Previous Lesson -- Next Lesson
1. Putovanje do Sidona, a zatim do Krita (Dela 27:1-13)
DELA 27:1-13
1 Kad je odlučeno da otplovimo u Italiju, Pavla i neke druge zatvorenike predadoše kapetanu Carske čete, koji se zvao Julije. 2 Ukrcasmo se na jednu adramitsku lađu koja je išla do mesta u azijskom primorju i otplovismo. A s nama je bio i Aristarh, Makedonac iz Soluna. 3 Sutradan pristadosmo u Sidonu, a Julije, koji je čovečno postupao s Pavlom, dopusti mu da ode do svojih prijatelja, da se ovi pobrinu za njegove potrebe. 4 Kad smo se odvezli odande, plovili smo u zavetrini Kipra jer smo imali protivan vetar. 5 Preplovismo more duž obala Kilikije i Pamfilije i stigosmo u Miru likijsku. 6 Onde kapetan nađe jednu aleksandrijsku lađu koja je išla za Italiju pa nas ukrca na nju. 7 Nekoliko dana smo plovili sporo i jedva se primakosmo Knidu. Pošto nam vetar nije dopuštao da pristanemo, kod Salmone uđosmo u zavetrinu Krita, 8 pa ploveći duž njega, na jedvite jade stigosmo do mesta zvanog Dobra pristaništa, blizu kojeg je bio grad Laseja. 9 Mnogo vremena je bilo izgubljeno i plovidba je već postala pogibeljna jer je i Post bio prošao pa Pavle poče da ih opominje. 10 "Ljudi", reče im, "vidim da će naše putovanje biti veoma tegobno i da će doneti veliku štetu ne samo teretu i lađi već i našim životima." 11 Ali, kapetan je više verovao kormilaru i vlasniku lađe nego Pavlovim rečima. 12 Pošto luka nije bila pogodna za zimovanje, većina odluči da se otplovi odande i da se, bude li moguće, stigne do Finiksa, kritske luke koja gleda na jugozapad i severozapad. 13 A kad je zaduvao slab južni vetar, pomisliše da će ostvariti svoj naum pa digoše sidro i zaploviše duž obale Krita.
Prošle su dve duge godine, a Pavle je još uvek bio u zatvoru. On je te godine ispunio molitvama, razmišljanjima, poslanicama i ličnim razgovorima sa pojedincima. Namesnik je barem poslao Pavla u Rim. On nije bio poslat s počastima na nekom izvanrednom brodu, već kao zatvorenik, zajedno sa ostalim pretežno ne-rimskim, okovanim zatvorenicima, robovima koji su bili poslati u Rim kako bi bili bačeni u cirkus, gde bi morali da se brane protiv gladnih lavova i grabljivih životinja.
Pavle nije bio sam. Zajedno sa njim su išli doktor Luka i verni Aristarh. Od ovog trenutka nadalje, ponovo čitamo izveštaje u Delima apostolskim, napisane u prvom licu množine, "mi". Zajedništvo svetih se nije završilo usred patnji i nevolja, već je, u tim smrtnim opasnostima, postalo još dublje i čvršće. Tokom ovog dvogodišnjeg Pavlovog zatočeništva, Luka je od očevidaca prikupio detaljne informacije za svoje Evanđelje i knjigu Dela apostolskih. On je kopirao tekstove iz sabranih Hristovih reči i nosio sa sobom ovo dragoceno, jedinstveno blago na svoja duga i opasna putovanja. On sebe nigde nije pominjao u svojim izveštajima, rečima ili u svom Evanđelju, koje je čuvao zaštićene kako se ne bi nakvasili. Bilo je utešno videti ovu trojicu ljudi okupljenih u zajedništvu ljubavi, koji su svojim molitvama prevazilazili sve prepreke koje bi mogle da spreče njihov odlazak u Rim.
Oni su morem otplovili u Sidon, u kome je živela jedna hrišćanska zajednica. Julije, humani kapetan, koji je poznavao Pavla i imao je poverenja u njega dok je bio zarobljen u Kesariji, dao je Pavlu slobodu da ode na obalu i poseti svoj prijatelje, dok su istovarivali stvari sa broda. Moguće je da je Pavle u to vreme bio okovima vezan za zglob nekog vojnika, u skladu sa rimskom procedurom. Lanac, međutim, nije mogao da spreči Pavla u tome da propoveda celokupno Evanđelje.
Kada su otplovili za Anatoliju, vetrovi su počeli da duvaju protivno brodu. Pošto je jedro bilo nepomično i sklopljeno, brod nije mogao da nastavi da plovi suprotno vetru. Morali su da veslaju uporedo sa strujom, bez ikakve pomoći od sklopljenog i umotanog jedra. Plovili su tako u zavetrini Kiparskih planina, bez zapadnog vetra da ih usmeri ka dalekom Rimu. Barem su stigli u Miru, u Anatoliji, gde su pronašli veliku lađu koja je prevozila pšenicu u Rim, i u nju su ukrcali zatvorenike. Na brodu je sada bio upotpunjen uobičajeni tovar, jer prestonica je zahtevala hleb i zabavu, odnosno, jeftini hleb iz kolonija, i robove s kojima bi se poigravali u cirkusu, u kom su tekli potoci krvi. Na ovaj način, cezari su zadovoljavali dokonu rulju u Rimu, koja bi ih zauzvrat podržavala u njihovoj razvratnoj vladavini. Danas možemo pronaći iste ove principe u nekim zemljama: dosta hleba za svetinu, i predivne igre kojima pobeđuju iscrpljenost.
Vetrovi koji su ih pratili na putu su bili suprotni vetrovima na tokom Pavlovog poslednjeg putovanja, kao da su se zli duhovi protivili širenju Evanđelja ka Rimu. Mržnja pakla se već spremala da napadne Pavla i njegove saputnike. Apostol je mogao da oseti tamu koja se zbijala protiv njega. On je predskazao predstojeće nevolje, i upozorio je kapetana, zapovednika i vlasnika broda u vezi nastavka putovanja kada su stigli u jednu prostu luku na kritskom ostrvu po imenu "Dobra pristaništa". Dobra pristaništa je sve u svemu bila sušta suprotnost njenoj istini. Oni koji su bili odgovorni za brod, mogli su da odgode svoju planiranu plovidbu u Rim, ako bi to značilo prolazak kroz zimske oluje. Međutim, oni su želeli da provedu zimu u prikladnom gradu, a ne u nekom pustom selu. Zbog toga su isplovili čim je blagi vetar počeo da duva, što im se učinilo veoma povoljnim. To je, zapravo, bio mamac zloga, kako bi ih namamio da završe na dnu mora, uništavajući silom svojih duhova brod zajedno sa svim njegovim tovarom i ljudima. Đavo ne samo da želi da spreči Evanđelje, već potpuno da ga zbriše i nemilosrdno uništi sve Hristove glasnike.
MOLITVA: O Gospode, pomozi nam da slušamo tvoj glas u svakom trenutku, kako ni naše duše, a ni duše naših prijatelja ne bi bile uništene. Nauči nas da budemo poslušni tvom glasu i da uvek budemo pod tvojom zaštitom.
PITANJE 119: Ko su bila tri Božija čoveka koja su zajedno krenula na ovo putovanje u Rim?