Previous Lesson -- Next Lesson
1. Prvo progonstvo Hrišcanske Crkve u Jerusalimu i raseljavanje vernika širom Samarije (Dela 8:1-8)
DELA 8:1-3
1 Tog dana poče veliko proganjanje crkve u Jerusalimu. Svi se, osim apostola, raspršiše po judejskim i samarijskim krajevima. 2 Neki pobožni ljudi sahraniše Stefana i duboko ga ožališe. 3 A Savle je pustošio Crkvu. Išao je od kuće do kuće, odvlačio muškarce i žene i predavao ih u tamnicu.
Slušaoci su bili ispunjeni besom zbog toga što su smatrali da je ono što je Stefan govorio bila otvorena hula. Oni su čuli njegovu posredničku molitvu i postali su još ljući, zbog toga što hulnik nije molio ni za milost ni za milosrđe. Ozlojeđeni legalisti su pohitali ka sedištu Helenističkih Jevreja, ka onima koji su postali Hrišćani. Njihova namera je bila da ih unište, zato što su i oni, nalik Stefanu, počeli u ljubavi, logično i po redu da propovedaju ljudima u Jerusalimu. Prvosveštenici su i dalje raspirivali mržnju među ljudima, a osvetnička vatra se izuzetno širila. Još veći gnev je rastao kao rezultat kršenja običaja. Stare ljutnje i ljubomore su se ponovo uskomešale zbog uočenih blagoslova. U te dane, mnoge suze su bile prolivene u Jerusalimu. Roditelji su bili odvajani od njihove dece, muškarci su bili odvajani od njihovih žena, a mladići su bili odvajani od njihovih majki udovica.
Savle je bio revnostan i fanatičan. Njemu je bio obezbeđen jedan autoritativan dokument od strane Jevrejskog vrhovnog veća koji mu je davao dozvolu da uništi takozvanu Isusovu jeres. Gamaliilov savet više nije imao nikakvu vrednost. Svaki Jevrejin koji nije bio učvršćen u zakon i rituale slavljenja treba da bude progonjen. Savle je nasilno ulazio u kuće, imajući ovlašćenje koje se staralo upravo u tu svrhu. On je odvlačio i muškarce i žene, predavao ih u tamnice kako bi im bilo suđeno, kako bi ih šibali, i ubijali ukoliko se ne odreknu Hrista. Pavle je kasnije u suzama priznao da je proganjao Hrišćansku crkvu, i silom primoravao lojalne vernike da hule protiv Onoga koji je bio vaskrsnut iz mrtvih. Njegovo držanje zakona na jedan strog, krut način učinilo ga je slepim i bez ljubavi. To je izgledalo kao da je bio opsednut demonom, ne shvatajući da je ljubav ispunjenje zakona. Umesto toga, on je služio Bogu mačem, i nije bio svestan da je na takav način postao đavo.
Većina Hrišćana je pobegla u obližnje regione. Živeli su u pećinama, ili su bežali u daleka sela, čak i u prezrenu Samariju, kako bi pronašli sklonište od smrtonostnih oluja. Ljudi bi ih pitali: “Zašto jurcate tako zbunjeno, bez hrane i odeće?” Oni bi odgovarali: “Mi volimo Hrista, a volimo i naše neprijatelje, i zbog toga smo progonjeni.” Na takav način, oni bi govorili ljudima radosnu vest o Onome koji je bio vaskrsnut iz mrtvih. Hrist je dopustio svojoj crkvi u Jerusalimu da se smanji, i dozvolio je da bude slomljena. Zli neprijatelj se sjurio dole kao orao sa vedrog neba kada se sjuri na jato uplašenih, rasejanih pilića. Tako je evanđelje bilo prenošeno u skladu sa Hristovom zapovesti, iz Jerusalima preko svakog Jevrejskog sela, do Samarije, a zatim i među ostale narode. Hristova pobednička povorka nikada ne staje. Ona nastavlja svoj put do kraja sveta, do svakog jezika i plemena, sve do Hristovog ponovnog dolaska.
Nisu svi Hrišćani pobegli iz Jerusalima, pošto su apostoli koji su ostali tamo bili spremni da umru za svog Spasitelja. Oni su ostali sa ostarelima i udovicama, tešili su one koji su pali, i brinuli su se za siročad i siromašne. Apostoli su bili poput vernih pastira. Oni nisu žudeli za svojim ličnim izbavljnjem, nego su se brinuli za svoje stado, posebno u zlim danima. Apostoli su se verovatno skrivali kod mnogih prijatelja koji su iskusili blagoslov isceljenja preko njihovih ruku. Moguće je da ovi apostoli nisu bili progonjeni zbog toga što su bili verni Jevreji koji su poštovali zakon i običaje, ukazivali čast hramu svojim neprekidnim molitvama, i nisu bili nalik ostaloj oslobođenoj hrišćanskoj braći, među kojima je bio i Stefan.
Nisu ni svi ljudi u Jerusalimu bili ogorčeni na Hrišćane. Međutim, to nije bio slučaj sa strogim prijateljima vrhovnog veća, koji su pretraživali sve prolaze i ulice, imajući za cilj da unište i poslednji trag svih onih koji su imali Svetog Duha u sebi. Oni su bili odlučni u tome da se ime Isusa Hrista zauvek izbaci iz sećanja svih ljudi. Uprkos ovoj pometnji, mnogi pobožni Jevreji, koji nisu odobravali Stefanovo kamnovanje, zajedno su se sastajali. Oni su uzeli Stefanovo telo da bi ga na dostojan način sahranili, i glasnim vapajima su ga oplakivali. Oni nisu želeli da se Božiji gnev spusti na njih i na njihov grad zbog ove velike nepravde koja je bila počinjena. Oni su voleli ovog poniznog slugu istini, čovek pun ljubavi koji im je služio kao anđeo Božiji na zemlji. Ovi pobožni ljudi su bili blizu duha evanđelja, ali se ipak nisu usuđivali da se javno pridruže Hrišćanstvu.
Dragi brate, da li si ti spreman da stradaš kada nastupi čas progonstva? Ili bi radije pobegao? Pažljivo poslušaj glas Svetog Duha, koji želi da te vodi korak po korak. Nije neophodno proslaviti Sina stradanjem mučeničkom smrću. On možda želi od tebe da budeš svedok za njega na nekom drugom mestu. Zbog toga pažljivo slušaj Gospodnji glas. Umri svojoj sebičnosti, kako bi mogao da služiš Hristu i jedino za njega da živiš.
MOLITVA: O Gospode, ti si moj Vlasnik. Pomozi mi da ne živim samo za sebe, već da služim tebi i dan i noć. Pouči me vernosti, čak i do same smrti, ne samo rečima, nego da mogu tvoju ljubav da pretočim i u dobra dela. Smiluj se nada mnom, i blagoslovi sve neprijatelje Tvoje ljubavi. Amin.
PITANJE 42: Koji je bio najznačajniji događaj tokom progonstva Hrišćana u Jerusalimu?