Previous Lesson -- Next Lesson
2. Hristovo vaznesenje u nebo (Dela 1:9-12)
DELA 1:9-12
9 I kad je to rekao, bi vaznet na nebo pred nihovim očima, a oblak ga sakri od njihovih pogleda. 10 A dok su oni netremice gledali ka nebu kako on odlazi, dva čoveka u beloj odeći stadoše kraj njih. 11 “Galilejci”, rekoše im, “zašto stojite i gledate ka nebu? Ovaj Isus, koji je od vas vaznet na nebo, vratiće se isto ovako kako ste ga videli da odlazi na nebo.” 12 Tada se oni vratiše u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, a od Jerusalima je udaljena jedan subotnji dan hoda.
Učenici su shvatili da je Hrist živ, i da ima duhovno telo koje nije potčinjeno prirodnim zakonima. On je istovremeno bio u potpunosti čovek i u potpunosti Bog. On je provodio vreme sa svojim sledbenicima tokom četrdesetodnevnog perioda nakon njegovog vaskrsenja, kako bi ih prosvetlio značenjima Starozavetnih proroštava, a posebno onih koji su bili vezani za njegovu smrt i vaskrsenje. Naposletku, on je krunisao svoje učenje obećanjem predstojećeg izlivanja Duha, pomoću čega će apostoli biti ispunjeni Božijom silom.
Ovo je bila poslednja Hristova objava na zemlji. Više nije postojala potreba ni za čim drugim, zato što je Sveti duh dovršio Hristovo delo. On je bio spreman da ode kod svoga Oca. On nije nestao u tajnosti niti je iznenada otišao, kao što je to ponekad činio tokom tog perioda od poslednjih četrdeset dana, kada bi iznenada ulazio ili izlazio kroz zidove i zatvorena vrata. Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih tiho i veličanstveno se vazneo u nebo, pred očima svih učenika. On je nadvladao silu zemljine teže, postavši lakši od vazduha. Njega je sila ljubavi vukla ka Ocu. Oblak koji je okruživao svetog, veličanstvenog Boga nežno i tiho ga je prekrio. Hrist je dovršio svoje delo, i sada je napuštao ljudski domen kako bi ušao u nevidljivu slavu Božiju.
Nije da naš večni Stvoritelj samo prebiva gore na nebu, jer naša zemaljska kugla se neprekidno okreće, tako da je nebo ponekad gore a ponekad je dole. Čak i sunce nije samo iznad nas, već je to ogromna, plamena lopta, jedno sunce među mnogim grupama sunca, koji beži u nepoznato. Gde je onda Bog? I gde je Hrist? Naš Gospod je dao presudan, krajnji odgovor na ovo pitanje kada je rekao: „I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta.“
Bog nije ni gore ni dole, već je sveprisutan svuda oko nas. On nije ograničen vremenom i mestom. Nijedan čovek ne može da shvati veličinu Božije slave. Hrist je korisio načine razmišljanja koje su njegovi učenici mogli da razumeju. On se na vidljiv i otvoren način vazneo u nebo, jer oni su verovali da su nebesa gore. Hrist je poučavao svoje sledbenike na jedan razumljiv način. Sada ih je u potpunosti napuštao kako bi otišao kod svoga Oca, da bi seo njemu s desne strane i vladao zajedno sa njim u večnom jedinstvu. Hrist i Otac su jedno. Sin je u Ocu i Otac je u Sinu. Ko god je video Hrista video je Boga. Mi verujemo u sveto Trojstvo kao jednog Boga: Otac, Sin i Sveti duh. Nijedan čovek ne može na prikladan način da pojasni tu tajnu ovog bliskog jedinstva. Evanđelje nam govori da se Hrist vazneo četrdeset dana nakon njegovog vaskrsenja iz mrtvih, napuštajući domen ljudskih bića kako bi ušao u nebo, u Božiji univerzum. On tamo sedi na prestolu milosti zajedno sa svojim Ocem, u potpunoj slavi, ljubavi i vlasti.
Učenici su znali da je Isusovo vaznesenje na nebo donelo radikalnu promenu u njihove živote i u njihovu istoriju. Postojano su gledali na gore, tek da bi videli svoga Gospoda uskoro skrivenog među oblacima. I za nas je dobro takođe, da gledamo na gore, i podignemo svoja srca ka Hristu, tamo gde se on nalazi zajedno sa svojim Ocem. Mi smo usmereni ka nebu, i naš dom je sa Bogom, našim Ocem.
Živi Gospod nije želeo da njegovi učenici budu toliko usredsređeni na nebo i na stvari koje se tiču budućeg života pa da se ponašaju kao ljudi koji su bili zabezeknuti nekom religioznom fatamorganom. On je želeo da oni budu utvrđeni na zemlji. On je iznenada poslao dva anđela iz nevidljivog sveta, koji su se pojavili u izuzetnoj čistoti, potvrđjujući učenicima činjenicu da Isus zaista jeste bio uzet na nebo. Njegovo vaznesenje nije bila neka optička iluzija, već utemeljena činjenica.
Istovremeno, dva Hristova glasnika su posvedočila da se nada vernika nije okončala, zato što će Gospod ponovo doći na oblacima, isto onako kao što je i otišao. Cilj svetske istorije je skoncentrisan u ovoj jednoj izjavi – Gospod Isus Hrist će doći ponovo! Hrišćanstvo čvrsto i nepokolebljivo drži ovu veru. Naš Gospod živi i doći će ponovo, zato što nas voli i čezne za nama. Mi ne znamo čas njegovog dolaska, ali znamo da on dolazi uskoro i bez ikakve sumnje. Da li i vi čekate na Isusa? Da li je on središte vaših razmišljanja? Da li volite Hrista? Da li svakodnevno razmišljate o njemu? Da li usmeravate svoje molitve ka njemu? Da li sa iščekivanjem očekujete njegov dolazak? Samo oni koji čekaju na svog Gospoda žive mudrim i promišljenim životom.
S velikom i svesrdnom radošću, učenici su se spustili u dolinu Kidron. Vratili su se nazad u Jerusalim sa mesta na kome su stajali zajedno sa svojim Gospodom, na Maslinskoj gori, nedaleko od Getsemanskog vrta. Upravo tamo su svi zaspali dok se njihov Gospod borio sa smrću i gnevom Božije ljutnje. Na posletku, njega su uhapsili i odveli u okovima. Sada više nisu bili prestravljeni košmarom tog užasnog događaja, jer su njihova srca bila ispunjena radošću Hristovog trijumfa. Veličanstvena vest dva anđela odzvanjala je u njihovim mislima i srcima kao zveket ogromnog zvona: Gospod dolazi. On dolazi brzo. On dolazi uskoro.
ZAVRŠNA MOLITVA: Oh, Gospode Isuse Hriste, ti si živ, i tvoji neprijatelji znaju za tvoje vaznesenje. Ti si onaj Pobedonosni koji prebiva u Bogu, Ocu. Ti dolaziš ponovo. Molimo te pouči nas radosti tvog trijumfa, i pokreni svojom rečju naše ruke i naša srca, kako bismo nastavili da služimo u našem svetu sve do tvog povratka.
PITANJE 5: Na osnovu objave dva anđela, na koji način će Hrist ponovo doći?