Previous Lesson -- Next Lesson
06 -- CETVRTA BOŽIJA ZAPOVEST: SECAJ SE DANA OD ODMORA, DA GA SVETKUJEŠ
IZLAZAK 20:8-11
"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga."
06.1 - Dan odmora služi tome da slavimo Stvoritelja
Za jevreje, dan odmora je jedan od obeležja saveza sa Bogom. Namenjen slavljenju, ovaj dan je pravio razliku između Starozavetnog naroda i ostalih nacija. Sve do današnjeg dana, ljudi starog saveza su svetkovali ovaj poslednji dan u nedelji tako što nisu radili, za razliku od ostalih dana tokom nedelje. Ne bi palili vatru niti odlazili na dalek put. Umesto toga, oblačili bi novu odeću koja se čuvala za dan praznovanja. Dan odmora treba da bude radostan dok se ljudi okupljaju radi slavljenja i čitanja određenih delova iz Tore, diskutujući o njima u toj slavljeničkoj atmosferi.
Na dan Gospodnji, vernici treba da provode više vremena sa Bogom nego što to čine ostalim danima. Oni treba da se usredsrede na njega svojim mislima i svim svojim srcem, jer On je njihov Stvoritelj, Spasitelj i Tešitelj. Čitanje Biblije, slušanje dobrih propovedi i učestvovanje u molitvi uz pesme hvale, treba da nam postanu navika, jer će nas to održati i utešiti kad god se, tokom nedelje, umorimo na našem putovanju kroz pustinju. Ipak, u taj dan ne treba da se fokusiramo ni na čoveka, niti na odmor, već na samog Gospoda. Na taj način, dan odmora postaje dan Gospodnji. On je odvojio isključivo ovaj dan, posvetio ga i blagoslovio. Dan Gospodnji je dragocen dar od Boga čitavom stvorenju.
Posvećivanje dana odmora znači slaviti Stvoritelja koji je svojom rečju stvorio nebesa i zemlju, zvezde, kopno i drveće. On je stvorio ribe, ptice i sve male i velike životinje. Njegovo stvorenje je doživelo vrhunac prilikom stvaranja čoveka po obličju Božijem. Prilikom stvaranja, svako stvorenje predstavlja čudo koje je sazdano s mudrošću i snagom na jedan jedinstven način. Naučnici su rešili samo nekoliko misterija vezanih za ljudsko telo, njegove sposobnosti i uzvišenosti njegovog duha. Kako su predivna Božija dela! Ako je njegovo stvorenje tako predivno, koliko je divniji sâm Stvoritelj! Ljudski jezik ne može u potpunosti da izrazi njegovu veličinu, slavu i moć. On zaslužuje hvalu i slavu od svih svojih stvorenja.
Kada je Bog dovršio svoje stvaranje, On se odmorio. On nije bio umoran od rada, zato što Svemogući ne može da se umori, niti drema ili spava. Radije, On je bio zadovoljan svojim radom, uživajući u bezbroj predivnih čudesa koje je stvorio i video da su jako dobra. Za nas je ispravno da svakodnevno slavimo Boga, zbog svih nedokučivih čudesa koje je On stvorio, a posebno kada je dan Gospodnji.
06.2 - Neophodnost odmora na dan odmora
Tokom dana odmora, mi imamo privilegiju da učestvujemo u Božijem nebeskom odmoru koji je On osmislio radi nas. On nam pruža priliku za dubokim mirom i slavljenjem. Ova unutrašnja i spoljašnja tišina pred Gospodom je ključ našeg blagostanja. Niko ne može da prekrši ovu zapovest i prođe nekažnjeno. Nacije poput Sovjetskog Saveza ili velike kompanije na Zapadu su izgubile mir i spokoj u svom pokušaju da izbace dan Gospodnji. Svi koji zanemaruju ovaj dan i nastavljaju da jure svojim automobilima ne shvataju slavu Gospodnju usred njegovog stvorenja. Oni su izgubili sposobnost dubokog razmišljanja i kao posledica toga, njihov posao je tokom nedelje trpeo. Svi, pa čak i životinje, imaju potrebu za odmorom, a stvorenje ne može da obnovi svoju snagu ako se pre svega ne utiša pred Bogom. Nikada ne smemo ignorisati Božiju zapovest da posvetimo dan odmora. Možemo videti da ova zapovest ne govori o 35 ili 40 sati rada tokom nedelje, već govori o šest dana napornog rada. Međutim, sedmi dan je u potpunosti namenjen Gospodu. Biblija nas uči da dokon život otvara vrata svim porocima, a svakodnevni rad je koristan za čoveka.
Isus nas ohrabruje da s vremena na vreme zastanemo i duboko razmišljamo o poljskim ljiljanima i ostalom cveću i vidimo kako ono raste. Da li ste primetili koliko mu je dugo potrebno da procveta, da ozeleni, sve dok ne donese roda? Zastanite i otvorite oči. Upoznajte se sa silama i zakonima prirode i tada ćete moći iza njih da vidite mudrog Stvoritelja i njegovu očinsku dobrotu. Isus nam je predložio da uporedimo lepotu cveta u boji sa lepom odećom bogatih ljudi kako bismo shvatili da čak i carevi i prinčevi nisu obučeni tako lepo kao mnoštvo cveća, koja ubrzo uvenu i osuše se. Čovek je najlepše od svih Božijih stvorenja, a njegovo lice prenosi samo delić Božije slave. Oh, kada bismo promenili način života, prestali da žurimo i odvojili vreme za razmišljanje! Kada to budemo učinili, bićemo podstaknuti svom tom neverovatnom lepotom stvorenja da zahvaljujemo i slavimo Boga. Nažalost, postoje grozni televizijski programi koji prikazuju pornografiju i nasilje, a Bog želi da otvori naše oči u proleće, leto, jesen i zimu da gledamo čudesa koja je On stvorio i u potpunosti očuvao.
Kada nam Gospod zapoveda da svetkujemo dan odmora, On zahteva da ovaj da odvojimo kako bismo naučili da živimo u zajedništvu sa njim. Posvetiti dan Gospodnji ne znači samo odmarati se ili čitati i slušati Božiju Reč, već i okrenuti se njemu svim svojim srcem kako bi On mogao da nas promeni i ispuni svojom dobrotom. On je svet i On želi da i mi, takođe, budemo sveti. Zato, krenimo napred u svetlost nejgove ljubavi i odražavajmo njegovu slavu, jer do obnove neće doći ako se ne umirimo i ne utišamo.
06.3 - Pogrešno tumačenje dana odmora
Dan odmora je čuvao ljude Starog zaveta od nazadovanja i odvajao ih je od mnoštva bogova kojima su se drugi narodi oko njih klanjali. Ova usredsređenost na dan Gospodnji ih je takođe pripremala na dolazak Hrista, Spasitelja sveta. Ipak, dan odmora sâm po sebi nije imao silu da menja, štiti ili obnavlja vernike koji su ga svetkovali. Svi ljudi su slabi, zli i nepodobni pred Bogom. Nikakav zakon ne može da izmeni čovečanstvo, niti dan odmora može da oslobodi čoveka od njegovih greha. Ali, može da ga sačuva od ateizma. U novom savezu, mi ne proslavljamo dan Gospodnji da bismo primili milost od Boga, već da mu zahvalimo na tome što nas je stvorio. On se utelovio i došao k nama u Hristu i brine o nama više nego što otac brine za svoju decu. Iz tog razloga, mi ga volimo i poštujemo. Držanje zakona nas neće spasiti od naših greha, ali milost Božija je tajna našeg spasenja i novog života. Ko god želi da bude opravdan zakonom, zakonom će biti osuđen. Ali, ako pružite ruku i uhvatite Hristovu ruku koja se pruža ka vama, On će vas voditi i štititi od svake osude.
Sedmog dana Bog se odmorio i pogledao svoje delo. Video je da je sve što stvorio prelepo. Međutim, Božiji sveti odmor se prekinuo onog trenutka kada je čovek ispoljio svoju nepokornost i zapao u greh. Bog je prekinuo sa odmorom i od tog časa je, dan i noć, neprekidno radio kako bi spasio svoje izgubljeno stvorenje. Rekao je: "Dosadio si mi bezakonjem svojim" (Isaija 43:24). Isus to potvrđuje rečima: "Moj Otac stalno radi pa i ja radim" (Jovan 5:17). Bog je duboko zabrinut zbog nas i naših užasnih greha, ali zahvalni smo Bogu na tome što je svim grešnicima omogućeno izbavljenje kroz zastupničku Hristovu žrtvu. Ko god veruje u Jagnje Božije neće podleći sudu zakona, već će biti u potpunosti opravdan Isusovom krvlju. Isus je umro i bio je sahranjen pred subotnji dan odmora. On se odmorio na dan Božijeg odmora u grobu jednog bogataša. On je prvog dana u nedelji ustao iz mrtvih, tako da je Bog i na taj način ispunio odredbe dana odmora. Svojim vaskrsenjem, On je uspostavio novi dan koji simboliše novo stvorenje koje raste i napreduje zbog milosti Božije i sile Svetog Duha, a ne zbog suda koji zakon donosi.
06.4 - Da li hrišćani imaju prava da svetkuju nedelju umesto subote?
Suviše često jevreji i adventisti sedmog dana optužuju hrišćane za kršenje četvrte Božije zapovesti i govore da će gnev Božiji pasti na Hristove sledbenike zbog toga što, kao dan odmora, svetkuju nedelju umesto subote. Međutim, Isus je rekao da je On Gospodar subote. Sin Čovečiji je, umesto nas, ispunio sve zahteve subote. On ih je ispunio i usavršio. Isus nije doneo novi zakon kako bi posvetio neki određen dan, mesec ili godinu. On je spasio svoje sledbenike i njih je posvetio. Čovek ne treba da slavi Boga samo na dan odmora i tokom drugih praznika, već svakoga dana. Upravo zbog toga Isus posvećuje pojedince, a ne dane. " I što god da činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući Bogu Ocu kroz njega" (Kološanima 3:17). Svako delo koje činimo vođeni Duhom Svetim je jedna vrsta slavljenja Boga. Jedan dan nije ništa manje vredan od nekog drugog. Isus nas je opravdao svojom dragocenom krvlju i obnovio nas je Svetim Duhom. On je stvorio posvećen narod, a ne posvećene dane. Svrha njegovog dolaska na zemlju je bila da učini ono što dan odmora nije mogao učiniti: da stvori nov narod, preobrazi zle grešnike u njegove posvećene sledbenike, i da od sebičnih ljudi načini služitelje.
Isus je radikalno promenio svaki delić našeg duhovnog života. Zbog toga su hrišćani izabrali nedelju, dan kada je Isus vaskrsao, kako bi proslavljali novi savez sa njegovim novim stvorenjem. Ali, Isus je želeo od svojih sledbenika da se i oni odmore i da razmišljaju o privilegiji koju im je dao da budu deo njegovog novog stvorenja. On nam nije zapovedio da svetkujemo nedelju, niti nam je zabranio da svetkujemo subotu. On nije imao nameru da nas ograniči određenim danima i praznicima, nego je došao da spasi grešnike. Isusovo vaskrsenje je obeležilo početak nove ere u kojoj više ne živimo pod optužbom zakona, već pod spasonosnom milošću našeg Gospoda. Ovo ne znači da su hrišćani bezakonici. Hristov Duh, koji prebiva u nama, je sâm po sebi zakon ljubavi, koji nam istovremeno daje snagu da ga ispunimo. U tom smislu, subota kao dan odmora, ostaje simbol slabog starog saveza, dok je nedelja znak Hristove pobede, koja obeležava novi savez.
Neki vernici u islamskim zemljama ne mogu da se odmore ni nedeljom niti subotom. Oni se zbog toga okupljaju petkom, svesni toga da je sâm Gospod sa njima, baš kao što je i obećao: " Jer, gde su dvojica ili trojica okupljena u moje ime, onde sam ja među njima" (Matej 18:20). Isus nije želeo da odredi samo neke dane za slavljenje, nego da posveti vernike zauvek i na svakom mestu.
06.5 - Svetkovanje nedelje
Na koji način hrišćani mogu da posvete dan njihovog Gospoda? Ljubav ih podstiče da se zajedno okupljaju nedeljom kako bi slavili Boga i čitali delove iz Biblije, hvaleći ga u zajedništvu svetih. Naša deca, gosti, saradnici, pa čak i životinje u štalama, treba da nam se pridruže u danu odmora i u božanskoj radosti vaskrsenja kojeg se prisećamo svake nedelje i koje je utelovljeno u našim životima. Temelj radosti koju imaju hrišćani je dublji nego kod jevreja. Isus je rekao: "Ovo sam vam rekao da moja radost bude u vama i da vaša radost bude potpuna" (Jovan 15:11; 17:13). Pavle je takođe napisao: "Radujte se u Gospodu uvek! Ponavljam: radujte se!" (Filipljanima 4:4). "Plod Duha je ljubav, radost, mir..." (Galaćanima 5:22). Ovi stihovi nam govore šta je pravi duh nedelje. Takođe, oni nam govore u kom duhu treba da radimo tokom nedelje i pokazuju nam kako treba da izgleda život u jednoj hrišćanskoj porodici.
Da li treba da radimo u nedelju? Hrišćani su sasvim normalni ljudi kao i svi ostali. Imaju tela koja im se umaraju. Zbog toga im je potrebno da se opuste i odmore. Oni su obična stvorenja, ali su istovremeno, u Duhu i deca Božija. Oni na zemlji žive u telu, a duhovno su sa Hristom u nebu. Oni se ne suprotstavljaju Gospodu, poričući dan odmora. Nedelja nije bila osmišljena da bi se nadoknadilo spavanje, nego da bi proslavljali Boga Oca i uzvisivali njegovo ime. Ovaj dan pripada Bogu, tako da ne bi trebalo da obavljamo nepotrebne poslove. Ipak, ne treba ni da bežimo od dela učinjenih iz ljubavi i obaveza koje će druge izbaviti iz opasnosti. Naša pravednost se ne zasniva na ispunjavanju zakona već na okajničkoj smrti Hrista, koji je u naša srca usadio koncept požrtvovanosti. Javno okupljanje radi slavljenja i drugih duhovnih sastanaka nedeljom je privilegija koja pripada samo hrišćanima. Međutim, hrišćanima nije dovoljno da se hrane duhovnom hranom samo nedeljom, oni moraju da jedu svoju hranu svakodnevno, inače će u suprotnom njihova vera, ljubav i nada oslabiti. Nedelja nam pruža priliku da pevamo kao zajednica ljudi, da se molimo u grupi i delimo ideje s drugima članovima crkve, kako bismo iskusili hrišćansko jedinstvo. Svi vernici zajedno sačinjavaju Hristovo duhovno telo. Jedan vernik, sam za sebe, nije glavni predmet novog stvorenja, to je zajedništvo svetih, koje se posebno može videti nedeljom.
Blaženi su oni koji nedeljom posećuju bolesne, hendikepirane i siromašne. Ovi vernici neće gledati na meraču za benzin u svojim automobilima da li imaju dovoljno goriva za još 100 kilometara.
Duh Gospodnji nas navodi da izađemo iz crkvene zgrade i tragamo za onima koji su mrtvi u svojim gresima. Mi smo pozvani na to da ih vodimo do pokajanja u Hristu, kako bi mogli da izađu iz svog očajanja i okorelosti srca. Ne postoji nikakav izgovor za oni koji ne svedoče nevernima o Hristu. Takođe smo pozvani da na dan Gospodnji činimo humanitarna dela za pojedince i grupe ljudi koje su u potrebi.
Nedelja nam daje dovoljno vremena da zahvaljujemo Gospodu, da priznamo svoje nedostatke i da se zastupamo za potrebe drugih ljudi. Ako nam Gospod podari decu, tada bi trebalo dosta vremena da provedemo sa njima i da zajedno pevamo radosne, ohrabrujuće hrišćanske pesme. Zatražimo od Isusa da nam pokaže na koji način, posebno nedeljom, možemo ispuniti prve tri molitvene potrebe iz molitve 'Oče naš'.
Ako budemo svetkovali nedelju, sigurno ćemo biti blagosloveni. Isus je pripremio mnoštvo blagoslova za sve one koji teže tome da budu ispunjeni duhom Hrista koji je u nedelju vaskrsao iz mrtvih.
06.6 - Skrnavljenje nedelje
Tragično je to što se više greha počini vikendom nego ostalim danima. Nedeljom automobili zagađuju prirodu. Televizijske stanice odvajaju jako malo vremena za Božiju reč, dok je mnogo više horor filmova, pornografskih i mističnih emisija. Nedeljom, neki ljudi rade po kući, u bašti i u štali, a to su sve mogli da završe i urade drugim danima u nedelji. U Starozavetno vreme, ako bi nekoga uhvatili da radi na dan odmora, ta osoba bi bila osuđena na smrt. Ako bismo mogli da vidimo sve grehe koji se u jednom gradu počine vikendom, kako javno tako i privatno, to bi slomilo naša srca ili bi nas dovelo do ludila! Samo je Božija ljubav ispunjena dugotrpeljivošću i strpljenjem koja očekuje grešnike.
Zar ste zaboravili šta Gospod kaže za čoveka koji skrnavi dan Gospodnji? Ako pročitamo knjigu Izlaska 31:14-17 shvatićemo koliko je važno da se umirimo pred Gospodom (pročitajte i knjigu Brojeva 15:32-36 kako biste shvatili značaj svetkovanja dana Gospodnjeg). Možda treba da promenimo način života i, na primer, kažemo svojim studentima da svoje domaće zadatke ne rade nedeljom. Gospod preti da će spaliti grad ili selo koje ne svetkuje subotu kao dan odvojen za slavljenje i odmor (Jeremija 17:22). Ne treba da da budemo ravnodušni prema ovom upozorenju. Ko zna, možda su baš svetski ratovi i užasne katastrofe upravo posledice takvog zanemarivanja? Biblija kaže: "Ne zavaravajte se: Bog se ne da ismevati. Jer, što god čovek seje, to će i žnjeti" (Galaćanima 6:7). Niko ne može da prekrši Božije zapovesti i prođe nekažnjeno.
Da Isus nije umro na krstu za naše grehe i na sebi poneo kaznu umesto nas, bili bismo potpuno beznadežni. Međutim, njegova smrt ne sme da nam bude izgovor za skrnavljenje dana Gospodnjeg. Isus i njegovi učenici su uvek svetkovali subotu. On je živeo za to da proslavlja svog Oca. Nakon što je vaskrsao prvog dana u nedelji, Isus se pojavio svojim učenicima kako bi proslavio novi praznik njegovog saveza sa njima.
06.7 - Novo sagledavanje zakona
Razmišljajući o pogrešnom načinu svetkovanja subote, vidimo da je veoma lako pogrešno razumeti ovaj Božiji zakon. Isus je bio osuđen na smrt zbog toga što je isceljivao bolesne u subotu, i zbog toga što je za sebe govorio da je Sin Božiji. Bio je progonjen od strane verskih vođa svoga vremena koji su, u svom fanatičnom držanju Mojsijevog zakona, izgubili kapacitet da vole Boga i ljude oko sebe. Oni su spolja gledano bili pravični na jedan licemeran način, oglušavajući se pozivima na pokajanje. U svojoj zaslepljenosti, oni su otvrdnuli svoja srca. Nisu bili spremni da promene svoje mišljenje. Oni su odbacili Boga Oca, Sina i Svetog Duha. Nisu marili za bolesne na dan odmora. Zbog toga se njihova revnost za držanjem zakona u subotu, pretvorila u pravo licemerje. Nije ni čudo da je Isus morao da im kaže: "Ovaj narod me poštuje usnama, a srce mu je daleko od mene. Uzalud me slave, jer ljudske zapovesti kao učenje šire" (Matej 15:8,9).
U svojim pokušajima da nas nauči da svetkujemo dan Gospodnji na ispravan način, Isus nije mnogo govorio o tome da li treba raditi ili ne, već je naglašavao ispravan stav našeg srca pred Bogom. Pavle je nastavio u tom istom Hristovom duhu da promoviše ovo shvatanje zakona. Međutim, bio je proklinjan i kamenovan zbog toga što je poučavao da su nejevrejski vernici oslobođeni starog saveza. On nas je učio da smo oslobođeni optužbi zakona, zbog toga što smo, kroz Hristovu smrt, već umrli zakonu. Stoga, zakon više nema nikakvu vlast nad nama. Sveti Duh je u nas usadio novu uredbu Hristove ljubavi. Ovaj novi duhovni zakon koji je urezan u našim srcima sada nas posvećuje i podstiče da slavimo Trojedinog Boga svim svojim mislima, rečima i delima. Zato, nismo više opterećeni zakonom, jer nas sada Sveti Duh svojom silom dovodi do pokajanja i vere. Moramo imati na umu da Hrist taj koji posvećuje ljude, a ne dane! Stoga, iz našeg shvatanja i razumevanja četvrte Božije zapovesti možemo videti radikalnu razliku između Novog zaveta i Starog zaveta.
06.8 - Petak za muslimane
Muslimani pokazuju svoje neznanje vezano za značenje četvrte Božije zapovesti time što su odredili petak za dan glavnih verskih okupljanja, a ujedno je i ne ispunjavaju. Muhamed je otišao korak dalje kada su jevreji i hrišćani odbacili i njega kao proroka i njegov poziv da postanu muslimani. Nije se složio ni sa jevrejima da taj dan bude subota, niti sa hrišćanima da bude nedelja. U pokušaju da uspostavi svoju veru, on je odbacio uredbu iz Starog i Novog zaveta, te je umesto njih odredio petak kao dan okupljanja za muslimane. U Svetom pismu ne možemo pronaći nikakvu potporu za odabir ovog dana, niti on ima bilo kakve veze sa planom otkupljenja. Zapravo, koren toga je pobuna protiv Boga i njegovog Mesije. Petak nema nikakvu biblijsku pozadinu niti potporu.
Muslimani se petkom vraćaju nazad svojim poslovima odmah nakon molitve. Govori u džamijama koji se održavaju petkom su često političke prirode. Nije retka pojava ni da odmah nakon toga dođe do demonstracija sa izlivima besa i destruktivnosti. Posvećenje nekog određenog dana ili posvećenje samog vernika je i dalje potpuno nepoznato jednom muslimanskom verniku. Allah se smatra toliko velikim da je sadržaj njegove svetosti potpuno nepoznat jednom muslimanu. On jedino što poznaje je njegovo ime. Iz ovoga vidimo zbog čega se islam nalazi daleko ispod nivoa starog saveza, kada je ova zapovest u pitanju. Oni nemaju nikakvu predstavu o spasenju i novom stvorenju u Novom zavetu.
Mi, s druge strane, zahvaljujemo onome koji je vaskrsao iz mrtvih, jer On je činio svoja čuda i u subotu i ostalim danima. On je ustao iz mrtvih prvog dana u nedelji i dao jedno potpuno novo značenje tom danu. Eh, kada bi svaka nedelja bila poput izlaska sunca za svaku novu sedmicu koja je pred nama, propraćena obnavljajućim rečima našeg Gospoda: "Novu zapovest vam dajem - da volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po ovom će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedan za drugoga" (Jovan 13:34-35).