Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
2. Izdajnik razotkriven i zbunjen (Jovan 13:18-32)
JOVAN 13:21-22
21 Kad je to rekao, potrese se u duši pa posvedoči, "Istinu vam kažem: jedan od vas će me izdati." 22 A učenici pogledaše jedan drugog, u nedoumici o kome govori.
Isus je govorio svojim učenicima o uzajamnoj ljubavi i služenju. On je predstavljao primer poniznosti i krotkosti pred njima, i predskazao je da će njegov suverenitet zasijati usred slabosti, tako da bi oni bili svesni toga da je On Gospod, Onaj koji čini i upravlja događajima, čak i u času smrti. Kao deo njegovog pojašnjenja, Isus je razotkrio Judinu izdaju i dao mu za pravo da počini ovaj zločin, kako Juda ništa ne bi radio samo po svojoj ličnoj zaveri, već u saglasnosti sa nebeskim nadzorom.
Isus je otkrio svojim učenicima da je jedan od njih odlučio da ga preda Judejskom Veću. Ova objava je pala kao bomba za vreme radosnog praznika. Isus nije olako objavio ovu činjenicu, već je bio duboko potresen u Duhu, kao što je bio i onda kada se nalazio pred Lazarovom grobnicom. On je posebno tugovao pri pomisli da će ga njegov Otac napustiti. Isus je voleo Judu i izabrao ga je; delovalo je nemoguće da izabrani prijatelj može da izda Sina Božijeg. Iako Biblija govori o ovome u Psalmu 41:9, "Onaj koji je moj hleb jeo, svoju petu podiže na mene."
Na to se svaki od učenika zagledao u svog druga misleći, "Da li je on izdajnik?" Oni su strepeli zato što je bilo moguće za bilo koga od njih počini izdaju. Svakom od njih je pala na um misao da napusti Isusa čim njegov put krene nizbrdo ka preziru i odbaciva- nju. Oni su sebe videli izložene pred njim, bili su postiđeni i nisu bili u mogućnosti da se suoče sa božanskim testom pred Isusovim ispitujućim svetlom.
JOVAN 13:23-30
23 Jedan od učenika - onaj koga je Isus voleo - ležao je odmah do Isusovih grudi 24 pa mu Simon Petar dade znak i reče, "Pitaj ga o kome govori." 25 Ovaj se nasloni Isusu na grudi pa ga upita, "Ko je taj, Gospode?" 26 A Isus mu odgovori, "Onaj za koga umočim zalogaj u činiju i dam mu ga." Onda umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, sinu Simona Iskariotskog, 27 a posle tog zalogaja, u Judu uđe Satana. Tada mu Isus reče, "Što činiš, čini brzo." 28 Ali, nijedan od onih koji su ležali za trpezom nije znao zašto mu je to rekao. 29 Neki su, pošto je Juda držao kesu s novcem, pomislili da mu je Isus rekao, "Kupi šta nam treba za praznik," ili da nešto da siromasima. 30 Tada Juda, pošto je uzeo onaj zalogaj, odmah izađe. A bila je noć.
Usred ove uznemirenosti, nastale kao rezultat izdaje koja će se uskoro odigrati, čitamo jedno divno svedočanstvo o naklonosti ispunjenoj ljubavlju. Jovan se odmarao pored Isusa. Evanđelista ni jednom ne spominje svoje ime u ovom evanđelju, ali na značajan način govori o svojoj bliskosti sa Isusom, što je jedan znak ljubavi. Ni jedna druga privilegija mu nije značila više od toga da ga Isus voli. S obzirom na to, on izostavlja svoje ime, proslavljajući Božijeg Sina.
Petar se previše stideo direktno da upita Isusa za identitet izdajnika, ali istovremeno nije mogao da ima mira. On je signalizirao Jovanu da sazna ko je izdajnik. Jovan se nagnuo ka Isusu i upitao ga, "Ko je on?"
Isus je tiho odgovorio na ovo pitanje, ne imenujući izdajnika, već tihim pokretom. Isus u ovom trenutku još uvek nije želeo javno da obelodani ime izdajnika. Ipak je postojala mogućnost da se Juda predomisli. Isus je prelomio hleb milosti koji ga je sjedinjavao sa njegovim učenicima i umočio je parče u činiju a zatim ponudio Judi. Svrha ove radnje je bila da učvrsti učenika u večni život. Međutim, s obzirom da Juda nije odustajao od izdaje, to parče nije imalo uticaja, čak ga je i otvrdnulo. Njegovo srce je bilo zatvoreno za milost, i Sotona je ušao u njega. Kakva strahovita slika! Njegovom suverenom voljom Isus je otvrdnuo one koji su okorela srca. Dok mu je Isus nudio komad hleba, Sotona se poigravao sa njegovim mislima. Pošto je primio hleb, zlo se spustilo u njega. Isusov sud nad izdajnikom ga je lišio božanske zaštite i predao ga je Sotoni.
Iznenada, Juda se našao izloženim kada je uzeo komad hleba. Tada ga je Isusova kraljevska zapovest pogodila, "Nemoj odugovlačiti sa sprovođenjem svog zlog plana, ali učini to odmah da bi zlo moglo da završi svoj deo kako bi umesto njega moglo dobro da proizađe."
Učenici nisu mogli da shvate Isusovu naredbu upućenu Judi da požuri. Obično bi ga On slao da kupi hranu za čitavu grupu. Jovan nikada nije zaboravio zastrašujuću sliku Jude, koji je prešao iz svetlosti Hristovog prisustva u daleku tamu.
JOVAN 13:31-32
31 Kad je on izašao, Isus reče, "Sad se proslavio Sin čovečiji, i Bog se proslavio u njemu. 32 Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i proslaviće ga odmah."
Na koji način je Isus proslavljen ovim činom izdaje? Kako dobar plod može da nastane iz zlih dela?
Isus je tugovao - kada ga je njegov izabrani učenik napustio. On je zadržao taj pogled ljubavi ne bi li se izdajnik vratio. Međutim, ovaj drugi je pohitao ka Judejskom Veću, koji je naoružao stražare da te noći uhapse Isusa.
Hrist se odurpeo đavolskom iskušenju da postane politički Mesija, kada je poslao Judu da sprovede svoju izdaju. On je izabrao da umre kao Jagnje Božije, da iskupi čovečanstvo krotkošću i slabošću, objavljujući svojom smrću da je požrtvovana ljubav suština njegove slave.
Isus nije tragao za ličnom slavom, već za slavom njegovog Oca kroz njegovu smrt. Njegov Otac ga je poslao u svet da spasi izgubljene. Sin je želeo da obnovi Očev lik u palom čovečanstvu. Radi tog obnovljenja, Isus im je objavio Oca i negovao ih do vere u Božiju očinsku dobrotu. Obuka sama po sebi nije dovoljna, zato što je greha bilo u izobilju čime se podigla prepreka između Boga i njegovih stvorenja. Sin je morao da umre da bi ova prepreka koja nas razdvaja od Boga bila uništena, i da bi se ispunili uslovi za pravednost. Hristova smrt je ključ za proslavljenje Očevog imena. Bez te smrti, ne može postojati prava spoznaja Oca, ne može doći do usvajanja, niti do prave obnove.
Kada se Hrist odrekao samog sebe, čime je njegova smrt donela slavu Ocu, On je takođe objavio da će njegov Otac izliti svoju slavu na njega, tako da će On postati izvor svih veličanstvenih darova. U časovima pre njegovog hapšenja i raspeća, Isus je predvideo svoje vaskrsenje, vaznesenje i činjenicu da će sesti na presto. Hrist je morao da umre da bi ušao u svoju slavu.
Svi oni koji poriču Hristova stradanja i smrt, ili ih smatraju znakovima slabosti, ne shvataju Božiju volju koja se iskristalisala na krstu, i svetost Sina, koji je izašao iz grobnice. On je pokazao svoju slavu na božanskom oltaru, gde je sagoreo umesto svih, tako da svi koji veruju u njega mogu biti opravdani.
MOLITVA: Oče, Sine i Duše Sveti, mi te veličamo zbog tvog spasenja, poniznosti i stradanja, tvoje smrti i vaskrsenja. Mi verujemo da smo iskupljeni Hristovom krvlju. Mi ti odajemo slavu u sili Duha. Ti si nas izbavio usred životnih nevolja i opasnosti. Život koji nam ti nudiš je večan. Verujemo da će se tvoj Sin uskoro pojaviti u slavi. Amin.
PITANJE:
- Kakva su značenja slave koju je Isus pokazao kada ga je Juda napustio?