Previous Lesson -- Next Lesson
2. Duhovno probuđenje u Efesu (Dela 19:1-20)
DELA 19:8-12
8 Tada Pavle uđe u sinagogu, i tri meseca je smelo govorio, uverljivo raspravljajući o Božijem carstvu. 9 Ali, kako su neki od njih bili tvrdoglavi i nepokorni, i pred svima ocrnjivali Gospodnji put, on ode od njih, odvojivši učenike, pa je svakodnevno raspravljao u Tiranovoj školi. 10 To je potrajalo dve godine, tako da su svi stanovnici Azije – Judeji i Grci - čuli Gospodnju reč. 11 Bog je preko Pavlovih ruku činio neobična čuda. 12 Tako su čak i maramice i kecelje koje je on dotakao odnošene bolesnima, i oni su bili izlečeni od svojih bolesti, a zli duhovi su izlazili iz njih.
Još od prvog Hristovog dolaska, barjak nad čitavim tokom svetske istorije predstavljao je uspostavljanje, rast i ispunjenje carstva Božijeg na zemlji. Svaki politički, revolucionarni, religiozni i ekonomski razvoj jednostavno rađa pojavu ovog carstva, koje je od Boga, našeg Oca. Isus širi ovo duhovno carstvo, koje ostaje skriveno u njemu. On je božanski Kralj i Gospod nad gospodarima. On nije dominirao ljudima, čak ni u njihovoj iskvarenosti, nego je poslao svog blagog Duha, koji je kroz molitvu bio izliven u srca mnogih. Još od vremena Hristovog prvog pojavljivanja, carstvo Božije je ostalo skriveno, opstajući u pravoj crkvi, šireći se među svim svetima koji su slavili Boga, koji predstavljaju živi narod Božiji. Ipak, mi takođe očekujemo i Hristov drugi dolazak, kako bi čitavom stvorenju postalo jasno da On jeste Gospod slave, i da njegova pobedonosna povorka radosno prolazi kroz sve zemlje. Da li je Carstvo Božije stiglo i do vašeg sela, vašeg grada, vaše škole? Hrist je rekao: "Jer, gde su dvojica ili trojica okupljena u moje ime, onde sam ja među njima."
Pavlove propovedi o carstvu Božijem bile su tema diskusija u jevrejskoj sinagogi u Efesu. To se nastavilo tri meseca. Svi ljudi Starog saveza su ga pažljivo slušali, jer svaki jevrejin očekuje širenje Božije sile na zemlji. Pavle je, međutim, išao k njima s rečima: "Carstvo neće doći u budućnosti, jer ono je već došlo. Kralj je već bio rođen, živeo je, bio je ubijen, pobedio je smrt, gaseći gnev Božiji, izbrisao je naše grehe, i vazneso se do svog Oca, odakle nastavlja da vlada i gradi svoje carstvo."
Pavle nije diskutovao o carstvu Božijem kao o nekoj filozofskoj temi, nego je javno objavljivao, zahtevao je potpunu potčinjenost, i pozivao je ljude na predanost božanskom Kralju. Naša religija nije samo neka pobožna misao, ili neki uzvišeni, neprimenljiv zakon. Umesto toga, ona podrazumeva čvrsto držanje za živu osobu, Isusa Hrista, koji je pobedio smrt i Sotonu.
Nisu se svi slušaoci u sinagogi u Efesu slagali sa Pavlovim propovedima. Nisu se svi oni pokajali, i neki od njih su postali još tvrđi. Oni su se protivili apostolu i javno ga vređali. Ipak, zapanjujuća stvar je da javnost nije ništa učinila kako bi ga ućutkali, već su tiho čekali da vide koja strana će pobediti. Pavle je odlučio da se povuče, jer propovedanje evanđelja ne treba da bude takmičenje, već otkrivenje koje donosi spasenje i otkupljenje. Onaj ko čuje i posluša, spasen je. I onaj koji prihvati Hrista kao ličnog Spasitelja živi večno.
Neki od slušaoca su odlučili da u potpunosti potčine svoje živote Isusu. Oni su ga sledili, postali su učenici i želeli su da nauče više o njihovom živom Gospodu. Pavle je razdvojio ovu grupu, one ljude koji su bili spremni za carstvo Božije, od onih koji su vređali i koji su bili ravnodušni. Od ovih učenika, on je osnovao jednu živu crkvu.
U cilju da ih pouči, Pavle je započeo školu, odnosno učionicu sa predavanjima. On nije poučavao svoje slušaoce samo Subotom, već je svakodnevno davao duhovnu hranu onima koji su bili gladni hleba života. Kako je to bilo izvanredno! Pavle je obavljao svoj zanat ujutru i posle podne, radeći svojim rukama za život. Zatim je, u podne, uveče i u svoje vreme odmora, propovedao Evanđelje. Ovaj čovek iz Tarsa je bio prepun Božije ljubavi, i bio je ispunjen darovima milosti. On je sebe davao za Isusovo carstvo. Pavle je svom snagom svoga srca i tela propovedao i radio tokom ove dve godine, uprkos svojim nedostacima. Hristova milost je bila usavršavana u njegovo slabosti.
Mnogi ljudi sa sela i iz okoline Efesa hitali su da vide ovog neobičnog jevrejina. Oni su govorili o njemu na trgu, na ženskim sastancima, i u krugovima mladih ljudi. On je bio predmet raznih diskusija. Svi su oni osećali da Pavle nije donosio prazne filozofske pojmove ili ideje, nego da je Božija sila izvirala direktno od njega ka njima. Njihova srca su bila dirnuta, oni su bili obnovljeni, i nada je počela da raste iz beznađa.
Bog je ispoljavao sile koje nisu priličile uobičajenom toku prirode. U Hristovo vreme, neki ljudi su bili isceljeni dodirom Hristove odeće, kada bi došla u kontakt sa njima. Ali, ovde su ljudi bili isceljivani Pavlovom odećom koja bi od njega bila nošena njima. Mnogi su bili isceljeni Petrovom senkom dok bi on prolazio. Čak su i maramice i kecelje, koje bi dotakle njegovo telo, sa kojima je brisao znoj sa svog lica, bile odnošene bolesnicima. Ako su verovali u Hrista, njihova bolest bi bila uklonjena. Pazite sada! Pavle nije činio čuda i znamenja, ali Bog je potvrđivao svoju silu kroz njega. Bolesti su bile isceljivane, a zli duhovi su bili isterivani iz siromaha, kroz veru u Hrista, čiji je Pavle bio apostol.
Došlo je do velikog duhovnog probuđenja u azijskoj provinciji, kakvog nikada nije bilo u bilo kojoj drugoj oblasti Sredozemnog mora. Nekoliko godina ranije, Pavle je mislio da ode u Efes po svom nahođenju, kako bi tamo propovedao. Međutim, Sveti Duh ga je sprečio u tome, tako da je apostol, poslušan Duhu koji ga je vodio, bio odveden u Evropu. On se sada, po drugi put, odupro iskušenju i nije ostao u Efesu, uprkos mogućnostima. Umesto toga, on je obavio svoj zavet, u poslušnosti Gospodu. Zbog toga je živi Isus potvrdio poslušnost svoga služitelja. On je, kroz njega, otvorio bogatstvo svog carstva, otkrivajući svoju silu. Isus ostaje prisutan, aktivan i Spasitelj, gde god se ljudi u poslušnosti potčine njegovom Duhu.
MOLITVA: Nebeski naš Oče, mi te veličamo za pobedonosnu povorku tvoga Sina koja je danas stigla do nas. Zahvalni smo ti na božanskoj sili koja dolazi sa krsta. Posveti nas u potpunu poslušnost. Neka tvoja volja bude, neka tvoje carstvo dođe, kako nama tako i celom svetu.
PITANJE 92: Kako se carstvo Božije pojavilo u Efesu?