Previous Lesson -- Next Lesson
3. Obraćenje i krštenje etiopskog službenika (Dela 8:26-40)
DELA 8:26-40
26 Gospodnji anđeo reče Filipu: „Spremi se pa idi prema jugu na put – onaj kroz pustinju – koji se spušta iz Jerusalima u Gazu.“ 27 I Filip se spremi i pođe. A jedan Etiopljanin, evnuh, visoki službenik etiopske kraljice Kandake, zadužen za svu njenu riznicu, bio je u Jeruslaimu da se pokloni Bogu 28 pa se vraćao kući. Sedeo je na svojim kolima i čitao proroka Isaiju. 29 Tada Duh reče Filipu: “Priđi onim kolima i ostani uz njih.” 30 Kad je Filip pritrčao kolima, ču onoga kako čita proroka Isaiju pa ga upita: “Razumeš li to što čitaš?” 31 “Kako bih mogao da razumem ako mi neko ne objasni?” odgovori Etiopljanin pa pozva Filipa da se popne i sedne s njim. 32 A odlomak iz Pisma koji je čitao bio je ovaj: ‘Odvedoše ga kao ovcu na klanje; i kao što je jagnje nemo pred onim ko ga striže, tako ni on ne otvori svoja usta. 33 U njegovom poniženju, pravda mu je uskraćena. Ko može da opiše njegove potomke? Jer, život mu je uzet sa zemlje.’ 34 ”Kaži mi, molim te”, reče evnuh Filipu, “o kome to prorok govori - o sebi ili o nekom drugom?" 35 Tada mu Filip, počev od tog Pisma, objavi evanđelje o Isusu. 36 A dok su tako išli putem, stigoše do neke vode pa evnuh reče: “Evo vode! Šta me sprečava da se krstim?” 37 Filip mu reče: “Ako veruješ iz sveg srca, možeš.” A on mu odgovori: “Verujem da je Isus Hristos Sin Božiji.” 38 Onda zapovedi da kola stanu pa obojica – i Fillip i evnuh – siđoše do vode, i on ga krsti. 39 A kad su izašli iz vode, Gospodnji Duh odnese Filipa i evnuh ga više nije video, nego nastavi svojim putem, radujući se. 40 A Fillip se obre u Azotu pa je propovedao evanđelje u svim gradovima kroz koje je prolazio dok nije stigao u Kesariju.
Anđeo živog Hrista je zapovedio Filipu, đakonu, da napusti svoju službu koja je tako dobro napredovala, u oblasti Nablusa, i da ide na jug na vreli, pustinjski put, gde nije bilo ni ljudi ni životinja. Propovednikovo srce je moglo da bude neposlušno, međutim, on se odrekao sebe, ustao i poslušao Gospoda. Svojom poslušnošću, on je veličao Hristovu pobedu, i pomogao je pri zadobijanju jedne cele zemlje u cilju širenja evanđelja.
Jedan bogati čovek, koji je imao veoma značajan položaj kao rizničar na dvoru Kandanke, etipske kraljice, vraćao se u svoju zemlju nakon posete Jerusalimu. On je najverovatnije čuo za jednog Boga i njegov zakon preko jevrejskih misionara koji su se nalazili na ostrvu Elefantina, usred reke Nil. Iako su svi ljudi gladni Boga, samo onaj ko je plemenite duše traga u svim religijama i kulturama kako bi doživeo lični susret sa jedinim pravim Bogom.
Ovaj visoki službenik, evnuh i pouzdani savetnik kraljice, otišao je u daleku svetu zemlju kako bi zadobio Božiji blagoslov za sebe i čitavu svoju zemlju. On se u Jerusalimu klanjao Gospodu, ali je njegovo srce ostalo prazno. Evnusima nije bio dozvoljen ulaz u dvorište štovanja unutar hrama. Zbog toga je on kupio od jednog od pisara, po visokoj ceni, svitak na kome je bila ispisana Knjiga Isaije, nalik onoj koja je ne tako davno bila pronađena u pećinama Kumrana. Ne znamo da li je ovaj rizničar čitao knjigu na Jevrejskom, ili je kupio grčki prevod te knjige. Ono što je bilo važno jeste da je on mogao da čita i da je razume. On je imao želju da ispuni svoje srce duhom Starog zaveta, kako bi mogao da ode kući s novim mislima, silom i prosvetljenjem. On je držao veliko bogatstvo u svojim rukama.
Kada je čitaoc stigao do proroštva koja su govorila o Hristu, koja su ga opisivala kao krotko Jagnje Božije, Sveti Duh je odveo Filipa da se nađe pokraj ovog nejevrejina koji je tragao za Bogom. On je postavio jako mudro pitanje koje je mnoge ljude koji su čeznuli za Bogom, nagnalo da krenu u potragu za njim: “Razumeš li to što čitaš?” Hvala Bogu što ovaj plemeniti rizničar nije bio ponosan! On nije rekao: “Ja sam jako dobro upoznat sa značenjem Pisma, i ja sve razumem”, nego je ponizno priznao svoju slabost. Zbog svoje poniznosti on je mogao da stekne mudrost od Boga. Teško onome koji misli da sve zna i da može sve da uradi. Srce i um takvog čoveka ostaju zatvoreni za evanđelje.
Započeo je dug razgovor, i Filip mu je pokazao da je Isus pravo Jagnje Božije koje je, u poniznosti i ljubavi, odnelo grehe sveta. On je poneo na sebi gnev Božiji dok je visio na krstu da bi spasio sve ljude, čak i evnuha i njegov narod. Vera u onoga koji je bio raspet donosi razumevanje u srcu vezano za prestupe iz prošlosti. Ona takođe otvara vernikovo srce za život Božiji, kako sada, tako i u budućnosti. Filip je vodio žednog slušaoca do puta ka životu preko Jagnjeta Božijeg, i preko jedinstvenosti krsta.
Sveti Duh je potvrdio svedočanstvo ovog prisnog i značajnog razgovora, tako što je ovaj tragač za Bogom čuo, razumeo i poverovao. On je istog časa odlučio da potčini svoj život Hristu i da ga prihvati kao Gospoda i Iskupitelja. On je zatražio da bude kršten kada je video neku vodu u pustinji.
Filip je mogao da uspori njegovo krštenje, nakon svog iskustva u Samariji. On je istakao glavne uslove pod kojim bi imao tu privilegiju da bude kršten: “Ako veruješ iz sveg srca, možeš biti kršten – iz sveg srca, a ne samo u svojim mislima, svom umu, osećanjima ili volji. Da li si ti svoje srce u potpunosti otvorio Hristu? Da li si njega učinio jedinim uslovom i odredbom večnog života? Duh Božiji ne prebiva u srcu koje se samo jednim delom predaje Isusu, dok drugi deo ostaje i dalje usmeren ka svetu. Izaberite Isusa svim srcem, kako bi On mogao da primi vas za čitavu večnost.
Rizničar je doneo svoju odluku, i insistirao je na tome da bude kršten. On je položio svoj ispit i sažeo je svoju veru u Isusa u jednoj rečenici: “Verujem da je Isus Hristos Sin Božiji.” Ovom izjavom on je posvedočio da je shvatio tajnu Svetog Trojstva, i da prihvata Hristovo otkupljenje. On je verovao u očinstvo Boga, i uzeo je udela u večnom životu. Ovo priznanje nije samo neka prazna doktrina, već je moćnija od svih atomskih bombi na svetu. Prodri duboko, dragi brate, u značenje ovog svedočanstva, kako bi i ti mogao da postaneš dete Božije. Večni Bog je naš Otac kroz Isusa, njegovog Sina.
Nakon što je Filip krstio pokajanog vernika, Sveti Duh ga je istog trena odvojio od tog obraćenika. On više nije trebao da bude kraj propovednika, nego je trebao isključivo da se čvrsto drži Isusa. Stanje ovog rizničara je bilo mnogo drugačije od stanja u kome se nalazio Simon čarobnjak, koji se čvrsto držao Filipa, ali ne i Hrista. Tek kršteni rizničar se vratio kući u molitvi, slavljeći i hvaleći Boga. On se nije sreo sa Svevišnjim u Jerusalimu, nego u pustinji. Tamo je on u potpunosti ušao u Hristova prostranstva. Gospod Bog nije odbacio etiopskog evnuha, kao što su to učinili Jevreji, nego ga je primio, prigrlio, i pobrinuo se za njega.
Iz pustinje, Sveti Duh je poveo Filipa na obalske gradove Palestine, gde je putovao sa juga ka gori Karmel na severu, ispunjavajući sva ta mesta Isusovim imenom, pripremajući put za svog Gospoda.
MOLITVA: Sveti naš Gospode, zahvalni smo ti za tvog slugu Filipa, koji je bio poslušan tvojoj zapovesti, propovedao je evanđelje etiopskom rizničaru u sili tvog Duga, i doveo ga je iz smrti u život kroz veru u tvog raspetog Sina. Vodi nas svojim Svetim Duhom da pronalazimo sve one ljude koji tragaju za tobom. Oslikaj pred njihovim očima tvog Sina, koji je bio raspet kako bi pružio odgovor na sva njihova pitanja, kako bi oni mogli da žive u tebi zauvek.
PITANJE 45: Kakvu radosnu vest je Filip objasnio etiopskom rizničaru?