Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
b) Isus vodi svoje učenike da vide spremnu žetvu (Jovan 4:27-38)
JOVAN 4:31-38
31 A učenici su u međuvremenu molili Isusa, “Rabi, jedi.” 32 Ali, on im reče, “Ja imam da jedem jelo za koje vi ne znate.” 33 Tada učenici rekoše jedan drugom, “Da mu nije neko doneo da jede?” 34 Isus im reče, “Moje jelo je da izvršavam volju Onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo. 35 Zar i vi ne kažete, ‘Još četiri meseca pa žetva?’ Kažem vam: otvorite oči i pogledajte polja – zrela su za žetvu. 36 Žetelac već prima platu i skuplja rod za večni život da se i sejač i žetelac zajedno raduju. 37 U tome se obistinjuje izreka, ‘Jedan seje, a drugi žanje.’ 38 Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste požnjeli plodove njihovog truda.”
Pošto je Isus izbavio dušu one grešne žene i doveo je do večnog života, On se okrenuo svojim učenicima kako bi im učinio sličnu uslugu. Njihove misli su ostale svetovne na materijalnim stvarima. Oni se nisu radovali onome što je Božiji Duh učinio u srcu ove žene. Nesumnjivo je da su hrana i piće neophodni da bismo opstali, ipak postoji mnogo bitnija hrana od hleba, i mnogo moćnije zadovoljenje od onoga koje voda može da pruži. Oni ovo još uvek nisu razumeli. Oni nisu bili ništa bolji od nje, uprkos njihovoj pobožnosti dok su sledili Isusa.
Isus im je objasnio značenje nebeske ili duhovne hrane. Ovo zadovoljava dušu više od bilo kakve materijalne hrane. Isus je iznad svega bio zadovoljan time da daruje blagoslove i čini volju svoga Oca.
Isus je bio Božiji poslanik. On je nesputano bio Sin, ali poslušan svom Ocu, radosno čineći njegovu volju, jer Bog je ljubav. Ko god prebiva u ljubavi, prebiva u Bogu. Hristova poslušnost ne znači da je On bio manje vredan od Oca, već samo dokazuje dokle se pruža njegova ljubav. Sin je rekao da je spasenje sveta bilo delo njegovog Oca, iako je On bio taj koji je sproveo to delo. On je dao slavu svom Ocu, baš kao što je ranije Otac dao sve stvari Sinu. Otac pridaje značaj svome Sinu i postavlja ga sebi s desna, dajući mu sav autoritet na nebu i na zemlji.
Kraj bunara, Božija volja je bila da spase ovu prezrenu ženu. Nisu samo Judeji bili pozvani na pokajanje, već čitavo čovečanstvo. Svi su bili iskvareni i gladni za Boga. Kada se sreo sa ovom ženom, Isus je video u njoj zrelost i glad za oproštenjem u dubini njenog bića. Spremnost da primi Božije oproštenje je bilo očiglednije u njoj nego u Judejima. Odjednom, On je pred sobom video čitavo čovečanstvo kao ogromno polje prepuno pšenice spremne za žetvu, nad kojim lebdi Sveti Duh.
Međutim, učenici nisu mogli da vide ovo polje koje simboliše svet spreman za žetvu. Isus je došao do Samarije u zimu, a za žetvu je bilo potrebno da prođe još nekoliko meseci. Isus kao da je želeo da kaže, ‘Vi gledate na površne činjenice koje su očigledne. Pogledajte istine u središtu ljudskog duha; potisnute sumnje, želja za životom u izobilju, potraga za Bogom. Danas je dan žetve. Mnogi jedva čekaju da prihvate Božijeg Sina za svog Spasitelja, kada bi im poruka spasenja bila predstavljena mudro i u ljubavi’.
Možda vi mislite drugačije; svi oko mene su tvrdoglavi, fanatični ili slepi. Tako su se učenici osećali; oni su površno donosili sud. Međutim, Isus je pronicao u srca. On nije osudio grešnicu koja ga je na početku tretirala kao stranca. On nije oklevao da razgovara sa njom iako joj je duhovni razgovor bio neshvatljiv, već joj je govorio jednostavno i jasno. Tako joj je još više pomogao uz vođstvo Duha, i probudio je u njoj sećanja na slavljenje i veličanstvo Mesijanstva, sve dok nije postala evangelizator. Kakva promena! Ona je bila mnogo bliža delovanjima Duha od pobožnog Nikodima. Svakome ko služi Gospodu potreban je njegov blagi uvid u Isusa kako bi videli one koji gladuju za Božijom pravednošću u svojoj okolini. Nemojte brinuti zbog njihove grubosti ili ravnodušnosti, Bog ih voli; Isus ih poziva. Njihovi umovi će malo po malo biti prosvetljeni milošću. Koliko dugo ćete ostati nemi u svetu koji ima tako puno onih koji tragaju za Bogom?
Kada se neka osoba vrati Hristu, večni život je njen; radost će ispuniti mnoga srca. Takođe i u nebu će se radovati svi anđeli nad jednim pokajanim grešnikom. Na kraju krajeva, Bog želi da se svi spasu i spoznaju istinu. Oni koji žele da se povinuju Božijoj volji, i da je sprovode tako što će ponizno propovedati drugima, zadovoljiće i svoje duše i radovaće se. Baš kao što je Isus rekao za sebe, “Moje jelo je da izvršavam volju Onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.”
Isus je završio svoju poruku učenicima rekavši, “Ja sam vas poslao da žanjete.” Krstitelj je već preorao suva polja propovedajući pokajanje – sam Isus jeste seme pšenice koje je Bog posadio u već pripremljenu zemlju. Mi danas žanjemo plodove njegove smrti na krstu. Ako vas Isus poziva na žetvu, prisetite se da ovo nije vaša žetva. To je delo Gospodnje. Hristova sila sazreva u plodovima Duha. Mi smo svi neunosne sluge, pa ipak nas On poziva da imamo udela u njegovoj božanskoj službi, nekada sejući, nekada oreći ili žanjući. Dobro je imati na umu da mi nismo Božiji prvi radnici. Mnogi su pre nas radili u suzama; njihove molitve su zabeležene u nebu. Vi niste ništa bolje opremljeni od ostalih Božijih sluga, niti se išta bolje ponašate. Svaki trenutak živite po njegovoj opraštajućoj milosti. Naučite u svojoj službi da budete poslušni Duhu. Služite mu sa hvalom i zahvalnošću tokom žetve, i veličajte svog nebeskog Oca zajedno sa ostalim žeteocima, koji viču, ‘Neka dođe Carstvo tvoje; tvoja je suverenost, sila i slava doveka.’ Amin.
c) Evanđelje u Samariji (Jovan 4:39-42)
JOVAN 4:39-42
39 Mnogi Samarićani iz onog grada poverovaše u Isusa zbog reči one žene koja je svedočila, “Rekao mi je sve što sam učinila.” 40 A kad su došli k njemu, zamoliše ga da ostane kod njih, i on ostade onde dva dana. 41 I još mnogi poverovaše zbog njegovih reči. 42 Govorili su onoj ženi, “Sad više ne verujemo zbog onog što si ti rekla, nego zato što smo sami čuli, i znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta.”
Narod je trčao Isusu iz grada, pod uticajem razgovora sa onom ženom. On je u njima video bela polja, spremna za žetvu. On im je govorio o veri i večnom životu, i ostao je tamo čitava dva dana. Njegovi učenici su posećivali domove kao žeteoci duša. Hrist kao osoba i njegove reči su ostavile dubok trag na narod. Oni su shvatili da je Bog došao u Hristu u naš tužni svet kako bi spasio grešnike. Ovi Samarićani su bili prvi koji su mu dali naziv “Spasitelj sveta.” Oni su osećali da Isus nije nameravao da spasi samo svoj narod, već da je na sebi nosio greh svih ljudi. Nema kraja sili njegove ljubavi, čak i danas On može da spasi i oslobodi iz Sotonskih kandži one koji su u okovima greha, kao i da očuva one koji su oslobođeni. On je zaista sudija ovom svetu. Cezar je u Rimu nosio naziv “Spasitelj i Zaštitnik sveta.” Ovi Samarićani su shvatili da je Isus veći od Cezara; On daje svom narodu večni mir.
MOLITVA: Zahvalni smo ti Isuse; ti si obnovio život ovoj grešnoj ženi, i pokazao si svima nama da je poslušnost Duhu bolja od slavljenja. Oslobodi nas od odlaganja, kako bismo mogli tvoju volju da ispunjavamo radosno i brzo, i da predstavimo tvoje spasenje onima koji lutaju, kako bi i oni dobilil večni život kroz veru u tebe.
PITANJE:
- Na koji način postajemo korisni žeteoci za Isusa?