Previous Lesson -- Next Lesson
03 -- PRVA BOŽIJA ZAPOVEST: NEMOJ IMATI DRUGIH BOGOVA
IZLAZAK 20:3
"Nemoj imati drugih bogova uza me!"
03.1 - Klanjanje idolima u današnje vreme
Ako živimo u industrijskoj zemlji, gotovo nikada nećemo naići na ljude koji se klanjaju idolima, bilo da su od drveta, kamena, pa čak i zlata. Međutim, ako posetimo Aziju ili Afriku, sigurno ćemo naići na mnoštvo idola i ljude koji im se zaista u strahu klanjaju.
U časopisu "India Airlines" nalazi se slika Durge, boginje rata, koja sa svojih šest ruku ubija bilo kog napadača. Ljudske lobanje su bile razbacane oko Durge. Ne samo da je bila hrabra u ratu, već i svako ko bi joj prišao, bio bi spaljen vatrom koja kulja iz njenih usta. I smešila bi se dok ubija neprijatelje.
U Indiji ćete pronaći izrezbarene statue slona koje predstavljaju boga Ganahati. S vremena na vreme, hindusi polažu mirisno cveće pred njih. Za vreme posebnih proslava, venci napravljeni od cveća ukrašavaju plastične slonove koji su visoki čak i do 10 ili 20 metara visoki. Svetina prati ove idole niz ulicu sve dok ih ne bace u reku ili more, u nadi da će im ribolov dobro ići i da će tokom godine biti pošteđeni razarajućih poplava.
Tokom posebnih praznka, na hiljade krava se vodi u hramove gde ih prskaju svetom vodom, kako bi bile dobrog zdravlja. Nakon toga im farbaju rogove svetlim bojama u znak posvećenja.
Ako bismo posetili Ladakh dolinu iza Himalajskih planina ili otputovali u neku budističku zemlju, videli bismo ogromne zlatne, nasmejane statue Bude i ljude koji ničice padaju pred njima s apsolutnim poštovanjem. Jedna trećina čovečanstva se još uvek klanja idolima i na taj način krši prvu zapovest. Ovi obožavaoci idola veruju u moć ovih statua i u reinkarnaciju. Veliki broj ljudi u Africi i Indoneziji se i dalje nalazi u duhovnom ropstvu takvih običaja. Drugi se klanjaju svojim precima. Kada bi samo doživeli Isusov autoritet, bili bi oslobođeni svakog straha od duhova, kao i od idolopoklonstva i vračanja. Tada im više ne bi bila potrebna ni magija niti plave perle i odbacili bi mrtve idole zato što bi bili zaštićeni od bilo kakvog uticaja zlih duhova.
Naš nebeski Otac nas izbavlja od raznih strahova, pa čak i od neodoljivog gospodara Džina, i u potpunosti nas oslobađa svih uticaja vradžbina. Krv Isusa Hrista, Sina Božijeg, je najveća zaštita od svih zlih sila. Što god da je napisano ili izgovoreno kao prokletstvo u ime sila tame protiv onih koji slede Gospoda Isusa, biće razbijeno u imenu našeg Gospoda. On ostaje silno utvrđenje svima onima koji dođu k njemu.
03.2 - Savremeni idoli
Nažalost, novi način klanjanja idolima se uvukao u industrijske zemlje, gde su statue zamenjene automobilima, televizijom i slavnim ljudima. Čovek se više oslanja na savremenu tehnologiju nego na živog Boga. On ulazi u svoj auto i vozi velikom brzinom po asfaltnim putevima. Auto je postao idol savremenim ljudima. Oni ulaze u njega i prepuštaju se njegovoj sili. Dok su izraelci u prošlosti plesali oko zlatnog teleta, savremena civilizacija se okreće oko najnovijeg modela automobila. Vlasnik štedi i žrtvuje se za svoj auto; on ga čisti, polira i sluša zvuk motora mnogo više nego što sluša ljude oko sebe. On troši dosta vremena i značajnu sumu novca na auto - mnogo više nego što daje za siromašne. Da li je čovek postao rob moderne tehnologije? Gomile ljudi hrle na stadione kako bi posmatrali trke automobila i sportske događaje. Ali, samo nekolicina sedi u crkvenim redovima, zajednički slaveći Boga.
Isus nas posebno upozorava na ljubav prema novcu. On je rekao: "Niko ne može da služi dvojici gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati." "Jer, srebroljublje je koren svih zala." Socijalizam i kapitalizam imaju isti cilj. Dok su kapitalisti već bogati, socijalisti žele da se obogate manipulacijom i nasiljem. Ljudi i dan danas igraju oko zlatnog teleta. Ne zavaravajte se: Bog se ne da ismevati. Niko ne može služiti i Bogu i novcu. Isus je bio siromašan, ali zadovoljan. On oštro upozorava svoje sledbenike protiv bogatstva: "Oni koji žele da se obogate, padaju u iskušenje i zamku" (1. Timoteju 6:9; Matej 6:24; 19:24).
Pa ipak, glavni idol koji vlada svim kulturama i religijama je naš super-ego. Svaka osoba je sklona tome da misli da je najbolja, najlepša i najvažnija. Ako zaista ne razmišljaju o tome, podsvesno su željni toga. Svako za sebe misli da je centar sveta. Neko je upitao trogodišnju devojčicu: "Šta želiš da budeš kad porasteš?" "Statua!" odgovorila je. "Zašto?" "Zato da bi svi gledali u mene." Ponos i sebičnost teku našim venama. To je sušta suprotnost Hristovom poniznom duhu. Isus je rekao: "A kako biste mi i verovali kad prihvatate pohvalu jedan od drugoga, a ne tražite pohvalu od jedinoga Boga?" "Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i naći ćete odmor za svoju dušu. Jer, moj jaram je blag i moje breme je lako." "Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga." "A ti li ćeš tražiti sebi velike stvari? Ne traži" (Jovan 5:44; Matej 11:29-30; 16:25-26; Jeremija 45:5).
03.3 - Savlađivanje idolopoklonstva
Zbog čega je zabrana slavljenja drugih bogova pored Boga stavljena kao prva zapovest? Zapravo, postoji samo jedan Bog. Sve slavne ličnosti ovoga sveta su prolazne. Jedino Bog živi večno. On nas je stvorio i zbog toga njemu pripada sva slava i čast. On je centar čitavog univerzuma. Naša sebičnost mora svakodnevno da se lomi, sve dok se ne pokajemo i radosno počnemo da služimo Bogu. Moramo sebe staviti Bogu na raspolaganje. Temelj našeg života ne sme biti ni naš račun u banci, niti naše zdravlje ili naš talenat.
Avraam je jako voleo Isaka, svog zakonskog naslednika i dugo očekivanog sina. On je bio toliko preokupiran svojim sinom, da se činilo kao da mu je bio važniji i od Boga. Tada je Gospod stavio svog slugu na test. Naredio mu je da svog ljubljenog sina prinese Bogu kao žrtvu paljenicu. Avraam je bio spreman da učini ono što je delovalo nemogućim, da prinese svog sina kao žrtvu i svu slavu da dâ jedino Bogu. Ipak, Bog je u poslednjem trenutku sprečio Avraama da ubije dete Božijeg obećanja i umesto njega je obezbedio ovna. U ovom stanju unutrašnjeg nemira, Bog se proslavio u trenutku kada je Avraam bio spreman da se konačno rastavi od svog sina. Time je dokazao da voli Gospoda više od svog ljubljenog sina.
Moramo, s vremena na vreme, da se preispitamo i vidimo da li postoje neki veliki ili mali idoli koji su se isprečili između nas i Gospoda. To mogu biti knjige, nakit, portreti, sećanja, hobiji, navike, novac, kuće i tako dalje. Čak i ljudi ponekad mogu da zarobe naša srca.
Iskušenje idolopoklonstva se manifestuje i kroz ljude koji obožavaju svoje vladare. Čitavi narodi su bili opčinjeni Napoleonom, Ataturkom, Hitlerom, Naserom, Homeinijem i drugima. Pa ipak, njihove knjige i letopisi bi ubrzo nakon njihove smrti bili spaljivani i uništavani. Prorok Jeremija upozorava ljude protiv opčinjenosi ljudima ili oslanjanja na ljudsku pomoć. " Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i koji stavlja telo sebi za mišicu" (Jeremija 17:5).
Ljudi često obožavaju filmske glumce ili sportske šampione, kao da su bogovi. Omađijani su muzičkim koncertima, a na stadionima se pretvaraju u histerične mase. Moramo ovde biti jako pažljivi. Ne želimo reći da služenje ljudima i poštovanje prema njima predstavlja greh. Ali, voleti i verovati ljudskom biću više nego Bogu, predstavlja duhovnu izdaju. Zar se Bog nije povezao sa nama jednim večnim savezom? Nije ni čudo da Hrist naziva ljude "zlim i preljubničkim naraštajem", zbog toga što ne vole Boga svim svojim srcem, nemaju duboko poštovanje prema njemu i On im nije jedina uzdanica.
Idolopoklonstvo se danas ispoljava na različite načine i to je rezultat praznine koja je nastala usled odlaska od Boga. Gospod je ljubomoran Bog, i On želi da naša srca pripadaju isključivo njemu. On nije zadovoljan time ako mu svoju ljubav i pokornost pokazujemo samo delimično ili čak u većoj meri. On želi da budemo njegovi u potpunosti i zauvek. Stoga, drevni i savremeni idoli moraju nestati iz naših života, a mi moramo iznova obnoviti svoju predanost našem nebeskom Ocu. Zapitajte se, koji su to skriveni idoli u vašem životu, i šta treba da učinite kako biste ih se zauvek rešili?
03.4 - Da li hrišćanska vera protivreči Prvoj Božijoj zapovesti?
Jevreji i muslimani se mogu složiti sa dosadašnjim hrišćanskim tumačenjem Deset Božijih zapovesti. Ipak, oni optužuju hrišćane da svojom veroispovešću krše prvu zapovest. "Vi hrišćani ste zapravo nevernici" govore, "zato što kršite prvu i najveću zapovest. Vi hulite na Boga, tvrdeći da postoje tri boga i da je jedan od njih umro na krstu." Jevreji i muslimani optužuju hrišćane za hulu zbog toga što veruju u jedinstvo svetog Trojstva.
Na koji način je Isus odgovorio na takvu optužbu? Isus se svakodnevno suočavao sa ovakvim pitanjima tvrdokornih ljudi. Isus je svoje jedinstvo sa Bogom obrazložio na veoma jasan način: "Ja i Otac smo jedno" (Jovan 10:30). On nikada nije rekao "Ja i Otac smo dvojica," već jedno! Nakon toga je rekao: "Ja sam u Ocu i Otac je u meni." Pre nego što je bio uhapšen, On se molio za svoje sledbenike: "Da budu jedno kao što smo mi jedno" (Jovan 17:22). Ove reči potvrđuju jedinstvo svetog Trojstva. Oblik množine se, ovde, shvata kao jednina. Isus je svedočio o svom savršenom jedinstvu sa Ocem. Ova istina se ne može shvatiti matematičkim putem. "Niko ne može reći: "Isus je Gospod", osim u Svetom Duhu" (1. Korinćanima 12:3). Ovo je večna, duhovna istina. Ako nismo otvoreni za duha Božijeg, nećemo moći da razumemo duhovne istine.
Isus je rekao: "Ko me voli, držaće se moje Reči i moj Otac će ga voleti, i mi ćemo doći k njemu i kod njega se nastaniti" (Jovan 14:23). Isus je obećao svojim sledbenicima da će njegov Sveti Duh prebivati u njima. Istovremeno, On ih je uveravao u savršeno jedinstvo sa nebeskim Ocem, kao i u to da će i oni prebivati u srcima njegovih sledbenika.
Hrišćani ne veruju u tri različita boga, već u jednog Boga koji je sebe objavio kao Oca, Sina i Svetog Duha. Ispovedanjem jedinstva Trojstva, mi ne kršimo prvu zapovest, već je ispunjavamo. Duh Božiji se izlio u naša srca kao rezultat našeg izmirenja sa Bogom kroz smrt Isusa Hrista. Verni Duh nas ohrabruje da Boga nazivamo svojim Ocem i da svetimo njegovo Očinsko ime. Podjednako verujemo u Isusa i volimo ga svim svojim srcem zato što se "Božija ljubav već izlila u naša srca kroz Svetog Duha, koji nam je dat" (Rimljanima 5:5). Moramo shvatiti da je jedinstvo svetog Trojstva skriveno pred svima koji nisu nanovo rođeni Svetim Duhom i koji ne tragaju za ovom veličanstvenom istinom.
Kur'an zapravo ne napada Trojstvo u koje hrišćani veruju. On zapravo napada sektaško trojstvo, koje napadaju i kojem se takođe protive sve hrišćanske crkve. Kur'an se bori protiv trojstva oca, majke i sina (Sura al-Maida 5:116). Kur'an se takođe protivi verovanju da je Bog Isus, sin Marijin (Sura al-Maida 5:17,72) ili samo jedan od trojice (Sura al-Maida 5:73). Zapravo preciznije shvatanje Svetog Trojstva iz Biblije jeste da je Bog uključujuće jedinstvo, večno zajedništvo, Trojstvo Oca koji govori kroz svoju Reč i deluje kroz svog Duha. Mi odbacujemo biološko trojstvo oca, majke i sina, kao i tvrdnju da je Bog Hristos, sin Marije. Mi ispovedamo Boga Oca, Boga Sina i Boga Svetog Duha kao jednog i jedinog Boga.
03.5 - Šta Stari zavet kaže o Trojstvu?
Stari zavet sadrži neke stihove koji na izrazit način ukazuju na jedinstvo Boga u Svetom Trojstvu. Čak ni Kur'an ne može ovo da porekne.
U Psalmu 2:7,12, čitam o Božijem otkrvienju o Isusu hiljadu godina pre njegovog rođenja: "Ti si sin moj, ja te sad rodih." Takođe je upozorio narode rečima: " Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom."
Isaija 7:14 ističe, 700 godina pre Hristovog rođenja: "Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo [što znači Bog sa nama]."
Isaija 9:6 sadrži veliko obećanja: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." Ove božanske reči u Starom zavetu svedoče o tome da je Isus Bog, ako i o njegovom savršenom jedinstvu sa Ocem.
Po rečima 2. Samuilove 7:12-14, car David je primio obećanje da će jedan od njegovih potomaka, "koji će izaći iz utrobe njegove", istovremeno biti i Sin Božiji. Od tog trena, drugo ime za Mesiju ili Sina Davidovog je bilo Sin Božiji.
U Psalmu 110:1, čitamo: "Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim." Zar postoje dva Gospoda? Nikako! Ipak, ovi stihovi opisuju savršeno jedinstvo između Boga, Oca, Sina i Svetog Duha.
Od samog početka, Bog je govorio u množini: " Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi" (Postanak 1:26).
To nam pokazuje da svedočanstvo o jedinstvu Svetog Trojstva nije hrišćanska izmišljotina. Radije, to je istina koju je Bog otkrio još hiljadu godina pre Hristovog rođenja. Ko može da se usprotivi Božijem otkrivenju?
03.6 - Šta Kur'an govori o božastvu Hrista
Ne samo da Petoknjižje, psalmi i proroci svedoče o jedinstvu Boga, Oca, Sina i Svetog Duha, već i Kur'an takođe sadrži stihove koji potvrđuju hrišćansko svedočanstvo. Kada bi svaki musliman čitao Kur'an otvorenog uma, bio bi presvedočen stihovima koji govore o Mariji, devici, koja je rodila Isusa. Isus je bio rođen kao Reč Allaha, bez ikakve ljudske intervencije. Allah je udahnuo svog Duha u devicu Mariju i, na taj način, Isus je bio rođen (Suras al-Anbiya 21:91 i al-Tahrim 66:12).
Sure Ali 'Imran 3:45, an-Nisa' 4:171 i Maryam 19:43 posebno naglašavaju da je Isus utelovljena Reč Allaha i duh od njega. Ove reči predstavljaju islamski eho Evanđelja u skladu sa Jovanovim rečima: "I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu" (Jovan 1:14).
U Surama al-Baqara 2:87, 352 i al-Ma'ida 5:110, čitamo da je Hrist osnažen Svetim Duhom kako bi od blata mogao da napravi obličje ptice i oživi je svojim dahom. On je isceljivao slepe i gubave i mrtve je vraćao u život uz Allahovo dopuštenje. Ovaj sklad na delu između Allaha, Hrista i Svetog Duha je jasno otkriven u Kur'anu. Zbog čega se muslimani bune protiv Boga i njegovog Mesije?
U Suri Maryam 19:21, možemo pročitati: "da ga učinimo znamenjem ljudima i znakom milosti Naše." Uvek je iznenađujuće da Allah u Kur'anu govori za sebe u množini i Hrista naziva Milošću od Milostivoga. Što znači da je On ista materija koja potiče od božanske srži.
Dosta stihova iz Starog zaveta, kao i Kur'ana potvrđuju jedinstvo Trojstva. To je za nas ohrabrenje da se pridružimo anđelima veličajući Boga rečima: "Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove!" (Isaija 6:3). Ponavljanje reči "svet" tri puta ukazuje na to da je Otac svet, Sin je svet i Sveti Duh je svet i oni su jedno u potpunoj svetosti.
03.7 - Hrišćansko verovanje u božanstvo Hrista
To nije bilo nikakvo preuveličavanje kada su Hristovi apostoli jednoglasno svedočili o njegovom božanstvu. Uprkos opasnostima od smrti, Pavle je otvoreno govorio: "Hrist je slika nevidljivog Boga" (Kološanima 1:15). Jovan priznaje: "Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine" (Jovan 1:14). Apostol Petar svedoči: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Matej 16:16).
Vaseljenski sabor u Nikeji je sažeo hrišćansku veru rečima: "Hrist je Bog od Boga, Svetlost Svetla, Bog istiniti od Boga istinitog, rođen, a ne stvoren, jednosušti Ocu."
Muslimani i jevreji, svojim krutim doktrinama, postavljaju ograničenja Božijoj svemoćnosti. Ko može odbaciti Božije otkrivenje o njemu samom onakvom kakav jeste? Ko ima prava da spreči Svemoćnoga u tome da ima sina i da ga žrtvuje kako bi spasio svet? Bog je slobodan! Hrist je postojao još pre stvaranja. On je postao čovek da bi izmirio svet sa Bogom i povratio nebeski mir. Hrist je postao čovek da bi spasio svet. On je ostao bezgrešan kako bi mogao da ukloni grehe sveta. Jovan krstitelj govori o ovom božanskom pozivu: "Evo Jagnjeta Božijeg, koje odnosi grehe sveta!" (Jovan 1:29). Kao rezultat toga, mi smo usvojeni i Boga nazivamo Ocem našim na nebu, zbog toga što su nam gresi oprošteni. Hrist je zadobio veliko spasenje za sve ljude, ne samo za hrišćane. Njegovo spasenje je na raspolaganju hindusima, budistima, jevrejima, muslimanima i ateistima. On daje večni život svima koji se potpuno pouzdaju u njega i prihvataju ga kao svog Gospoda i Spasitelja. Sin nas vodi ka Ocu, a Otac nas privlači k Sinu. Bog se objavio prilikom Isusovog krštenja u reci Jordanu: "Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji" (Matej 3:17). Ko može ikada da zaustavi glas sa neba?
03.8 - Koji je cilj Prve Božije zapovesti?
Cilj prve zapovesti je jednostavno da volimo Boga. Mojsije je, ovu privilegiju, pretičio u najvažniju zapovest: "Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" (Ponovljeni zakon 6:5). Mi ili volimo Boga i živimo u skladu sa njegovim Duhom ili ga mrzimo i živimo protiv njegove volje. Ako volimo Boga, onda razmišljamo o njemu, slušamo ga, činimo ono što je ugodno njemu, živimo za njega i čeznemo za njim, kao što nevesta čezne za svojim mladoženjom i čita njegova pisma iznova i iznova. Međutim, oni koji insistiraju na svom ponosu i sebe vide kao polu-bogove, okrećući leđa pravom Bogu, sigurno će zaboraviti njegovu Reč, i u okorelosti svog srca pre ili kasnije će doživeti Božiji gnev.
A oni koji vole Hrista, otvoreni su za Duha Božijeg. Oni primaju oproštenje za sve svoje grehe i žive u sili Svetog Duha. Oni se preobražavaju u obličje njihovog Oca, pošto se svakodnevno mole da ime Oca bude sveto u njihovim životima i njihovim domovima. Ako zaista volimo Boga, okrećemo se njemu i primamo milost na milost. Svakodnevno doživljavamo očišćenje savesti, živimo u slobodi Božije dece i učestvujemo u njegovoj duhovnoj službi. Oni koji uistinu vole Boga, odbacuju idole iz svojih života i čvrsto stoje u novom savezu, čija je tajna objavljena kroz pojam naše vere i našeg života: "Bog je ljubav. Ko živi u ljubavi, u Bogu živi i Bog živi u njemu" (1. Jovanova 4:16).