Previous Lesson -- Next Lesson
2. Nemojte biti ponosni, nego darom koji vam je dat služite svome Gospodu u grupi vernika (Rimljanima 12:3-8)
RIMLJANIMA 12:3-8
3 Na osnovu milosti koja mi je data, svakom među vama kažem: ne mislite o sebi bolje nego što treba da mislite, nego mislite o sebi trezveno, u skladu sa merom vere koju je Bog odredio svakom od vas. 4 Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju istu ulogu, 5 tako smo i mi, mnogi, jedno telo u Hristu, a jedan drugom udovi. 6 A u skladu s milošću koja nam je data, imamo različite darove. Ako je nečiji dar prorokovanje - neka bude srazmerno veri; 7 ako je služenje - neka služi; ako je poučavanje - neka poučava; 8 ako je tešenje - neka teši; ako je davanje - neka daje od srca; ako je upravljanje - neka bude revnostan; ako je pokazivanje milosrđa - neka to čini s radošću.
Pavle nije govorio kao pastir koji svojim ovcama daje uopštene predloge, već je on dao konačnu, jasnu zapovest svim neprijateljima crkve širom sveta.
Nemojte misliti o sebi bolje nego što treba da mislite, nego budite svesni toga da ste sami po sebi ništavni, i da možete drugima naneti štetu. Spoznajte svoj duhovni dar, i poslušajte Hristov poziv u neku određenu službu. Nemojte činiti ono što vam je volja, već svesno, a ne emotivno, budite poslušni Hristovom vođstvu, uzimajući u obzir vođstvo onih koji su duhovno zreli.
Mera tvog služenja nije tvoj dar, već stepen tvoje vere u Hrista, zato što on može da ostvari svoj plan kroz tvoje služenje. Njegova sila je tajna tvojih dela. Zato, razmišljaj, govori i čini sve zajedno sa Isusom i u njemu, i tada ćeš videti plodove njegove ljubavi u svom životu.
Tajna uspešnih hrišćana je njihovo duhovno jedinstvo. Ovo jedinstvo nije zemaljsko, nego je duhovno u Hristu. Oni su poput duhovnog tela njihovog Otkupitelja; odnosno, Hrist je taj koji čini svoja dela kroz njih. Niko od njih ne radi samostalno da bi primio hvalu, nego su svi oni jedno u jedinstvu posvećenih. Hrist je tvoja sila, i ti se usavršavaš u njemu. Nijedna osoba nema sve darove. U Hristovom telu, nozi je potrebno srce, ruci je potrebna glava, oku volja, a prstu naredba od mozga. Dakle, crkveno telo može biti efektivno jedino ako svaki njen član sluša ostale, i zajednički služe Gospodu.
Kako bi suludo bilo da tvoja ruka radi protiv volje tvoga uma, ili da hodaš ka provaliji uprkos tome što možeš da je vidš svojim očima? Onaj ko ne nauči kako da sarađuje sa svim delovima svog tela ostaje sebičan, siromašan, sitničav i glup.
Pavle pominje duhovne darove u određenoj crkvi. Ko god razbudi one koji su se uspavali, ne sme da govori samo sa tačke ljudskog saosećanja, izostavljajući Sveto pismo po strani, već mora da se zadrži u okviru ograničenja Božije reči i da promišljeno pridobije pojedince za Isusa.
Ako neko ima sposobnost, vreme i novac, onda treba u crkvi da služi onima koji su u potrebi. On ne sme mnogo da priča, već treba da radi i služi u tišini i potpunoj tajnosti, bez očekivanja da će drugi njemu da služe ili da mu zahvaljuju, nego im služeći u Hristovoj mudrosti. Duhovni učitelj mora da organizuje misli koje mu Duh Božiji i evanđelje daju, mora njima postepeno poučavati svoje slušaoce i mora im pomoći ne samo da razumeju, nego i da se drže Božije reči. Nije važno poučavati druge mnogim temama, već ih poučavati postepeno; ne treba govoriti poput vodopada, pa da na kraju slušaoci ne razumeju sve, nego na kraju svakog govora treba dati sažetak onoga što je rečeno na jedan jednostavan i razumljiv način.
Ako neko ima dar duhovne brige i vođstva, on mora naučiti da ćuti, da sluša probleme drugih, kako bi shvatio u kakvom se duhovnom stanju oni nalaze. Nakon toga, on ne sme da govori svoja mišljenja, nego mora da se moli kako bi mu Gospod dao prave reči u pravo vreme. Neophodno je za njega da poseti dotične ljude sa Hristovim spasenjem, da se moli za njih i da im veruje sve dok ne postanu prijatelji u Hristu.
Pavle je rekao da onaj koji daje, treba da daje promišljeno i u tišini, da ni onome ko je u potrebi ne kaže za sebe i pomoć koju pruža. Isus je rekao: "Neka tvoja leva ruka ne zna šta čini desna." Zato, nemojte služiti svojoj ličnoj časti, već jedino radi Isusove časti.
Ako je neko odgovoran za vođstvo u crkvi, ili u nekom od njenih odbora, on ne sme biti pod uticajem primedbi, kritika ili sporosti drugih, već mora da im pokaže da se Isusova služba mora obavljati u sili, snazi i sa istrajnošću. Što god se obavlja bez ljubavi je lažno.
Kao sažetak ovih darova i službi, Isus je rekao: "Budite milosrdni kao što je i vaš Otac milosrdan" (Luka 6:36).
Pavle želi da nas upozna sa ovakvom vrstom božanskog razmišljanja, govoreći: "Što god činite, činite iz duše, kao da je za Gospoda, a ne za ljude". Ljubav je obeležje i moto hrišćanstva.
MOLITVA: O voljeni Gospode Isuse, mi smo početnici u ljubavi, i očekujemo milosrđe od drugih. Molimo te promeni naša razmišljanja da možemo da služimo darovima koji su nam dati; s ljubavlju, strpljenjem, marljivošću, verom, revnošću i sigurnošću, ne u skladu sa našim mišljenjem, nego da tvoju volju sprovodimo u praktično delo. Zaštiti nas od ponosa da ne upadnemo u đavolje iskušenje.
PITANJE:
- Koju od gore navedenih službi smatraš najvažnijom u današnje vreme?