Previous Lesson -- Next Lesson
3. Hristova milost je savladala smrt, greh i Zakon (Rimljanima 5:12-21)
RIMLJANIMA 5:12-14
12 Stoga, kao što je greh ušao u svet preko jednog čoveka, a preko greha smrt, tako je smrt snašla sve ljude jer su svi zgrešili. 13 Greh je u svetu bio pre Zakona, ali greh se nikome ne računa kad nema zakona. 14 Od Adama do Mojsija, međutim, smrt je vladala i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prekršajem kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći.
Pavle nam razjašnjava tajnu smrti, pokazujući da je naš greh razlog našeg uništenja. Naši prvi roditelji su započeli pobunu protiv Boga, i oni su požnjeli osudu na smrt, uvlačeći sva bića u njihovu iskvarenost, zbog toga što pripadamo istoj rasi. Od tog vremena, smrt vlada nad svim bićima, pa čak i nad učiteljima zakona i pobožnim ljudima Starog zaveta, jer greh se na vidljiv način pojavio, a smrtna kazna je postala pravosnažna od samog pojavljivanja zakona.
Svi mi umiremo zato što smo grešni. Naš ljudski svet nema večan život. Postepeno idemo ka smrti, zbog toga što u sebi nosimo seme smrti. Međutim, Bog nam daje vremena da se pokajemo kako bismo prihvatili Spasitelja i ušli u novi život kroz našu hrišćansku veru.
RIMLJANIMA 5:15-17
15 Ali, milosni dar nije kao prestup. Jer, ako su mnogi umrli zbog prestupa jednog čoveka, koliko obilnije se na mnoge izlila Božija milost i dar koji je došao milošću jednog čoveka, Isusa Hrista. 16 I taj dar nije kao ono što je došlo preko onog koji je zgrešio. Naime, posle jednog prestupa došao je sud koji je doneo osudu, a milosni dar je došao posle mnogih prestupa i doneo opravdanje. 17 Jer, ako je zbog prestupa jednog čoveka smrt vladala posredstvom tog jednog čoveka, koliko će pre oni koji primaju izobilje milosti i dar pravednosti vladati u životu posredstvom jednog čoveka, Isusa Hrista!
Pavle nam objašnjava tajnu greha i smrti preko prvog Adama, i pravednost i život preko drugog Adama, koga on naziva našim prvim ocem: "slika Hrista, koji će doći".
Pavle nije rekao da se na isti način kao što se greh i smrt proširila na mnoge preko Adama, isto tako Božija milost i dar večnog života širi na mnoge preko čoveka Isusa; jer Hrist je veći od Adama, i drugačiji je od njega. Naš Gospod nam daje, ne nešto malo, već izobilje nebeske milosti i darova. Njegova milost obiluje u mnogima. Ona nije smrtonosna i parališuća kao smrt, već donosi probuđen, plodonosan, rastući i snažan život.
Božija presuda protiv greha je započela sa prvim čovekom, i automatski je na sve prenela osudu. To nije isto kao i opravdanje, koje nije počelo sa jednim grešnikom, nego sa svim grešnicima, zato što ih je Isus opravdao sve odjednom. Ko god veruje u njega je opravdan.
Kada je smrt, zbog greha naših prvih roditelja, postala smrtonosni kralj nad čitavim čovečanstvom, Isus je otvorio, svojom velikom milošću, izvor pomoći i dobrote, iz kojeg večni život teče ka svim vernicima. Ipak, Božiji život nije na silu zavladao srcima vernika, kao što je to smrt učinila, ali oni koji su očišćeni zauvek će vladati sa Hristom, njihovim Spasiteljem i Gospodom. Zapravo, Hristova veličina se ni u kom slučaju ne može ni porediti sa Adamom, zato što su Božija milost i život potpuno drugačiji od smrti i osude.
RIMLJANIMA 5:18-21
18 Kao što je, dakle, zbog jednog prestupa sve ljude snašla osuda, tako je zbog jednog pravednog dela došlo opravdanje koje donosi život svim ljudima. 19 Jer, kao što su neposlušnoću jednoga mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni. 20 A Zakon je dodat da se umnože prestupi. Ali, gde se umnožio greh, milost se umnožila još više 21 da bi, kao što je greh vladao pomoću smrti, tako i milost vladala pomoću pravednosti koja vodi u večni život kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda.
Pavle se vraća na svoje opravdano poređenje između Adama i Hrista. U ovom odlomku, međutim, on ne poredi prvo osobe, već njihova dela i njihove uticaje. Zbog jednog prestupa, osuda je zavladala nad svim ljudima, ali zbog jednog pravednog dela, opravdanje i istina u večnom životu bili su ponuđeni svim ljudima. Kako je velika nebeska ponuda! Da, neposlušnošću prvog čoveka, svi smo postali zarobljenici greha; ali prvom poslušnošću, mi smo bili oslobođeni i učinjeni pravednima.
Na kraju, u njegovom poređenju između Adama sa njegovim grehom, i Hrista sa njegovom pravednošću, Pavle ulazi u problematiku zakona. Zakon se nije smatrao korisnim za spasenje sveta zato što je ušao u istoriju spasenja kako bi jasno pokazao prestupe, i izazvao čoveka da upotpuni svoju poslušnost. Zakon je uvećao tvrdokornost čoveka i mnoštvo njegovih greha. Međutim, Hrist nas je približio izvoru svake milosti, i on nam nudi puninu sile i trajnu pravednost kako bi potoci milosti mogli da teku ka svim pustinjama sveta. Pavle se raduje i srećno uzvikuje: "Ako je greh, preko smrti, u prošlosti vladao nad svim ljudima, sada je kraj sa tom zlom vladavinom, jer milost je krunisana kraljica našeg doba, zasnovana na Božijoj pravednosti koja nam je potvrđena Isusovim krstom."
Svaki čovek ima razloga za zahvalnost, olakšanje i slavljenje, zato što su Hristova smrt i vaskrsenje otvorili novi istorijski period za nas, u kome je sila greha i smrti pobeđena. Vidimo razvoj milosti kroz njene plodove i večni život, a punina Božije sile deluje kroz evanđelje u svima onima koji veruju u Hrista.
MOLITVA: Mi te slavimo Gospode Isuse, jer ti si Pobednik nad grehom, smrću i Sotonom. Ti si nas doneo u doba milosti, i učinio si nas partnerima u ugodnim stvarima tvog života. Ojačaj našu veru i prosvetli naše razumevanje kako se ne bismo okretali ranijim silama koje su pobeđene. Učvrsti nas u tvojoj milosti, i donesi u nama sve plodove tvoga Duha, kao dokaz toga da tvoja milost uistinu vada, i da je jača od smrti. Hvala ti zbog toga što si nas blagoslovio tvojom puninom, i čuvaš nas svojom silnom vernošću.
PITANJE:
- Šta Pavle želi da nam pokaže njegovim poređenjem između Adama i Isusa?