Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
3. Nova zapovest za crkvu (Jovan 13:33-35)
JOVAN 13:33
33 “Dečice, još samo malo ću biti s vama. Tražićete me, ali kao što rekoh Judejima, ‘Kuda ja idem, vi ne možete doći,’ tako sad kažem i vama.”"
Nakon što je Otac bio proslavljen u Duhu, Isus nas vodi kroz stanovišta i osnove naše vere. On nije sa nama samo u telu, već On postoji na nebu. Vaskrsli Hrist je najbitnija činjenica u svetu. Onaj koji ne poznaje Živoga ili ne veruje u njega je slep i on je odlutao, ali ko god ga vidi će živeti i primiće večni život.
Isus je obavestio svoje učenike da će On otići nekuda kuda učenici neće moći da ga slede. On nije mislio na njegovo suđenje pred Većem, niti na otvorenu grobnicu, već je govorio o svom vaznesenju u nebo. Otac je rekao, “Sedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne položim kao podnožje pod tvoje noge.” Isus nije odmah nestao od svojih sledbenika, već ih je unapred oba- vestio o njegovoj smrti i vaskrsenju kao i njegovom vaznesenju u nebo, gde ni jedan čovek ne može svojim naporima da uđe. On je ovu stvar predskazao Judejima, međutim oni nisu mogli da razumeju. Da li su učenici sada, u času izdaje, mogli da shvate? On ih je naveo da učestvuju u slavljenju Oca i Sina, tako da se oni ne bi utopili u žalosti i tmurnoj budućnosti. Da li će se oni pouzdati u njegovu vernost, da ih On neće napustiti? I da njihov zajednički poduhvat nikada neće propasti?
JOVAN 13:34-35
34 “Novu zapovest vam dajem – da volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. 35 Po ovom će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedan za drugoga.”
Isus je znao da njegovi učenici neće moći u potpunosti da ga razumeju, pošto Duh još uvek nije bio izliven na njih. Oni su bili slepi bez sposobnosti da veruju, niti su imali podstrek da vole, “Jer Bog je ljubav. Ko živi u ljubavi, u Bogu živi i Bog živi u njemu.” Sveto Trojstvo je ljubav. S obzirom da ljubav između Osoba u Svetom Trojstvu prouzrokuje trajno jedinstvo, Isus je želeo da princip koji pokreće Sveto Trojstvo bude utelovljen u čovečanstvu, i da izvor svetosti postane stvaran u njegovim učenicima.
Isus je podstakao svoje učenike na uzajamnu ljubav među članovima njegove Crkve. On nije pred njih izneo deset zabrana kao što je to bio slučaj sa Deset Zapovesti, već im je dao zapo- vest koja obuhvata sve ostale božanske zapovesti. Ljubav je ispunjenje Zakona. Dok je Mojsije davao ljudima negativna pravila, Hrist nas navodi na pozitivne radnje, kao što nam je On sam pokazao svojim primerom. Ljubav je suština u crkvenom životu. Tamo gde crkva više ne pokazuje ljubav, ona prestaje da bude crkva.
Ljubav je tajna Hrista kao osobe. On je imao samilosti prema ovcama koje su zalutale kao što bi pastir trebao da ima, i imao je milosrđa prema izgubljenim ovcama. On je strpljivo i blago podnosio svoje učenike. Hrist je ljubav učinio poveljom svog Carstva. Onaj ko voli ostaje u Isusovoj milosti, međutim onaj koji mrzi pripada Sotoni. Ljubav je dobra i ne ponosi se. Ona je strpljiva, nada se svemu što je dobro čak i u neprijateljima, baš kao što su naši apostoli u više navrata izložili njene osobine u Poslanicama. Božija ljubav nikada ne prestaje; ona je spona savršenstva.
Za Crkvu ne postoji drugi znak osim žrtvovanja zarad ljubavi. Ako se obučavamo za službu, tada postajemo njegovi sledbenici. Kao što nas je Isus vodio, učimo značenje praktične ljubavi. Mi živimo u njegovom oproštenju pa radosno praštamo drugima. Ako niko u zajednici ne teži ka tome da bude velik, i ako se svi raduju zbog toga što ih je Duh Hristov ujedinio, tada se nebo spušta na zemlju, i naš živi Gospod utvrđuje crkve ispunjene Svetim Duhom.
PITANJE:
- Zašto je ljubav jedini znak po kome se Hrišćani razlikuju?