Previous Lesson -- Next Lesson
B - Sabor Apostola u Jerusalimu (Dela 15:1-35)
DELA 15:13-21
13 Kad su oni završili, Jakov reče: "Braćo, saslušajte me. 14 Simon je opisao kako se Bog pobrinuo da između pagana izabere narod za sebe. 15 A s tim u skladu su i reči proroka - kao što je zapisano: 16 'Posle ovoga ću se vratiti i ponovo podići pali šator Davidov; iz ruševina ću ga podići i obnoviti, 17 da Gospoda potraže preostali ljudi i svi pagani koji nose moje ime, govori Gospod, koji to čini, 18 a poznato je oduvek.' 19 Stoga smatram da ne treba da otežavamo onima koji se iz paganstva okreću Bogu, 20 nego da im se poruči da se uzdržavaju od hrane opoganjene idolima, od bluda, od mesa udavljenih životinja i od krvi. 21 Jer, Mojsije ima svoje propovednike u svakom gradu još od najranijih vremena i svake subote se čita u sinagogama."
Nailaizimo na duboka, ozbiljna neslaganja u crkvama, koja se ne mogu rešiti doktrinalnim odgovorima. Svaka strana zasniva svoja mišljenja na dokazima iz Svetog pisma, ili tumači Pisma na osnovu svog ličnog gledišta. Međutim, ljubav i bratstvo su mnogo veći od logičnih nesuglasica. Uzajamna istrajnost u poniznosti je tajna napretka crkve.
Kada je Petar, najotvoreniji među apostolima, izneo na videlo obeležje evanđelja, Jakov, brat Gospoda Isusa, ustade. On je zatražio od okupljene braće da ga saslušaju, s obzirom da je on u crkvi bio predstavnik legalističkog krila. On nije mogao olako da prihvati Petrove reči i iskustva, osim ako ih proroci ne potvrde. Sveti Duh je vodio ovog vernog učitelja zakona sve dok nije pronašao neosporan dokaz Petrovih reči u knjizi Amosa (9: 11-12) i knjizi proroka Isaije (45: 21-22). To ga je umirilo i dalo mu sigurnost, shvatajući po prvi put da je Bog ponudio spasenje Davidovim potomcima kako bi spasio sve nejevreje i sve ljude kroz njih. Na taj način se on, koji je bio jako dobro upućen u Zakon, potčinio pravom proroštvu. On je shvatio da Hrist nije gradio svoje carstvo samo od onih koji su bili spaseni među jevrejskim narodom, nego je kroz čitavu večnost bio odlučan u tome da spasi ljude svih naroda. Večni Spasitelj nesumnjivo ostvaruje svoj plan onako kako On to želi. Spasenje sveta je plan i volja Božija, i označava kraj njegovog dovršenog dela. Dragi brate, da li si ti u skladu sa ovim božanskim planom? Da li se tvoje delo podudara sa Božijim delom? Kakve žrtve si spreman da podneseš kako bi propovedao svetu?
Jakov nije rekao da nejevrejski obraćenici nemaju potrebu za obrezanjem. On je ukazao da ih ne treba opterećivati Mojsijevim Zakonom, nego da im treba pružiti slobodu. Niko ne može da se suprotstavi delu Božijem. Jakov je verovatno radije želeo da svi nejevrejski obraćenici postanu jevreji, jer on nije razmišljao o Novom zavetu, nego je govorio o obnovi palog doma Davidovog. On se, uprkost tome, potčinio vođstvu Isusa, njegovog najstarijeg brata, i složio se sa novim razvojem događaja u crkvi, koja se nalazila u procesu izbavljenja od starog zakona.
Jakov je odlučno insistirao na tome da, u zamenu za slobodu od zakona, nejevrejski obraćenici treba da se uzdržavaju od idolopoklonstva, bluda, udavljenih bića i krvi. Da li ovakve zahteve smatrate vraćanjem na legalističan način razmišljanja? Ne, nikako. Ovakvom uredbom, vođa crkve je ponudio praktičan savet za očuvanje zajedništva među jevrejskim i nejevrejskim obraćenicima. Oni koji su se držali zakona nisu mogli da jedu sa ljudima koji su smatrali zakonitim jedenje udavljenih životinja i onih koje još uvek sadrže krv u sebi. Ove uredbe nisu imale za cilj da donesu opravdanje na temelju ispunjavanja odredbi zakona, nego kao privremeni sporazum da održe zajedništvo među vernicima bez ikakvih prekida. Ljubav, a ne uredbe zakona, predstavljala je most i nameru ovakve sugestije.
Jakov je bio svestan toga da bi nejevreji došli u opasnost ako bi učestvovali u gozbama u čast idola, koje su podrazumevale plesove i preljube. On je znao da bi za njih bilo teško da se odvoje od zajedništva sa njihovim narodom. Zbog toga, on im je predložio da se odlučno uzdržavaju od nečistote i svega što bi moglo da ih ukalja i nije u skladu sa opravdanjem koje je za njih učinjeno na krstu. On je tražio od njih da se približe Bogu, jer čovek ne može da služi i Gospodu i starim ili novim idolima. Štaviše, telo jednog vernika je hram Duha Svetog, a ne leglo svakog nemorala. Pavle je kasnije, u svojim poslanicama, potvrdio ova dva zahteva koja je Jakov izneo, kako bi pojasnio put praktične ljubavi (1. Korinćanima 10: 21; 6: 18).
Jakov je video, pored crkve onih koji su bili izbavljeni među nejevrejima, i jevrejsku sinagogu. On nije mogao da skoči direktno sa Starog na Novi zavet, jer je u Mojsijevom Zakonu video nadahnuto otkrivenje, otkrivenje koje je zahtevalo poslušnost. Ipak, on je ukazujući na postojanje jevrejskih sinagoga rasejanih po svetskim gradovima, privukao pažnju legalističkih vernika. Tamo, u svakoj sinagogi, ko god je tragao za zakonom mogao je da odluči da li će ili neće da se potčini njegovim osudama. Ovom objavom, Jakov nije priznao da postoji podjednaka ili viša svetost odvojena od Hristove svetosti. On, međutim, jeste ukazao čast reči nadahnuća koja je bila data Mojsiju. Mi smo zahvalni Hristu, koji nas je preko Pavlovog propovedanja, potpuno oslobodio od složenosti i problema zakona, vodeći nas ka duhovnom zakonu u Hristovoj ljubavi. Taj zakon nam ne nameće jednu neprimenljivu dužnost. Umesto toga, Sveti Duh je postao motiv ljubavi u nama. Ne možemo nikoga da povredimo, ako istovremeno volimo našeg Gospoda svim svojim srcem.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, oprosti nam na našoj nedovoljnoj razboritosti i nedostatku ljubavi kada se suočavamo sa razdorima u našoj crkvi. Pouči nas da podnosimo braću koja vole tebe, a ipak neke stvari shvataju na drugačiji način od nas. Tvoj krst je naša zvezda vodilja, a tvoj Duh je naša snaga. Amin.
PITANJE 74: Koja je razlika između držanja određenih stvari radi ljubavi, i držanja zakona radi spasenja?