Waters of Life

Biblical Studies in Multiple Languages

Search in "Serbian":
Home -- Serbian -- Acts - 062 (Herod’s Rage and Death)
This page in: -- Arabic -- Armenian -- Azeri -- Bulgarian -- Cebuano -- Chinese -- English -- French -- Indonesian -- Portuguese -- Russian -- SERBIAN -- Tamil -- Turkish -- Urdu? -- Uzbek -- Yiddish

Previous Lesson -- Next Lesson

DELA - U Hristovoj pobedničkoj povorci
Proučavanje knjige Dela Hristovih apostola
DEO 1 - Osnivanje crkve Isusa Hrista u Jerusalimu, Judeji, Samariji i Siriji - Pod pokroviteljstvom apostola Petra, vođeni Svetim duhom (Dela 1 - 12)
B - Širenja Evanđelja spasenja do Samarije i Sirije i početak oberaćenja nejevreja (Dela 8 - 12)

13. Irodov bes i smrt (Dela 12:18-25)


DELA 12:18-25
18 Kad je svanulo, nastade nemala pometnja među vojnicima oko toga šta je bilo s Petrom. 19 Irod ga potraži pa kad ga nije našao, ispita stražare i naredi da se pogube. Potom ode iz Judeje u Kesariju i onde ostade neko vreme. 20 A Irod je bio u đestokom sukobu sa Tircima i Sidoncima pa se oni udružiše i dođoše da ga vide. Pošto su obezbedili podršku kraljevog komornika Vlasta, zamoliše za mir jer je njihova zemlja uvozila hranu iz kraljeve. 21 Ugovorenog dana, Irod obuče kraljevsko ruho, sede na svoj presto i održa narodu govor. 22 Narod povika: "Ovo je glas boga, a ne čoveka!" 23 A Gospodnji anđeo ga odmah obori jer nije dao slavu Bogu. Izjedoše ga crvi i on izdahnu. 24 A Božija reč je rasla i širila se. 25 Varnava i Savle se vratiše iz Jerusalima pošto su obavili svoj zadatak, a sa sobom dovedoše Jovana zvanog Marko.

Ako kraljevi nemaju strah od Boga, oni tada postaju zli. Klate se između arogantnosti i straha, između besa i požude. Nijedno stvorenje nema prava da dominira drugima. Ko god se ne slomi pred Bogom i ne ostane mali pred svojim Stvoriteljem, nije u stanju da vodi druge. On sve više i više postaje naduven, sve dok na kraju ne pukne.

Čitamo da je kralj Irod želeo da ratuje protiv feničanskih gradova, koji se nisu potčinjavali njegovoj volji. Ova feničanska zemlja je takođe bila i rimski protektorat, tako da on nije mogao javno da im objavi rat. Zbog toga je počeo da progoni i muči feničansku decu koja su prebivala u njegovoj zemlji. On je jako otžao putovanje između ova dva regiona, i primoravao je libance da plaćaju preterano velike poreze. Međutim, feničanski trgovci su znali odakle im dolaze prihodi. Oni nisu otišli kralju, već njegovom ministru kako bi ga podmitili da omekša i umiri vladara. Oni su želeli da se razmena i transport dobara nastavi po svaku cenu.

Konačno, kralj je pristao da obnovi dobro odnose između ove dve zemlje. Ipak, on je bio odlučan u tome da nauči feničansku delegaciju jednom nezaboravnom lekcijom, kako bi znali da je on veliki kralj. Prilikom proslave rođendana Cezara Klaudija, kralj Irod - njegov saradnik, izdao je naređenje da zemlja treba da proslavi ovaj poseban događaj. On je zahtevao da feničanska delegacija bude prisutna drugog dana ceremonija, koje su trajale nedelju dana, i koje su se sastojale od igara u kojima su vojnici i lavovi prolivali krv zatvorenicima. Članovi delegacije su stigli iz Tira i Sidona na trg sportskog grada u Kesariji. Kralj je tamo sedeo na svom prestolu, noseći pompezno ruho na sebi. Kada bi ga sunce obasjalo, svetlost bi stvarala takav odsjaj koji je zaslepljivao oči posmatrača. Ljudi su bili obuzeti strahopoštovanjem pri njegovoj pojavi, kao da je jedan veličanstveni anđeo koji se spušta sa neba.

Fascinirani ovim kraljevskim pogledom, ljudi su aplaudirali i odobravajući skandirali. Neki od njih su ga nazvali bogom. Iznenada oštar i žestok bol u stomaku preplavio je ovog ponositog kralja. Njegove sluge su morale da ga odnesu u palatu, gde se previjao u užasnim bolovima unutrašnjih organa. Umro je nakon pet dana u svojoj 54-toj godini. Saznajemo od doktora Luke da su ga crvi izjeli iznutra - dok je još uvek bio živ.

Bog daje zemaljskim vlastima određeno vreme tokom kojeg mogu da postupaju onako kako oni žele. Oni koji misle da mogu da se uzdignu iznad Boga, imaju samo kratko vreme pred sobom. Spasenje ne dolazi od čoveka, kao što je Hitler rekao, misleći na sebe, već jedino od Boga. Ko god ne poštuje svog Gospoda je đavo.

U poslednjim danima pred drugi Hristov dolazak, podići će se veliki svetski vladar. On će sesti u hram i govoriće za sebe da je ujedno i Bog i Hrist. On će činiti velika čudesa, i primoraće narode i kontinente da čuvaju red i mir. Narodi će mu aplaudirati i slaviće ga, zbog toga što će on zaustaviti nerede i ratove u svetu.

Dragi brate, nemoj prionuti uz ovog moćnog i izvanrednog čoveka. Čuvaj se njegovih reči, jer u svom ponosu on će huliti na Boga. On je progonitelj Hristovih sledbenika. Pazi se i okreni se od ovog lažnog Hrista, koji pokušava da preotme Božiju slavu za sebe.

Uprkos ovom ključanju u svetu, evanđelje teče kao bistar potok. Neki ljudi iz njega crpe vodu života, dok drugi bacaju kamenje u njega. Međutim niko ne može da zaustavi ili da poremeti tok evanđelja spasenja, jer se Reč Božija ne može svezati.

Broj vernika neprekidno raste; evanđelje postaje sastavni deo ponašanja jednog vernika. Njihova svedočanstva se vide kroz njihove reči i molitve. Njihova zahvalnost se stalno uvećavala. Možemo, zajedno sa evanđelistom Lukom, reći da reč Božija nastavlja da raste i da se širi. Prava je radost kada čujemo da se vesti o Isusu šire svetom preko svedočanstava, učenja, tumačenja, molitve, strpljivih dela i mnogih žrtava. Zahvalni smo Gospodu Isusu što nam dozvoljava da učestvujemo u ovom evanđeoskom probuđenju putem novo-odštampanih materijala, radio programa i ličnih kontakata. Da li želiš i ti da se uključiš, dragi brate, draga sestro, u širenje evanđelja spasenja, kako bi reč Božija rasla i danas u tvom okruženju?

Moguće je da su Varnava i Savle bili prisutni u Palestini kada se kralj Irod uzponosio i umro pod Božijom osudom. Oni su u pravi čas doneli novčani dar iz Antiohije u Jerusalim, jer su nevolje postajale sve žustrije. Sa zahvalnošću i radošću su se vratili nazad u svoju crkvu u Antiohiji, koja je od tog trenutka postala centar propovedanja za čitav svet.

Mladi Marko je bio u pratnji ove dvojice muškaraca kako bi napustio ovaj opasan region i bio obučen za propovedanje. On se pridružio crkvi u Antiohiji i dosta toga naučio od Savla i Varnave. Kasnije, on je postao jedan od četvorice pisaca evanđelja koji su umnožili reč Božiju i njome ispunili čitav svet. Danas, mi živimo u sili koja teče kroz ovu reč.

MOLITVA: O Gospode Isuse, ti si Kralj nad kraljevima i Gospod nad gospodarima. Ti si dostojan časti, slave, hvale i veličanja. Mi ti se klanjamo, i predajemo svoje živote u tvoje ruke, radi tvoje volje. Čuvaj i zaštiti nas u telu, duši i duhu, kako bismo mogli da učestvujemo u umnožavanju tvoje reči u našoj zemlji.

PITANJE 62: Na koji način je reč Božija nastavila da raste uprkos progonstvu?

www.Waters-of-Life.net

Page last modified on September 28, 2012, at 09:24 AM | powered by PmWiki (pmwiki-2.2.109)