Previous Lesson -- Next Lesson
17. Apostoli pred Vrhovnim Većem (Dela 5:26-33)
DELA 5:26-33
26 Tada zapovednik ode sa svojim slugama i dovede ih, ali ne na silu jer su se bojali da ih narod ne kamenuje. 27 Kad su ih doveli, postaviše ih pred Sinedrion, a prvosveštenik poče da ih ispituje. 28 „Strogo smo vam naredili da ne učite narod u to ime“, reče on, „a vi ste, evo, preplavili Jerusalim svojim učenjem i hoćete da na nas padne krv toga čoveka!“ 29 Tada Petar i ostali apostoli odgovoriše: „Treba se pokoravati Bogu pre nego ljudima. 30 Bog naših praotaca vaskrsao je Isusa, koga ste vi ubili obesivši ga o drvo. 31 Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao Kneza i Spasitelja da Izraelu podari pokajanje i oproštenje greha. 32 I mi smo tome svedoci, kao i Sveti Duh, koga je Bog dao onima koji mu se pokoravaju.“ 33 Kad su to čuli, silno se naljutiše i htedoše da ih ubiju.
Bog voli svoje neprijatelje, i ima mnogo više milosti nad zlima nego što naši umovi mogu i da zamisle. Ovo saslušanje se preokrenulo u poziv na pokajanje koje je izgovorilo dvanaest apostolskih glasova. To je bio poziv svim Jevrejskim vladarima da se okrenu njihovom Gospodu. Ne samo da je istražni komitet bio prisutan, već je tu bilo i čitavo veće.
Zapovednik hrama je otišao i potpuno blago zamolio Hristove ambasadore da krenu zajedno sa njim pred okupljeno veće. Oni su krenuli sa njim, ne kao svezani zločinci, već kao poštovani, slobodni ljudi. Zapovednik hrama se nije usuđivao da ih uhapsi, zato što se plašio da će narod da se pobuni i pruži podršku Božijim glasnicima, te da će kamenovati stražare. Apostoli su dobrovoljno pošli za hramskom policijom.
Sedamdeset starešina je bilo okupljeno u kući glavnog prvosveštenika. Glavni prvosveštenik je bio nestrpljiv i uznemiren, njegovo srce je bilo prepuno mržnje, besa i gorčine. A posebno je bio ljut zbog toga što su ga ove kavgadžije osramotile pred svim predstavnicima naroda, svojim neshvatljivim izlaskom iz zatvora. Zbog toga ih je on grubo prekorio čim su se našli pred njim, postavljajući im pitanje: „Zašto ste nastavili da poučavate u imenu Isus, iako smo vam zapovedili da više ne izgovarate ime tog čoveka? Uprkos našim strogim naređenjima, ispunili ste čitav grad Jerusalim svojom nerazumnom, besmislenom doktrinom. Vaš plan je bio ništa drugo nego da nas osramotite i uvredite pred narodom, i da učinite da izgledamo kao nepravedne sudije, kao da je Isus bio pravedan a da smo mi zločinci. Taj mladić iz Nazareta nije bio ništa drugo do varalica i hulnik. On je umro, njegovo telo je smešteno u grobnicu, i odahnuli smo od njega. Međutim, vi ste odlučili da se ismevate vrhovnom veću, da nas vređate i da se ogrešite o nas svojim lažima, sujeverjima i obmanama.
Nakon ove optužbe, Petar i ostali apostoli zajedno su ustali i počeli da govore u svoj smelosti, vođeni Svetim duhom, rekavši: „Mi ne sledimo izmišljene legende, niti imamo zle namere, nego smo primili Božije otkrivenje, i zbog toga smo poslušni Gospodu svojim svedočanstvom. Za nas je nemoguće da budemo poslušni vama, zato što je Bog veći od vas. On je naš Gospod. Teško nama ako držimo jezik za zubima i ne govorimo o njegovim istinama! Naše usne bi se sparušile kada ne bismo govorili. Mi govorimo radi Božijeg direktnog otkrivenja koje nam je dao.“
Možda su ih zatim starešine upitale: „A kako izgleda to Božije otkrivenje koje vam je dato?“ Tada bi jedan od apostola sigurno mogao da odgovori: „Mi nemamo nijedno drugo otkrivenje osim istine o Isusovom vaskrsenju iz mrtvih. On se nije pojavio kao duh među nama, već ga je Bog vaskrsao u telu, zato što je Isus bio čitavu večnost zajedno sa Bogom, kao i Bog sa njim.
Tada je jedan od sudija zavapio: „Dakle, vi govorite tako kao da smo mi Božiji neprijatelji?“ Petar mu je smelo i sa puno pouzdanja odgovorio: „Samo vi, i niko drugi, ste optužili Isusa, Pravednika. Vi ste naveli Pilata, vladara, da ga razapne. Da, vi ste ubili Hrista, i jeste Božiji neprijatelji. Isus je svet, a vi ste ga ipak prikovali na prokleti krst rukama nečistih ljudi.
Uprkos škrgutanja zuba među sudijama, jedan od apostola je nastavio dalje i rekao: „Bog ga, međutim, nije samo vaskrsao iz mrtvih, nego ga je takođe i uzvisio da bude s njegove desne strane. On ga je načinio glavom crkve, Spasiteljem čitavog sveta. Isus jeste sâm Gospod koji u sebi nosi prave Božije karakteristike. On je vaš očekivani Mesija, i on živi Bogu s desne strane, baš kao što vam je ranije već i rekao: „Nakon ovoga ćete videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Silnome, i kako dolazi na oblacima nebeskim.“
Kada su članovi veća čuli ovo, neki od njih su već bili spremni da skoče. Ipak, oni su uspeli da se kontrolišu, iako trepereći od besa, dok su čekali na preostali deo odbrane apostola. Jedan od njih je upitao: „Šta još preostaje nego da nas pozovete da slavimo vašeg Gospoda?“ Jedan od apostola odgovori: „Ustvari, Isus vas neće odbaciti, jer on vas poziva na pokajanje. On očekuje da se čitav izraelski narod okrene njemu, jer on je LJUBAV. On je spreman da vam potpuno oprosti vaše grehe. Dođite k njemu, jer njegova milost je mnogo veća od vaše mržnje. Bog će vam oprostiti ako se uistinu budete pokajali.
Moguće je da je tada neki čovek između slušaoca, zapanjeno pitao ribare: „Odakle vam takva hrabrost i drskost da svoje sudije proglasite krivima, dok istovremeno, sami nudite oproštenje? Ko ste vi, i šta umišljate ko ste? Da niste vi sami bogovi?“
Sveti duh je vodio učenike da ne upadnu u zamku iskušenja, ponosa ili hule. Zbog toga, oni su odgovorili: „Mi smo samo svedoci istine o Isusovom vaskrsenju i njegovom vaznesenju u nebo. Sveti duh na delotvoran način prebiva u nama, jer mi smo vernici u Hrista, koji se vazneo na visine. Sveti duh nam potvrđuje da je naše saznanje istinito, i da živimo u skladu sa Bogom.“
Jedan od starešina se nasmejao i rekao: „Šta ste vi, tako nepismeni, mogli da shvatite u vezi Svetog duha?“ On je istog časa dobio odgovor na svoje direktno pitanje: „Bog daje svoga Duha samo onima koji su poslušni njegovoj reči, onima koji primaju Hristovo otkrivenje. Ko god ne veruje nestaće, zato što nije poslušan Svetom duhu koji mu svedoči. Svi gresi će ljudima biti oprošteni, dok greh protiv Svetog duha nikada neće biti oprošten.
Svaka od ovih izjava koje su apostoli izgovorili zabola se u sedamdesetoricu starešina, kao strela božanske istine koja probija njihova srca. Većina velečasnih članova, čije dostojanstvo je bilo povređeno, razbesnelo se zbog njihove uvrede. Oni su skočili da unište ove ljude koje su smatrali hulnicima, bitangama i arogantnim razmetljivcima. Atmosfera je postajala sve tmurnija i tmurnija. Pakao je bio spreman da napadne vođe hrišćanske crkve, i da ih uništi kamenovanjem.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, ti si živ. Mi te slavimo i uzvisujemo zbog sile i hrabrosti koju si dao tvojim apostolima. U tako kritičnoj situaciji, oni te se nisu odrekli, već su svedočili o tvojoj istini. Pomozi i nama u času iskušenja, da ostanemo verni tebi čak i do smrti. Amin.
PITANJE 30: Koje tačke iz odbrane apostola protiv njihovih sudija su se vama dopale?