Previous Lesson -- Next Lesson
10. Petrova propoved u hramu (Dela 3:11-26)
DELA 3:17-26
17 „Ali, braćo, znam da ste tako postupili iz neznanja, kao i vaši poglavari. 18 Bog je tako ispunio ono što je unapred objavio kroz usta svih proroka – da će njegov Hristos stradati. 19 Pokajte se, dakle, i obratite se da vam se izbrišu gresi, 20 da od Gospoda dođu vremena okrepljenja, i da vam pošalje unapred određenog Hrista – Isusa. 21 On treba da ostane na nebu sve do vremena uspostavljanja svega onoga o čemu je Bog davno govorio kroz usta svojih svetih proroka. 22 Jer, Mojsije je rekao: ‘Gospod, vaš Bog, podići će vam između vaše braće proroka kao što sam ja. Njega slušajte u svemu što vam kaže. 23 A ko god ne posluša tog proroka, neka se iskoreni iz naroda.’ 24 I svi proroci koji su govorili, od Samuila nadalje, najavili su ove dane. 25 Vi ste sinovi proroka i saveza koji je Bog sklopio s vašim praocima rekavši Avraamu: ‘Tvojim potomstvom biće blagosloveni svi narodi na zemlji.’ 26 Kad je Bog podigao svoga Slugu, prvo ga je vama poslao da vas blagoslovi odvraćajući svakog od vas od vaših zlih dela.“
Petar nije stajao kao sudija pred uznemirenim Jevrejima, već ih je nazvao „braćom“, iako je znao da oni još uvek nisu bili nanovo rođeni. Isus im je, međutim, oprostio sve njihove grehe na krstu, izlivajući Svetog duha na njih, koji je bio spreman da se nastani u njima. Obećanje nije bilo dato samo njima, već svima onima koji su poverovali. Petar je već ustanovio da će ih probosti spasenje koje ih očekuje, manifestujući namere njegove milosti u njima.
Vođa učenika je otkrio silu Isusove posredničke smrti na krstu kada se molio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ To je bilo duboko objašnjenje značaja tog prestupa koji su počinili Jevreji i njihove vođe. Ova reč oproštenja sa Petrovih usana bila je zasnovana na njegovom ličnom iskustvu, zato što ga je vaskrsli Gospod nesputano opravdao, uprkos njegovom ranijem odricanju i huli. Njemu je po milosti bilo oprošteno, uprkos njegovom skrivenom grehu, a ne zbog njegovih dobrih dela ili besprekornog ponašanja. Petar je bio ohrabren svojim ličnim iskustvom. On je otvoreno i potpuno objavio milost Isusa Hrista. On je već jasno pokazao svojim slušaocima njihov greh, probadajući njihova srca potpunom otvorenošću i iskrenošću. Posle optužbe i osude Svetog duha dolazi osvežavajuća, blažena uteha pružena pokajanom verniku.
Petar je sa prevelikim interesovanjem slušao Isusove reči nakon njegovog vaskrsenja. On je shvatio da ne postoji nijedan drugi način da se ovaj svet spasi osim kroz Hristove patnje. Jagnje Božije je moralo da umre, baš kao što su svi dobri proroci to prorekli. Ovo je bila prvobitna volja Božija, koju je on još ranije objavio. On je odlučio da sve grehe i svu sramotu čitavog sveta položi na svog nedužnog Sina. On i samo on je bio sposoban i dostojan da umre u plamenu Božijeg gneva umesto nas. Nebeski Otac bi možda više voleo da je mogao sâm da umre za ovaj zao svet, radije nego da prinese svog jedinog Sina. Pa ipak, u njegovom silnom i veličanstvenom biću, On je nosilac čitavog univerzuma. Nije imao drugog izbora, osim da pusti svog Sina da umre umesto nas. Bez Isusove smrti okajanja ne bi bilo ni oproštenja.
Hristovo vidljivo pomazanje Svetim duhom očigledno se odigralo kao rezultat njegovog stradanja umesto nas. Ko god razmišlja o krstu, direktno gleda u srce Boga, koji je toliko voleo smrtne grešnike da je dao svog poslušnog Sina kako bi besplodni prestupnici mogli da budu posvećeni, i kako bi mogli da nastave život u njemu donoseći mnogo ploda.
Petar je potvrdio iz Starog zaveta da je Isus Nazarećanin zaista bio Hristos Božiji, koji je umro u skladu sa planom njegovog Oca, a ne igrom slučaja, posredstvom ubica. On je zatim započeo svoj širi napad, stavljajući pred svoje slušaoce izazov da se obrate. Reč „pokajanje“ ne predstavlja samo osećanje tuge, ili suze sramote, već potpunu promenu čitavog životnog toka. Ono označava ostavljanje lažnih ciljeva za sobom i okretanje Hristu, koji je božanski, pravi cilj. Ovo okretanje podrazumeva ispovedanje greha, priznanje da zaslužujemo Božiji gnev, veru u nesmetanoj milosti, i dalji nastavak u oproštenju koje nam je pruženo u izobilju. Potpuna predanost Bogu i skrušeno srce susreće se sa neograničenom, apsolutnom milošću. Sâm Hrist je dovršio naše spasenje na krstu, tako da ko god poveruje biva opravdan.
Trenuci olakšanja i mira sa Bogom, kao i manifestacija darova Svetog duha počinju onda kada pravednost Božija prebiva u našim srcima. Vera u Hrista i iskreno pokajanje nisu tu da bi samo potvrdili svetu da Isus prebiva u svojim sledbenicima, niti su tu da bi samo nabrojilil teološke rezultate njegove smrti. Umesto toga, ova vera dovodi do primanja božanske sile preko Svetog duha koji prebiva u vernicima. Da li si ti, dragi brate, ušao u zajedništvo sa Bogom? Da li si se pokajao i promenio svoje životne planove? Prigrli Hrista kao ličnog Spasitelja u svom životu, kako bi mogao da nastaviš da živiš u Novom savezu i kako bi bio ispunjen Svetim duhom.
Budi svestan toga, dragi verniče, da glavni cilj Novog saveza nije oproštenje greha, dobijanje večnog života, ili čudo darova Svetog duha, već dolazak samog Hrista. Čitavo stvorenje čeka na njega i čezne za završetkom ove razdvojenosti između Stvoritelja i njegovog stvorenja, kada će sile njegovog života pobediti i obnoviti sveopšte pustošenje u ovom univerzumu. To je obnova za kojom mi čeznemo. Obnova u vernicima danas predstavlja garanciju potpune slave koja će postati očigledna na dan Hristovog dolaska. U pravi čas, on će vratiti sve stvari u ono savršeno stanje stvorenja kakvo je i bilo pre čovekovog pada u greh.
Učenici su razumeli vaznesenje njihovog Gospoda u kontekstu pripreme za njegov dolazak. Oni su znali da je to što će on na neko vreme ostati nevidljiv zajedno sa Ocem, bilo neophodno da bi došlo do duhovne revolucije na zemlji. Njegovo vaznesenje je takođe trebalo da utaba stazu za preporod čitavog stvorenja, za obnovu svih stvari. Hristovo vaznesenje je takođe bio preduslov od koga je zavisio dolazak Svetog duha i njegovo nastanjenje u vernima, jer on je i došao da započne obnovu među nama.
Svi pravi proroci govore o Hristovom dolasku kao znaku koji predstavlja kraj svetske istorije. Kraj našeg postojanja nije sud, već radost preporoda i veselje zbog svih stvari koje će biti vraćene u njihovo prvobitno stanje. Centar stvorenja nije ništa drugo do obećani prorok o kome je Mojsije govorio. On je Jemac Novog saveza, koji uveliko prevazilazi Mojsijev Stari savez. Ko god odbije ovaj Novi savez sa Bogom više neće imati nikakvu nadu, zato što svi koji su kamenog srca zapravo odbijaju samu milost. Bog će uništiti sve ljude koji odbijaju Hrista. Svetska istorija je ništa drugo do vidljivi rezultat prihvatanja ili odbijanja Hrista.
Nakon ove duboke i opsežne objave, Petar je ohrabrio Jevreje da prihvate Isusa. On im je jasno pokazao da su oni deca proroka i članovi saveza kojeg je Bog sklopio sa njihovim precima. Bog je znao da ljudi neće i ne mogu da sklope savez sa njim kao učesnici tog saveza na istom nivou sa Bogom. Pa ipak, večni, sveti Stvoritelj vezao se za njegova grešna, svetovna, neposlušna stvorenja. Ovo je srž njegove velike milosti.
Ova istorija Boga sa demagoškim čovekom započela je onog časa kada je Bog izabrao Avraama. Svetac je rekao ovom putniku da će jedan od njegovih sinova, po telu, postati nosilac Božijih blagoslova svim porodicama na zemlji. Bog je sproveo svoj plan uprkos svom satanskom protivljenju i ljudskim padovima. On je realizovao dan kada je Sveti duh trebao da raznese granicu Starog saveza, pozivajući sve narode u zajedništvo sa Bogom. U svakom slučaju, Petar je prvo ponudio Jevrejima milost, i ko god je poverovao taj je bio spasen.
Bog je blagoslovio svoje neprijatelje pružajući, onima koji su prikovali njegovog Sina na krst, šansu da se pokaju. Hrist je vaskrsao iz mrtvih u potpunom skladu sa voljom njegovog Oca. On ga je uzvisio u slavi, kako bi Sin mogao svojim sledbenicima da podari svaki duhovni blagoslov u nebeskom kraljevstvu. Gospod je blagoslovio srca pripremljenih slušaoca, vodeći ih ka tome da se okrenu od svojih puteva i pokaju. Čovek ne može sam po sebi i sam od sebe da se pokaje, zato što je Sveti duh taj koji mu pomaže da poveruje u Hrista. Ako se čovek ne pokaje za svoju poročnost i ne ostavi za sobom svoju zlobu, on nikada neće moći da uđe u zajedništvo sa Hristom. Bog očekuje od nas da se spremno i dobrovoljno okrenemo ka njemu. On počinje da ostvaruje u nama tu obnovu svih stvari. Da li si ti, dragi verniče, ostavio svoje grehe za sobom? Da li se čvrsto držiš Hrista?
MOLITVA: Oh, Gospode na nebesima, ti nas pripremaš za tvoj dolazak i obnovu svih stvari. Pomozi nam da se držimo podalje od zla, i da nastavimo da živimo u tvojoj milosti, kako bi ti postao jedini cilj i svrha našeg života. Spasi još mnoge oko nas koje već pripremaš, isto onako kao što si i nas spasio po tvojoj milosti.
PITANJE 20: Koji je cilj istorije čovečanstva?