Previous Lesson -- Next Lesson
5. Izlivanje Svetog duha na dan Pentekosta (Dela 2:1-13)
DELA 2:1-4
1 Kad je došao dan Pedesetnice, svi su bili zajedno na jednom mestu. 2 Odjednom sa neba dođe huk, kao kad duva silan vetar, i ispuni svu kuću u kojoj su sedeli, 3 a oni ugledaše nešto slično plamenim jezicima, koji se razdeliše pa se po jedan postavi na svakog od njih. 4 I svi se ispuniše Svetim duhomi počeše da govore drugim jezicima kako im je Duh davao da govore.
Šta biste mislili kada bi sunce palo na zemlju? Kada bi se ova ogromna užarena kugla puna gasova samo malo približila našoj maloj planeti, spalila bi je zajedno sa svim stvorenjima. Koliko pre kada bi pala? Tada bismo iščeznuli za tren oka. Ipak, ovo stvoreno sunce nije došlo do nas, ali se zato sâm Stvoritelj spustio kao plamena oluja na zemlju. On nije sudio ljudima, već je imao milosti prema onima koji su ga očekivali. Bog dolazi čoveku. Onaj koji to shvati prepušta se slavljenju. Štaviše, Bog prebiva u čoveku. Ova istina prevazilazi naš ljudski razum. Molim vas pročitajte ovaj zapis o rođenju crkve, reč po reč, i vidite na koji način je Božija ljubav, strpljenje, i milost došla u naš zao svet.
Dan Pedesetnice je bio jedan stari praznik koji su Jevreji proslavljali pedeset dana nakon prvog dana praznika Pashe. To je bio dan zahvalnosti za pšeničnu žetvu. Hrist je bio nalik zrnu pšenice koje je palo na zemlju i umrlo. U njegovom vaskrsenju, on je bio nalik prvim plodovima žita koji se prinose Bogu, prihvatljiva žrtva, ugodna Bogu. Učenici su, takođe, u svom čekanju na Gospoda i molitvi, bili nalik prvim plodovima Božije celokupne žetve. Ova duhovna žetva se još uvek odvija. Mi smo produkt zrna pšenice, a to je Hrist, i danas žanjemo ono što je Gospod posejao, a što su proroci želeli da vide. Pošto što je Sin Božiji umro, Sveti duh je došao u svet.
Duh milosti nije doneo milosrđe i svetlost svim ljudima. Jerusalim je bio glavni grad, ali je oluja Božije ljubavi došla samo do molitvi onih koji su voleli Hrista. Sila Božija nije dotakla hram, a rimske vojske su ostale bez večnog života. Samo oni koji su složno čekali na obećanje od Oca bili su ispunjeni Duhom sile.
Veoma je moguće da se više od stotinu muškaraca i žena, uključujući i učenike i Isusovu porodicu, iznenadilo i uplašilo kada su iznenada čuli zvuk sa neba u koje se Isus vazneo. Zvučalo je kao duvanje silnog vetra. Bez ikakvog podrhtavanja prozora, lupanja vrata, ili šuštanja lišća, zvuk silnog vetra je ispunio čitavu kuću, sve prostorije, pa čak i dvorište oko kuće. Oni su zapanjeno sedeli, širom otvorenih očiju i ušiju. Oni nisu osetili oluju, ali su je jasno čuli svojim ušima. To se dogodilo dok su se oni još uvek molili. Oni su otvorili svoja srca Gospodu, i njegova sila ih je ispunila. Iznenada, oni su ugledali nešto nalik plamenim jezicima koji su se pojavili sa olujnim vetrom. Međutim, ovi jezici se nisu pomerali gore-dole u vazduhu, niti su spalili kuću, nameštaj ili njihovu odeću, već su u velikom miru počivali na njihovim molitvama. Ovi čudni plameni jezici su nagoveštavali ono što je Isus nameravao da učini kroz njih. Učenici su imali fizičke jezike, pune laži, nečistote, i ljudske mudrosti, koji bi sagoreli i nestali. Bog im je umesto toga dao nove, snažne plamene jezike, koji su govorili o božanskoj ljubavi.
Svi oni koji su bili ispunjeni Duhom Gospodnjim osetili su duboku radost i veliko olakšanje. Njihovi teški gresi su spali sa njih, teret im više nije pritiskao grudi, njihova tuga je prošla, njihove zasenjene oči su se razveselile, a njihova letargična usta su se otvorila da slave Boga. Povikali su: „Oče naš, ti si, kroz smrt svoga Sina, postao naš Otac. Njegova krv je oprostila naše grehe, a njegov Duh prebiva u nama nedostojnima, posvećujući nas u potpunosti. Mi te veličamo i slavimo, jer ti si nam dao život iz slave tvoje milosti.“
Oluja Božije ljubavi je prouzrokovala bujicu zahvalnosti, i učinila je da svete reči i nepoznate nebeske misli poteku iz usta mnogih. Sveti duh je vodio njihove reči, ispunjavao njihove misli, i blagoslovio njihovu volju. Oni nisu bili na ljudski način uzbuđeni, već su bili ispunjeni Svetim duhom, koji podstiče um i upravlja dušom. Na taj način su oni svi zajedno postali hram Duha Božijeg, jer njegova sila i vrlina su se pojavile.
A sada obratite pažnju! Nisu samo Petar i Jovan bili ispunjeni Svetim duhom, već svi oni koji su bili tu prisutni. Oni nisu osetili nikakvu bol zbog božanske oluje koja je donela plamene jezike, već su bili okruženi Božijim prostranstvom. Ispunilo se Očevo obećanje, i svi oni koji su se molili su postali deca Božija, usvojena i ispunjena suštinom njegove ljubavi, istine i zadovoljstva. S pravom nazivamo ovaj dan, danom Pedesetnice, zato što je božanski, vanzemaljski, novi element ušao u naš mrtvi svet. Tako je nada i duhovno probuđenje počelo da se izliva iz ovog doma po čitavom Jerusalimu, uz pratnju zajedničkog slavljenja i zahvaljivanja svetom Trojstvu.
MOLITVA: O Oče, hvala ti što je tvoj ljubljeni Sin poneo naše grehe na krstu, i dao nam pravo da budemo ispunjeni tvojim Svetim duhom. Ispuni nas tvojim prisustvom, zajedno sa našom crkvom, kako bi naši gresi u potpunosti nestali, i kako bi naše zajedničko slavljenje moglo da izrazi našu duboku radost i zahvalnost.
PITANJE 9: Na koji način se Sveti duh ispoljio na dan Pedesetnice?