blagoslovio je ovaj sastanak tako da su stolice podrhtavale i čitavo mesto se protreslo. Svi su bili ispunjeni Svetim duhom kao na dan Pedesetnice. Kad god se molimo u skladu sa Duhom Božije ljubavi, tražeći od njega da ispolji svoju istinu, Bog odgovara na našu molitvu istog trena i sa sigurnošću. Bog osnažuje Hristove služitelje, izazivajući hrabrost u njima i učvršćujući ih u nadi kroz veru. On ih ispunjava silom ljubavi.
Kakav je bio rezultat ove jedinstvene molitve? Iako su im vladari zapovedili da ne govore u imenu Isus, oni su još smelije i još javnije govorili o njihovom Spasitelju. Oni su propovedali njegovo ime u njihovim kućama, po sokacima i ulicama, pa čak i u širokom hramskom dvorištu. Gospod ih je iznova ispunio svojim Duhom, i osposobio ih je da budu njegovi svedoci. Razmislite pažljivo o značenju ove poznate molitve prve crkve. I ti, dragi verniče, uz molitvu možeš da učestvuješ u njenom objavljivanju.
MOLITVA: Oh, veličanstveni Oče, ti si Stvoritelj, Spasitelj i Dovršitelj naših dana. Svet okuplja svoje narode protiv tebe. O Gospode, pogledaj na njihove pretnje, i pomozi tvojim slugama da govore tvoju reč još smelije. Čini čuda, znamenja i znakove kroz ime tvog svetog Sina, Isusa.
PITANJE 24: Zbog čega je objavljivanje reči Božije preko potrebno i od suštinskog značaja da bi Sveti duh delovao?