Previous Lesson -- Next Lesson
3. Zimovanje na Malti (Dela 28:1-10)
DELA 28:1-6
1 Kad smo se tako spasli, saznasmo da se ostrvo zove Malta. 2 Domoroci nam iskazaše neobičnu ljubaznost. Naložiše vatru i sve nas primiše jer je počela kiša i bilo je hladno. 3 Pavle sakupi naramak grana, a dok ga je stavljao na vatru, zbog vreline izađe zmija i pripi mu se uz ruku. 4 Kad su domoroci videli kako mu zmija visi sa ruke, rekoše jedan drugom: "Mora da je ovaj čovek ubica. Spasao se od mora, ali Pravda mu ne da da živi." 5 Ali, Pavle otrese životinju u vatru i ništa mu nije bilo. 6 A oni su očekivali da će da otekne ili da se odjednom sruši mrtav. Kad su, posle dugog čekanja, videli da mu se ništa neobično nije desilo, promeniše mišljenje pa počeše da govore da je bog.
Đavo nikada nije voleo Boga i njegovu decu. On želi da ih uništi i da zaustavi njihovu veru. Međutim, Hristova božanska briga nas čuva dan i noć, kao što je apostol Pavle pisao: "Jer ljubav Božija nagoni nas."
Siroti i utučeni pomorci brzo su iskusili Božiju dobrotu, čim su došli na obalu. Starosedeoci ostrva, koje je u to vreme bilo pod vlašću kartaginjana, nisu ih ni pokrali ni poubijali, već su ih ljubazno dočekali. Sakupili su veliku gomilu drva po kiši, oluji i užasno jakom vetru kako bi založili vatru i ogrejali se. Pavle je zajedno sa njima sakupljao grane za vatru. Međutim, đavo je, ljut zbog izbavljenja apostola i spasavanja sa pučine, poslao otrovnu zmiju, koja je ispuzala iz vatre i zakačila se za Pavlov zglob, zabadajući svoje oštre zube u njegovu ruku. Pavle je otresao zmiju sa ruke pravo u vatru da je spali, kao obeležje đavolskog porekla.
Kada su videli kako zmija visi sa Pavlove ruke, domoroci sa ostrva počeše da govore jedan drugome: "Stigao ga je gnev Božiji, jer iako je izbegao smrt na moru, pravda i osuda njegovog greha nisu mu dozvolili da živi." Svi su očekivali da će Pavle početi da se valja u užasnom bolu zbog otrova koji je polako zahvatao njegovo telo, te su čekali da otekne ili iznenada padne mrtav. Međutim, apostol paganima je ostao nepomičan. On se uzdao u Hristovo obećanje, koji je rekao da će njegovi glasnici gaziti zmije i škorpije, i ništa im se neće dogoditi, jer je sila Hristova delovala u njima.
Kada je postalo očigledno da se Pavlu ništa neće dogoditi, domoroci su se uplašili, i počeli su da šapuću jedan drugome govoreći za Pavla da je bog. "Bogovi su postali slični ljudima i sišli k nama!" Zapravo, svaki hrišćanski vernik je Božije dete. Hrišćanin ne spada u grupu slavnih nezavisnih bogova, što je bio apsurd mašte Grka i Rimljana, već je ispunjen Svetim Duhom i sjedinjen je sa Hristom. Bog Otac govori kroz njega, i daruje mu večni život. Đavo je tačno znao zbog čega je želeo da uništi Pavla. Pavle je bio kolovođa u evangeliziranju čitavog sveta. On je želeo prestonicu sveta da potčini Hristu, i da je načini početnom tačkom u evangeliziranju ostatka sveta. Sva paklena vojska je bila regrutovana u borbi protiv ovakvog napretka službe ka Rimu: najviši jevrejski sud, oholi namesnici, zli duhovi, smrtonosna bura, uzburkano more, i zmija otrovnica. Ipak, Hrist i dalje ostaje Pobednik. Niko ne može da stane na put njegove pobedonosne povorke.
DELA 28:7-10
7 A u blizini se nalazilo imanje poglavara ostrva, koji se zvao Publije. On nas primi u svoj dom i tri dana nas je ljubazno gostio. 8 A Publijev otac je ležao jer su ga mučile groznica i srdobolja. Pavle uđe kod njega, pomoli se pa položi na njega ruke i izleči ga. 9 Posle toga počeše da dolaze i drugi bolesni sa ostrva, i behu izlečeni. 10 Zbog toga nam ukazaše mnoge počasti, a kad smo odlazili, snabdeše nas onim što nam je bilo potrebno.
Publije, poglavar ostrva, pozvao je zapovednika i njegove vojnike i zatvorenike da odsednu u njegovoj kući. On im je ukazao veoma ljubazno gostoprimstvo. Nakon toga, Publijev otac je oboleo od neke zarazne bolesti i samo što nije umro. Međutim, Pavle koji je bio spreman da pokaže zahvalnost i uzvrati Publiju na njegovoj dobroti, ode do kuće njegovog oca i u imenu Hrista Isusa ga isceli. Mnogo može delotvorna molitva pravednika. Kada je to volja Hristova, vernici mogu da isceljuju bolesti tako što će položiti svoje ruke na bolesnika i moliti se za njega. Božija sila je potekla iz apostola prema ovom bolesnom čoveku, tako da je istog trena bio isceljen.
Ovo čudo je za stanovnike ostrva bilo nešto predivno. Vesti su se brzo proširile od kuće do kuće, a ljudi su se radovali, pretpostavljajući da su se dobri bogovi spustili među njih. Oni su sve bolesnike doveli Pavlu, doktoru Luki i Aristarhu, koji su se zajedno molili i sve ih lečili u Hristovom imenu. Zbog ovakvih usluga, ova trojica ljudi je primila mnoge počasti. Napustili su ostrvo opremljeni svime što im je bilo potrebno za preostali deo putovanja. Nema sumnje da je Pavle takođe i propovedao na ovom ostrvu na varvarskom jeziku, koliko god je to mogao, i koliko god mu je to bilo dopušteno. Hrišćanska isceljenja ne nastaju kao rezultat magije ili komunikacije sa okultnim stvarima. Ona su jasni znaci, koji svedoče za Isusa Hrista i njegovu pravu moć.
PITANJE 122: Šta predstavlja zmija, koja je ujela Pavla? Šta možete zaključiti iz isceljenja na ostrvu Malti?