Previous Lesson -- Next Lesson
10. Petrova propoved u hramu (Dela 3:11-26)
DELA 3:11-16
11 Kako se on držao Petra i Jovana, sav narod, začuđen, pohrli k njima u trem koji se zove Solomonov. 12 Kad je Petar to video, reče narodu: „Izraelci, zašto vas ovo čudi? Zašto gledate u nas kao da smo mi svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj čovek prohoda? 13 Bog Avraamov, Isaakov, i Jakovljev, Bog naših praotaca, proslavio je svoga slugu Isusa, koga ste vi predali da bude ubijen i odrekli ga se pred Pilatom iako je on odlučio da ga oslobodi. 14 Odrekli ste se Sveca i Pravednika, a zatražili da vam poklone ubicu. 15 Ubili ste Začetnika života, ali Bog ga je podigao iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16 Verom u njegovo ime osnažen je ovaj koga gledate i znate. Njegovo ime i vera koja dolazi kroz njega doneli su potpuno ozdravljenje ovom čoveku pred svima vama.“
Kada mnoštvo ljudi oseti silu u određenom vođi, oni hrle ka njemu, nadajući se da će i oni primiti nešto od sile njegove harizme. Nažalost, već odavno je potvrđeno da većina vođa ne pruža Božiju silu svojim sledbenicima. Umesto toga, oni propagiraju i šire svoje sile. Oni obećavaju svojim sledbenicima nadu u zlato i srebro, ali to nikada ne ispune.
Petar je bio zaprepašćen stavom Jevreja, koji nisu mogli da prepoznaju ni istinu niti Božiju silu koja je delovala u njima. Stoga, on je pre svega doneo odluku da ih oslobodi od toga da mu, kao osobi, ukazuju čast. Oni nisu trebali da se oslanjaju na njegove darove, već samo na Božiji dar. To je upravo onako kao što Gospod kaže: „Proklet da je čovek koji se u čoveka uzda.“ Petar je svedočio o tome da ni ljudska sila niti religioznost ne mogu da uklone greh ili iscele bolesne. Ljudi su u potpunosti nerentabilni, ali zato vole da paradiraju unaokolo nalik naduvanim paunima.
Apostol je ukazao na jednog jedinstvenog Čoveka, koji jedini može da pruži silu i nadu našem poremećenom svetu. Taj čovek je Isus Nazarećanin. Petar ga nije nazvao Hristom, već da bi ga opisao, iskoristio je reč „Božiji Sluga“, što u grčkom jeziku znači Božiji rob. Istovremeno, to se odnosi na Hristovu potčinjenost njegovom Ocu, jer upravo u njegovoj dobrovoljnoj potčinjenosti vidimo Hristovo savršenstvo i pobedu. Sin Božiji je sebe lišio bilo kakvog ugleda, umesto toga, postao je čovek i ponizio se, preuzevši na sebe obličje roba, i bio je poslušan volji svoga Oca čak do smrti, i to smrti na krstu. Zato ga je Bog uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena (Fil. 2:7-9). Petar je bio u pravu kada je rekao da je Bog proslavio svog slugu Isusa, zato što je proslavljenje imena Isusa Hrista konačno delo Svetog duha, koji je i sâm Bog.
Petar nije govorio u ime nekog neshvatljivog, nepoznatog velikog Boga, već je Boga nazvao Bogom Avraama, Isaaka i Jakova. On je sebe objavio patrijarsima, koje je on sâm i izabrao. Bog otaca njihovog naroda vaskrsao je njegovog Slugu, Isusa, iz mrtvih. Delotvornost ovog božanskog događaja formirao je barjak koji je obavio propoved ovog apostola. Razapeti Isus nije ostao u grobu, već je vaskrsao kako bi večno živeo. Apostoli su bili očevici, koji su ga videli i koji su s njim razgovarali. Oni su svedočili o verodostojnosti njegovog vaskrsenja i njegovog proslavljenog tela nakon njegove smrti na krstu.
Sveti duh se ne zadovoljava samo pukim prikazivanjem Božije milosti i pobede. On uvek napada one najdublje grehe čoveka, zato što je Božiji Duh svet. Jevrejski narod nije primio Božijeg Izabranika, već su ga se odrekli i odbacili ga, iako ga je Rimski namesnik proglasio nedužnim. Oni su insistirali na tome da bezbožni namesnik izokrene istinu i da razapne Sina Božijeg. Njihovo obraćanje Jevrejskim vladarima odigralo se nedaleko od Kule Antonija, koja je gledala na široki prostor hrama, gde je Isus prethodno poučavao u Solomonovom Tremu. Slušaoci su osetili nepravdu koju su počinili, gde su čak i ove građevine bile svedoci protiv njih. Petar, koji je postao ribar ljudi, nastavio je sa svojim govorom. On je uklonio lažna pokrivala pobožnosti sa lica ovih ubica. On ih je obeležio kao one koji su odbacili Jagnje Božije, birajući umesto njega Varavu, koji je bio ubica i razbojnik. Ovaj izbor je razotkrio njihov zao duh i pokvareni um.
Sveti duh je nagnao Petra da Hrista, koji je bio rođen od Svetog duha, nazove „Svecem“, koji je na sebi poneo grehe čitavog sveta. Ovaj nedužni Čovek je zapravo bio život utelovljenog Boga, a onaj ko živi bezgrešnim životom ne može nikada da umre. Ipak, u Isusovoj smrti dogodilo se ono nemoguće: Sâm Princ života je umro. Pojašnjavajući suštinu Isusa, Petar nije iskoristio naziv „Hristos“, ili „Sin Božiji“, već je čitav značaj sadržan u ovim nazivima smestio u jedno ime „Isus“.
Govornik je nastavio sa svojom optužbom ovih ubica, govoreći: „Bog je voleo Isusa Nazarećanina, ali vi ste se suprotstavili Božijem Duhu i ubili ste Svecu njegovog voljenog Sina. Vi ste zločinci, Božiji neprijatelji, i negovi protivnici. Vi dolazite u hram da se molite i primite blagoslov, ali Bog ne odgovara na vaše molitve zato što ste vi ubili Isusa, Božijeg pravednog Slugu.
Nakon toga, neobrazovani svedok je posvedočio o tome da je Bog ispružio svoju ruku, ne zato da bi ovaj narod doveo Mojsiju, Iliji ili Jovanu Krstitelju, već da bi ih doveo Isusu, koga su Jevreji prezreli, mučili, a na kraju i ubili. Isusovo vaskrsenje je bilo dokaz njegove svetosti u skladu sa Božijom voljom. Gospod Isus je živ, prisutan i blizu nas. Petrovo svedočanstvo potvrđuje da Hrist nije istrunuo u grobnici, kao što se to dešava sa svim ljudima, već je zbacio smrtne sveze sa sebe. On sada prebiva u slavi Boga Oca.
Kako bi potvrdio ovu zastrašujuću poruku Jevrejima, Petar je ukazao svojim slušaocima na isceljenog čoveka koji je stajao među njima, koga su svi oni već godinama poznavali. Njegova obnovljena snaga u mišićima i ispravljene kosti su bile potvrda verodostojnosti Petrovog svedočanstva, bile su dokaz Hristovog vaskrsenja.
Luka, doktor, pojasnio je kroz Petrov govor da isceljenje nastupa samo po milosti. Čak je i vera u Isusa rezultat milosti Spasitelja prema čoveku. Vera u Isusovo ime označava poverenje u njegovo prisustvo, sigurnost u njegovu spasonosnu volju, predanost njemu kao silnom Lekaru, i čvrsto držanje njegove izbaviteljske reči. Isusovo ime je prepuno sile. Ne postoji nijedna konstruktivna sila u našem svetu osim one u jedinstvenom imenu Isusa. Sveti duh spasava, isceljuje, i posvećuje jedino kroz ovo jedinstveno i veličanstveno ime. Nije ni čudo što Sotona pokušava, na hiljade načina, da izopači ovo ime, da navede ljude da ga zaborave, ili da ga zameni za neka druga istaknuta imena. Zato sada, dragi brate, pobrini se da ti budeš osoba koja čuje istinu. U Čoveku Isusu Nazarećaninu telesno je prebivala punina Trojstva. Ko god se prepusti njemu, iskusiće njegovu silu. Božija večna sila se usavršava u našoj slabosti.
Delotvorna vera je velika misterija, zato što je to zapravo smelost i pouzdanje jednog vernika koji u potpunosti veruje u Isusovo ime. Njegovo pouzdanje raste dok on neprekidno gleda na Spasitelja. Isus očekuje vašu potpunu veru, očekuje da se čvrsto držite onoga koji je bio raspet, i vaše uključivanje kroz silu njegovog vaskrsenja. Dođite Isusu, jer on je začetnik i dovršitelj vaše vere. Kraj njega će vaša duša da se oporavi, vaš duh će se osvežiti, a vaš život će biti opravdan. Vaša vera vas je spasila.
MOLITVA: Oh, Gospode Isuse Hriste, zahvalni smo ti što si nam otkrio tvoje ime, i što si nam pokazao da si ti istinski Bog od istinskog Boga, jedno sa Ocem u srži. U tebi deluje sila Svemoćnoga. Ne odbaci nas od tvog prisustva, i ne oduzmi tvog Svetog duha od nas, nego nas ispuni suštinom tvoje ljubavi, kako bismo mogli da nastavimo da živimo u tvojoj sili i širimo tvoje ime čitavim svetom.
PITANJE 19: Šta znači „vera u ime Isusa Nazarećanina“?